Dr Radosavljević ističe da alkohol i sedativi mogu da smanje tonus mišića vrata, nepca i da na taj način pojačaju hrkanje Foto: Shutterstock
Slip apneja (sleep apnea) je prestanak disanja u snu i/ili izrazito smanjenje protoka vazduha kroz disajne puteve u toku spavanja, u trajanju dužem od deset sekundi. Ova bolest često se povezuje sa hrkanjem. U težim slučajevima slip apneja može biti uzrok infarkta ili moždanog udara. Stanje se nekad leči i operativnim putem, ali stručnjaci najčešće preporučuju upotrebu posebnih aparata koji regulišu disanje tokom spavanja.
Smatra se da svaki dvadeseti čovek u svetu pati od slip apneje. Prekomerna pospanost prilikom vožnje direktno je uzročno-posledično povezana sa nastankom saobraćajnih nezgoda.
– Čak 70 odsto osoba koje hrču, u toku života razvije slip apneju. Pacijenti u određenim intervalima prestaju da dišu „zaboravljaju da dišu“, da bi potom posle izvesnog vremena, uz jako glasno hrkanje, pokrete, pa čak i napor čitavog tela prodisali. O ovim događajima obično svedoče partneri, jer se sam pacijent toga ne seća. Zbog svega ovoga smanjuje se i dotok kiseonika, što može izazvati brojne tegobe, a u najgorem slučaju i naprasnu smrt bolesnika – kaže za portal eKlinika prim. dr sci. med. Tatjana Radosavljević specijalista pneumoftiziologije.
Prestanak disanja u snu se manifestuje kroz nekoliko oblika slip apneje. Opstruktivna slip apneja posledica je delimičnog ili potpunog zatvaranja disajnih puteva u snu, s tim što je prisutan rad disajne muskulature. Centralna slip apneja nastaje zbog izostanka impulsa, koji centri za disanje šalju respiratornim mišićima u toku noći. Postoji i mešovita slip apneja koja je kombinacija ovih dveju vrsta.
– Po težini, slip apneja može biti: laka, srednje teška i teška. Kod lake slip apneje beleži se između 5 i 15 prekida disanja u toku jednog sata, kod srednje teške slip apneje postoji 15 do 30 prekida disanja na sat, a o teškoj slip apneji govorimo ako pacijent ima više od 30 prekida disanja na sat – precizira dr Radosavljević.
Dr Radosavljević objašnjava da su simptomi slip apneje hrkanje, prekidi sna, nemiran san, osećaj pritiska na grudnom košu, potreba osobe da duže spava, izraženo znojenje po glavi i vratu, noćno mokrenje.
– Pacijenti se bude umorni, preznojeni, neobjašnjivo preplašeni. Tokom dana su pospani, vozači mogu da se uspavaju za volanom. Česte su jutarnje glavobolje, nedostatak koncentracije, zaboravnost, umanjena je pažnja, a česte su i promene raspoloženja i seksualna disfunkcija. Prema podacima najnovijih studija, čak trećina vozača koji su zaspali tokom vožnje i na taj način doveli do saobraćajnih nesreća bolovalo je od slip apneje – napominje dr Radosavljević.
Smatra se da je 20 do 25 odsto saobraćajnih nezgoda u Evropi posledica prekomerne pospanosti. Poremećaji disanja u snu, pre svega sindrom opstruktivne apneje utiču na pospanost za volanom i nastanak nezgoda. U povećanom riziku da obole od slip apneje su gojazne osobe, ljudi koji hrču, upotrebljavaju alkohol, antidepresive, sedative, imaju nosne devijacije i druge promene. Prestanak disanja u snu pre će dobiti osobe koje imaju određeni oblik ždrela, širok vrat i neke pridružene bolesti.
– Starosna dob nema značaja, a nešto češće obolevaju muškarci. Slip apneju mogu imati čak i deca, ali ona je posledica uvećanja trećeg krajnika i leči se operacijom krajnika. Posledice slip apneje mogu biti povišen krvni pritisak, koronarna bolest, infarkt srca i popuštanje srca, moždani udar, depresija. Slip apneja direktno može uticati na erektilnu disfunkciju, fibromialgije, povišen rizik od šloga, dijabetes tipa 2, gojaznost, gastroezofagealni refluks – precizira za portal eKlinika dr Tatjana Radosavljević.
Na prestanak disanja u snu možemo posumnjati ukoliko patimo i od dnevne pospanosti, ukoliko su uočljivi otoci nogu, ako primetimo crvenilo ili naslage u ustima, metalni ukus.
U nekim slučajevima slip apneja može da se prevenira i leči izbegavanjem alkohola. Dr Radosavljević ističe da alkohol i sedativi mogu da smanje tonus mišića vrata, nepca i da na taj način pojačaju hrkanje. Stanje može da se reguliše i gubitkom telesne težine, u slučaju da smo se ugojili i počeli da hrčemo. Doktorka preporučuje i da više spavamo na boku nego na leđima, zato što se u tom položaju jezik opusti i dolazi do hrkanja.
Slip apneja negativno utiče na kvalitet života pacijenta, pa se savetuje da svako ko smatra da boluje od slip apneje potraži i stručnu pomoć.
– Dijagnoza slip apneje postavlja se upotrebom specijalnih aparata koji, slično holteru, beleži proces disanja, respiratorne pokrete, faze sna, koncentraciju kiseonika u krvi, EKG, intenzitet hrkanja, ali i sve druge događaje u toku spavanja. Metoda se zove polisomnografija i bolesnik je priključen na aparat u toku spavanja – objašnjava dr Radosavljević.
Na osnovu analize svih ovih podataka lekar postavlja dijagnoza slip apneje i određuje stepen težine bolesti.
– Zavisno od vrste i težine bolesti, slip apneja se može lečiti na nekoliko načina. Jedan broj slučajeva lake i srednje teške sleep apneje leči se i hirurški od strane otorinolaringologa ili maksilofacijalnih hirurga. Bolesniku se najčešće preporučuje upotreba aparata koji se preko posebnih maski koriste u snu. Ovi aparati se zovu CPAP i oni „dišu umesto pacijenta“u trenucima pauza u disanju – naglašava dr Tatjana Radosavljević.