Steroidi i antiinflamatorni lekovi uobičajena su terapija za kontrolu astme. Primarni cilj ovih lekova jeste da spreče napade, smanje upale, otok i taloženje sluzi u disajnim putevima. Posle primene ovih lekova manji je nivo upalnih procesa i manja je verovatnoća da će doći do napada. Glavne vrste antiinflamatornih lekova za bolju kontrolu astme su steroidi ili kortikosteroidi. Drugi antiinflamatorni tretmani uključuju modifikatore leukotriena, antiholinergike i imunomodulatore.
Šta su inhalacioni steroidi?
Inhalacioni steroidi su glavni tretman za kontrolu astme. Upotreba inhalacionih steroida omogućava kontrolu simptoma astme u slučaju napada. Problem je što deluju sporo i nekada može proći nekoliko sati pre nego što ispolje pun potencijal. Stručnjaci savetuju svakodnevnu upotrebu inhalacijskih steroida. U roku od jedne do tri nedelje posle primene leka uočava se bolja kontrola simptoma astme. Najbolji rezultati beleže se posle tri meseca svakodnevne upotrebe.
Neki od inhaliranih steroidnih lekova za kontrolu astme su: beklometazon dipropionat, budezonid, flutikazon, flutikazon inh prah. Postoje i kombinovani lekovi budezonid/formoterol, flutikazon / salmeterol. Inhalacioni steroidi postoje u tri oblika: inhalator hidrofluoroalkana (ranije nazvan inhalator sa odmerenom dozom), inhalator suvog praha i rastvori za nebulizator.
Koji su neželjeni efekti inhalacionih steroida?
Inhalacioni steroidi ispoljavaju malo neželjenih efekata, posebno kada se primenjuju nižim dozama. Moguće retke nuspojave primene su gljivična infekcija usne duplje i promuklost. Ispiranje usta nakon upotrebe inhalatora može pomoći u sprečavanju ovih neželjenih efekata.
Inhalacioni steroidi (inhalatori za astmu) bezbedni su za odrasle i decu. Lekar nastoji da najnižim dozama leka dobro kontroliše astmu.
I pored svega mnogi roditelji su zabrinuti ukoliko dete treba da koristi inhalacione steroide. Stručnjaci tvrde da inhalacioni steroidi nisu isto što i anabolički steroidi koje neki sportisti uzimaju za izgradnju mišića. Inhalacioni steroidi su, kako smatraju lekari, antiinflamatorni lekovi i kamen temeljac za terapiju astme.
Koje su prednosti upotrebe inhalacionih steroida?
Prednosti inhalacionih steroida za bolju kontrolu astme prevazilaze rizike, naglašavaju stručnjaci. Posle primene ovih lekova kod pacijenata manja je učestalost napada astme, ređe se koriste bronhodilatatori beta-agonista (inhalatori za brzu kontrolu simptoma), bolja je funkcija pluća i smanjen je što je najbitnije broj hitnih intervencija i hospitalizacija, kod težih napada astme.
Kako prednizon i sistemski steroidi kontrolišu simptome astme?
Upotreba sistemskih steroida, koji se uzimaju oralnom primenom ili injekcijama, pomažu u lečenju teških epizoda astme. Prednizon i drugi steroidni lekovi mogu se koristiti za kontrolu iznenadnih i teških napada astme ili ponekada za lečenje dugotrajne astme koju je teško kontrolisati. Prednizon ili drugi steroidi koriste se u visokim dozama tokom nekoliko dana, kod težih napada astme.
Kao neželjeni efekti upotrebe sistemskih steroida beleže se opšta slabost, pojava akni, povećanje telesne težine, promene raspoloženja ili ponašanja. Neki pacijenti se žale na probleme sa probavom, moguć je i gubitak koštane mase, usporen rast. Stručnjaci kažu da su ove neželjene reakcije na lek retke i da traju kratko.
Kako modifikatori leukotriena poboljšavaju kontrolu astme?
Montelukast, zafirlukast i zileuton su modifikatori leukotriena. Leukotrieni su masni molekuli imunskog sistema koji utiču na inflamaciju kod astme. Usled njihovog delovanja dolazi do zatezanja mišića disajnih puteva i stvaranja sluzi. Modifikatori leukotriena deluju tako što blokiraju delovanje leukotriena.
Neke studije naglašavaju da ovi lekovi olakšavaju disanje i umanjuju simptome astme. Modifikatori leukotriena se koriste kao pilule i smanjuju potrebu za korišćenjem drugih lekova za kontrolu astme. Efikasni su i kod pacijenata sa alergijskim rinitisom i kod pacijenta koji pate od alergijske astme.
Neželjeni efekti modifikatora leukotriena
Glavobolja, mučnina, povraćanje, nesanica i razdražljivost su najčešći neželjeni efekti upotrebe modifikatora leukotriena. Ovi lekovi mogu da remete delovanje teofilina i varfarina za razređivanje krvi, pa je savet da pre upotrebe napomenete lekaru da već koristite neke medikamente.
Mepolizumab je biološka terapija za koju je potvrđeno kontroliše krvne ćelije koje izazivaju astmu. Ova terapija deluje na interluken-5 koji reguliše nivoe eozinofila, vrste belih krvnih zrnaca koja učestvuju na aktiviranje astme.
Nucala,prašak za rastvor za injekciju mepolizumab je u Srbiji predmet dodatnog praćenja. Na ovaj način se omogućava brzo otkrivanje novih informacija o bezbednosti, a od zdravstvenih radnika zahteva se da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek. Nucala se primenjuje kao injekcija jednom u 4 nedelje i trebalo bi da se koristi u kombinaciji sa drugim tretmanima za astmu kao lek za održavanje. Stručnjaci u svetu beleže da je posle upotrebe Nucala leka manje teških napada astme, zapaženo je da je posle upotrebe ovog leka smanjena potreba za dodatnim lekovima. Kao neželjeni efekti, posle upotrebe beleže se glavobolja, otok lica i jezika, vrtoglavica, koprivnjača i problemi sa disanjem.
Omalizumab (Xolair), imunomodulator, deluje drugačije od ostalih antiinflamatornih lekova za astmu. Xolair blokira aktivnost IgE proteina koji se u velikoj meri luči kod pacijenta sa alergijama, kako ne bi došlo do napada astme. Pokazalo se da lečenje imunomodulatorima pomaže u smanjenju broja napada astme kod ljudi sa umerenom do teškom alergijskom astmom čiji simptomi se ne kontrolišu inhalacionim steroidima.
Xolair je lek za održavanje daje se injekcijom na svake 2 do 4 nedelje. Preporučuje se osobama sa umerenom do teškom alergijskom astmom. Neželjeni efekti mogu uključivati crvenilo ali i anafilaksiju (teška alergijsku reakciju), bol u mišićima.
Kako antiholinergici poboljšanju kontrole astme?
Tiotropijum bromid je antiholinergički lek dugog dejstva. Antiholinergici opuštaju i šire disajne puteve u plućima i tako olakšavaju disanje. Tiotropijum bromid je lek za održavanje koji se koristi jednom dnevno zajedno sa drugim lekovima za održavanje kada je potrebna stroža kontrola simptoma.
Ovo nije inhalator koji se koristi kod napada astme. Najčešći neželjeni efekti upotrebe ovog leka su faringitis, glavobolja, bronhitis i sinusitis. Moguće su i vrtoglavica, dijareja, kašalj, alergijski rinitis, infekcija urinarnog trakta i zadržavanje mokraće, gljivične infekcije usta ili grla i rast vrednosti krvnog pritiska.
