Dr Aleksandra Pavlović: Mali krvni sudovi mozga formiraju široku mrežu moždane cirkulacije koja obezbeđuje stalno snabdevanje mozga krvlju Foto: Prtsc Youtube Tv Pink / Shutterstock
Bolest malih krvnih sudova mozga je poseban entitet na koji se odnosi pojam „mikroangiopatske promene“, koji često dobijamo na nalazu magnetne rezonance (MRI). Pacijenti dolaze na pregled kod neurologa sa nalazom opisanim upravo na ovaj način, a takve promene se mogu registrovati i kod potpuno zdravih osoba koje pate od migrene.
Naime, krv u mozak stiže iz srca preko velikih arterija vrata. One ulaze u lobanju i dalje se dele na sve manje i manje grane. Najmanje grane su male arterije mozga (arteriole), na nivou kojih se direktno odvija proces prenošenja kiseonika, glukoze i drugih hranljivih materija iz krvi u tkivo mozga.
– Mali krvni sudovi mozga formiraju široku mrežu moždane cirkulacije. Ona obezbeđuje stalno snabdevanje mozga krvlju. Jer, iako naš mozak teži samo 2 odsto naše telesne mase, on koristi oko 20 odsto ukupnog kiseonika, 20 odsto ukupnog protoka krvi i 25 odsto glukoze u našem telu. Mali krvni sudovi mozga su veoma dinamični. Imaju veliku sposobnost širenja i skupljanja u odnosu na zahteve rada mozga, te su zaduženi za usmeravanje krvi u one delove mozga koji su najaktivniji – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Aleksandra Pavlović, neurolog.
Prema rečima dr Pavlović, ateroskleroza je najčešći uzrok bolesti malih krvnih sudova mozga. U procesu ateroskleroze, zid arterija postepeno zadebljava i progresivno se sužava usled patološkog taloženja masnih materija, takozvanih plakova, navodi naša sagovornica, koja o faktorima rizika kaže:
– Osobe sa klasičnim vaskularnim faktorima rizika, kao što su povišen pritisak (hipertenzija), šećerna bolest (dijabetes), povišene masnoće u krvi (hiperlipidemija), pušenje i drugo, sklone su razvoju bolesti malih krvnih sudova mozga. Tako na primer hipertenzija povećava rizik za nastanak ove bolesti mozga tri puta, a dijabetes i hiperlipidemija dva puta. Iz ovih razloga promene u sklopu oštećenja malih krvnih sudova se često viđaju na snimcima mozga bolesnika sa pomenutim vaskularnim faktorima rizika. Takođe, i kod pacijenata koji su preživeli moždani udar bilo kog tipa ili imaju demenciju.
Činjenica je, međutim, naglašava dr Pavlović, da se ove promene mogu registrovati i kod potpuno zdravih osoba koje pate od migrene.
Ove promene se često opisuju i kao „nespecifične promene u skladu sa životnim dobom“. Pored navedenih bolesti i stanja, starenje je, prema rečima dr Aleksandre Pavlović, veoma važan faktor za nastanak bolesti malih krvnih sudova mozga.
– Studije u opštoj populaci pokazuju da se ovakve promene na snimcima mozga magnetskom rezonancom nalaze u velikom broju kod starijih pokretnih ljudi normalnog intelektualnog statusa. Tako se opisana učestalost ovih promena kod osoba starijih od 70 godina kreće, prema studijama, i do 80-90 odsto. Sa starenjem se povećava učestalost svih bolesti koje mogu oštetiti moždanu cirkulaciju. Takođe, starenje je samo po sebi praćeno patološkim procesima koji dovode do izmena na našim krvnim sudovima – navodi neurolog.
Dr Aleksandra Pavlović odgovara potvrdno, i dodaje da se onda nazivaju klinički „nemim“ lezijama. Međutim, prema njenim rečima, neretko detaljan neurološki pregled otkrije postojanje diskretnih simptoma i znakova koji se pripisuju drugim stanjima, kao što su na primer fini ispadi u motorici, koordinaciji i kognitivnom stanju. U odmaklim fazama bolesti, kaže doktorka, klinička slika može biti daleko teža i može uticati na svakodnevne aktivnosti.
Kako opisuje dr Pavlović, u ranim stadijumima bolesti ne moraju da postoje bilo kakve smetnje, ili one mogu biti blage.
– Tipično, postoji usporenost u kretanju, govoru i hodu. Hod se menja i postaje vrlo karakterističan, usporen, kratkog koraka, nestabilan. Stopala kao da su zalepljena za podlogu, pa se otežano ili uopšte ne odižu sa nje. Česte su smetnje kontrole mokrenja, sa osećajem da se mora požuriti u toalet (takozvana urgencija mokrenja) da bi se stiglo na vreme. U odmaklim stadijumima razvija se nemogućnost zadržavanja mokraće (inkontinencija urina). Govor je usporen, sliven, a mogu ga pratiti i smetnje gutanja. Gube se ranija interesovanja, smanjuju socijalni kontakti, a raspoloženje se menja ka depresivnom – kaže dr Pavlović, i ističe:
– Moguć je i nastanak akutnog moždanog udara. Karakterističan je u smislu da su najčešće podjednako teško pogođeni motorika i/ili senzibilitet na licu, ruci i nozi na jednoj strani tela. Posle ovakvog moždanog udara oporavak je obično uspešan, ali se na snimcima mozga magnetskom rezonancom već vide razvijena oštećenja koja odgovaraju bolesti malih krvnih sudova mozga. Takođe je moguć i nastanak vaskularne demencije, koja počinje problemima sa pažnjom i organizacijom sopstvenih aktivnosti, a potom i smetnjama pamćenja – kaže za naš portal dr Aleksandra Pavlović.
Da li su osobe sa bolešću malih krvnih sudova mozga a bez smetnji, odnosno sa takozvanim „nemim“ lezijama, bezbedne?
– Nažalost, samo postojanje znakova bolesti malih krvnih sudova mozga na snimcima, nezavisno od kliničke slike, govori o povećanom riziku za moždani udar, smetnje hoda, razvoj demencije i funkcionalne zavisnosti od drugih lica u budućnosti. Moždani udar u sklopu bolesti malih krvnih sudova mozga može biti ishemijskog tipa. Tada dolazi do zapušavanja (okluzije) malog krvnog suda. Isto tako, moguće je i krvarenje, odnosno hemoragija, usled pucanja zida malog krvnog suda.
U velikom broju slučajeva bolest je progresivna, i patološki procesi se razvijaju polako i neprimetno, navodi dr Pavlović. Poseban je problem, dodaje, što se kliničke manifestacije bolesti često primete od strane bolesnika ili njegove okoline tek kada su promene na mozgu već napredovale. Sa druge strane, ohrabruje da u malom procentu promene mogu biti i reverzibilne.
Dr Aleksandra Pavlović objašnjava da je neophodan neurološki pregled gde će ciljana anamneza i detaljan pregled ukazati na elemente koji se mogu povezati sa bolešću malih krvnih sudova mozga. Zlatni standard za vizualizaciju (prikazivanje) ovih promena je magnetna rezonanca mozga.
– Takođe, potrebno je ispitati postojanje faktora rizika za nastanak ove bolesti. To podrazumeva i uzimanje krvi za određene laboratorijske analize i pregled interniste. Ukoliko se radi o mlađim osobama i/ili osobama bez uobičajenih vaskularnih faktora rizika, potrebno je šire ispitivanje. Treba isključiti druge diferencijalno-dijagnostičke mogućnosti, odnosno bolesti – priča sagovornica našeg portala.
Veoma važna mera je, prema rečima neurologa, prevencija nastanka bolesti malih krvnih sudova mozga. To se najpre odnosi na lečenje faktora rizika na koje se može uticati, kao što su hipertenzija, dijabetes, hiperlipidemija, vođenje zdravog načina života (kretanje, zdrava ishrana, prestanak pušenja).
– Moguće je primeniti pojedine lekove koji imaju povoljan uticaj na moždanu cirkulaciju, koji pomažu kod nekih osoba. Postoje jako retki oblici bolesti malih krvnih sudova mozga gde dominiraju zapaljenski ili infektivni procesi. Njih treba što ranije prepoznati. Zahtevaju specifično lečenje. Za mnoge tegobe koje pacijenti prijavljuju može se pokušati simptomatsko lečenje, upotrebom lekova koji deluju na pojedine tegobe – objasnila je za eKlinika portal neurolog Aleksandra Pavlović.