Antibiotici leče najveći broj bakterijskih infekcija Foto: Schutterstock
Pravilno razlikovanje bakterijske i virusne infekcije može biti ključno u pravovremenoj diferencijalnoj dijagnostici ozbiljnog, životno ugrožavajućeg stanja i bezazlene infekcije. Kao što im samo ime kaže, bakterijske infekcije izazivaju bakterije, a virusne – virusi – objašnjava za eKlinika portal dr opšte prakse Irina Radošević.
Dr Irina Radošević podseća da neka oboljenja, kao što su upala pluća, meningitits, dijareja mogu da izazovu obe grupe mikroba. Virusne infekcije najčešće izazivaju malaksalost, blago povišenu temperaturu i bolove u mišićima. Uglavnom prolaze u roku od 7 do 10 dana.
– Naravno, postoje izuzeci. Na primer AIDS/HIV i hepatitis, koje su ozbiljne infekcije i koje prati mnogo ozbiljnija simptomatologija. Dakle, pored ovih virusnih izuzetaka, bakterijske infekcije su uglavnom ozbiljnije, potovo oboljenja kao što su sepsa (prisustvo bakterija u krvi), bakterijski meningitis (infekcija omotača mozga), bakterijski endokarditis (infekcija srca) – ističe naša sagovornica.
Mnogo češći i bezazleniji primeri bakterijskih infekcija su zapaljenje grla i infekcije urinarnog trakta.
– Treba napomenuti da nisu sve bakterije patogene. Veliki broj bakterija je ustvari koristan našem organizmu. Štaviše, samo oko 10 odsto svih bakterija štetno je po ljudski organizam. Milioni drugih bakterija žive u našim crevima, na koži, u ustima i pomažu u odbrani organizma od patogenih bakterija, učestvuju u varenju hrane… – naglašava dr Radošević.
Virusnu od bakterijske infekcije važno je razlikovati, pre svega, zbog odabira prave terapije.
– Antibiotici leče najveći broj bakterijskih infekcija, ali apsolutno ni na koji način ne utiču na viruse. Jedina terapija za većinu virusa je odmor i sve što doprinosi boljem radu našeg imunog sistema koji se bori protiv njih. Simtomi prolaze u roku od 7 do 10 dana – kaže dr Irina Radošević i navodi da ne postoji ni jedan klasičan lek koji leči virusne infekcije. S druge strane, ukoliko je u pitanju bakterijska infekcija, neophodno je utvrditi koja je tačno bakterija u pitanju kako bi se odabrao pravi antibiotik tzv. antibiogram.
Prvi korak diferencijalne dijagnoze je vađenje krvi – utvrđivanje broja leukocita (belih krvnih zrnaca), potom i eritrocita, trombocita, itd. Za infekcije je nekada važno uraditi i CRP (C-reaktivni protein) koji je povišen uvek u slučaju bilo koje infekcije, bilo koje etiologije, ali je značajnije viši u slučaju bakterijske infekcije. Dr Radošević napominje da postoji više različitih vrsta belih krvnih zrnaca – neutrofili (granulociti), limfociti, monociti, eozinofili, bazofili… Utvrđivanje broja svakog od ovih tipova belih krvnih zrnaca ključno je u diferencijaciji virusnih i bakterijskih infekcije i naziva se leukocitarna formula.
– Neutrofili su najbrojnija vrsta belih krvnih zrnaca i njihov broj raste u slučaju bakterijske infekcije. Sa druge strane, u slučaju virusne infekcije, raste broj limfocita. Takođe, u nekim slučajevima, porast broja jedne grupe ćelija izaziva pad u broju drugih. Na primer, u slučaju bakterijske infekcije, najčešće dolazi do porasta neutrofila i pada broja limfocita. Obrnuto, u slučaju virusne infekcije, dolazi do pada broja neutrofila i rasta broja limfocita – objašnjava dr Radošević. Ona kaže da, na primer, ukoliko u laboratorijskom nalazu pročitate da je broj neutrofila veoma visok (80 odsto), a broj limfocita veoma snižen (10 odsto), to je jak pokazatelj da je u pitanju bakterijska infekcija.
– U tom slučaju, neophodno je na osnovu simptoma uraditi dodatnu dijagnostiku (bris) da bi se utvrdilo koja je tačno bakterija u pitanju i propisao tačan i delotvoran antibiotik. U slučaju da su simptomi povišena temperatura i bol i crvenilo u grlu, i ukoliko se iz leukocitne formule utvrdi da je najverovatnije u pitanju bakterija, neophodno je uraditi bris grla i antibiogram koji nam govori o osetljivosti dijagnostikovane bakterije na antibiotike – priča naša sagovornica.
– Ukoliko u laboratorijskom nalazu pročitate da je broj neutrofila jako smanjen, a broj limfocita povišen, to znači da je reč o virusoj infekciji. A ako sumnjate na ozbiljnije oboljenje, imate težu kliničku sliku, ili jednostavno niste sigurni, obavezno se konsultujte se sa lekarom – poručuje dr Irina Radošević koja sa nama deli referentne vrednosti. One, kako kaže, mogu malo razlikovati od laboratorije do laboratorije, i u većini slučajeva iste će biti navedene na samim rezultatima, ali okvirni normalni brojevi su:
Broj leukocita (WBC)………… 3.9 – 10×109/L
Broj neutrofila (NEU)…………40-70%
Broj limoficta (LYM)…………..20-50%
Broj eozinofila (EOS)………….0-6% (eozinofili su povišeni u slučaju parazitarnih infekcija i alergija)
Broja bazofila (BASO)…………0-1% (učestvuju u alergijskom odgovoru)
Sedimentacija (Se)……………..2-12 mm/h – brzina sedimentacija eritocita, osetljiva na indeks reakcije tela na povredu ili bolest, povišena u slučaju infekcije
C-reaktivni protein (CRP)…….<5mg/L – visina CRP zavisi od uzroka (viši je kod bakterijske infekcije) i težine infekcije.