Da li znate, da je dim cigareta koji se zadržava na nameštaju, štetniji nego što mislimo

Dim cigareta koji ostaje na površinama , zidovima i nameštaju naučnici nazivaju „treći“ dim i predstavlja opasnost po zdravlje. Duvanski dim koji se zadržava na nameštaju, zidovima i predmetima u kući u kojoj su konzumirane cigarete, može da bude rizičan i posle niza godina, čak i ako se u međuvremnu u  tom zatvorenom prostru ne konzumiraju cigarete.

Dim cigareta u vazduhu i njegove rekacije

Kada nikotin u dimu cigarete stupi u interakciju sa azotnom kiselinom, uobičajenim molekulom u unutrašnjem (i spoljašnjem) vazduhu, on ostavlja za sobom ostatke tri jedinjenja, od kojih su dva (poznata pod akronimima NNK i NNN) poznati kancerogeni.

Ovaj trio nitrozamina specifičnih za duvan stvara dim iz „treće ruke“ i može da opstane u kući mesecima ili čak godinama, ugrožavajući zdravlje onih koji tu žive.

Istraživači iz Department of Energy’s Lawrence Berkeley National Laboratory pri Ministarstvu energetike SAD objavili su novu studiju o pušenju iz „treće ruke“ (THS) koja predviđa potencijalnu izloženost bolestima nepušača koji žive u kućama u kojima se puši.

Istraživači su otkrili da količina ovih hemikalija prisutnih u kući u kojoj se redovno puši može premašiti bezbednosne smernice.

Studija je objavljena u časopisu Environmental Science & Technology.

Dim cigareta i da li treba da brinemo o pušenju iz treće ruke?

Koautor studije, profesor Georg Matt sa Državnog univerziteta San Dijego, rekao je:

– Iz drugih studija znamo da je takozvano pušenje iz treće ruke može da traje godinama u kućama koje su bile dosta izložene duvanskom dimu. Dozvolite mi da vam dam primer: Pronašli smo prekomerne nivoe THS u kući nepušača koji su se zadržali više od decenije, kada je perstao da konzumira cigarete. Pre toga pušio je jednu kutiju dnevno, prestao je pre više od devet godina i od tada nije pušio niti dozvoljavao pušenje u stanu.

Glavni istraživač studije dr Hugo Destaillats, viši naučnik u grupi za unutrašnje okruženje u Odeljenju za analizu energije i uticaje na životnu sredinu je istakao neke značajne nalaze iz prethodne studije koja je uključivala više od 200 domova.

– Govorim o veličinama od nekoliko mikrograma  do hiljada mikrograma po kvadratnom metru – rekao je on,

Dr Destaillats je rekao da kratke posete takvim kućama ili javnim prostorima ili restoranima u kojima je ranije bilo dozvoljeno pušenje – ne bi trebalo da budu razlog za brigu, čak i ako premašuju NSRL.

– Izračunali smo dnevnu dozu koju bi neko mogao da udahne, proguta, ili da bude podložan unosu kroz kožu. To je hronična izloženost tokom dužih vremenskih perioda. Svi idemo na mesta gde puno ljudi puši. Mogli bismo imati izuzetno visoke izloženosti u kratkim vremenskim periodima. Ako to integrišemo godinama na kratko, ta izloženost nije previše opasna – rekao je Destaillats.

Test mirisa trećeg dima

– Prisustvo mirisa ustajalog duvanskog dima je pouzdan pokazatelj zagađenja dimom iz treće ruke – rekao je prof. Matt i dodao da ipak „odsustvo mirisa nije pouzdan pokazatelj odsustva THS-a.“

Dr. Rachael A. Record, vanredni profesor na Fakultetu komunikacija na Državnom univerzitetu u San Dijegu, koja nije bila uključena u studiju, objasnila je da čak i u sveže očišćenom prostoru, rezervoari dima „treće ruke“ mogu da opstanu, ponovo emitujući toksične materije nazad u životnu sredinu.

Uklanjanje trećeg dima

Dr Record je predložila nekoliko koraka koje ljudi mogu preduzeti da uklone ili minimiziraju treći dim iz prostora u kome stanuju.

– Najefikasniji način da se zaštitimo od dima treće ruke je da uklonimo i zamenimo sva mesta na kojima mogu da opstanu rezervoari dima treće ruke -rekla je ona.

– Ovo uključuje uklanjanje nameštaja i ukrasa koji su bili u prostoriji, kao što su kauči i zavese, kao i zamenu tepiha, gipsanih ploča i drugih materijala na kojima se dim iz treće ruke lako može zadržati.

– Ekonomičnije rešenje bilo bi redovno otvaranje prozora kako bi se stvorio povetarac, često pranje tkanina i brisanje površina i redovno usisavanje pomoću HEPA filtera. Ova rešenja neće ukloniti rezervoare, ali će doneti olakšanje – objasnila je.

– Uspeh remedijacije zavisi od toga u kojoj meri je unutrašnje okruženje zagađeno dimom treće ruke -rekao je prof. Matt.

Ako kupujete kuću u kojoj je neko pušio dugi niz godina, malo toga možete da uradite osim kompletnog preuređenja. Takođe dr Matt je podržao upotrebu HEPA filtera u usisivačima i prečišćivačima vazduha.

Dr Destaillats je rekao da bi čišćenje određenim proizvodima moglo biti dobar prvi korak.

– Još jedna stvar koju ljudi rade je farbanje. Farbanje tj. krečenje može da blokira zagađivače. Konačno, rekao je, moglo bi se razmisliti o korišćenju generatora ozona, koji su „efikasni ali kratkoročno, za uklanjanje mirisa. A onda je pitanje, opet, šta raditi dugoročno.“

Dr Destaillats je rekao da njegov tim procenjuje koliko dobro generatori ozona uklanjaju površinske zagađivače.

– Ne merimo mirise. Merimo koncentracije na površinama – objašnjava dr Destailats.