Dr Srđan Marković: I upalni procesi u crevima mogu da dovedu do njihovog vezivanja, odnosno prestanka rada Foto: Privatna arhiva / Shutterstock
Zavezana creva – tako glasi narodski izraz za zastoj rada creva, medicinskim rečnikom ileus. Reč je o ozbiljnom zdravstvenom stanju, odnosno poremećaju koji ukazuje na to da jedan važan organ našeg tela ne radi.
– Kada creva prestanu da rade, to obično biva propraćeno jakim bolom u trbuhu, povraćanjem i izostankom stolice. Kako se radi o teškom akutnom stanju, pacijent nema apetit i ne može da unosi hranu. U akutnoj fazi, izuzetno je važno pravovremeno javljanje lekaru i hitna reakcija. Najčešće u akutnoj fazi problem rešava hirurg, nakon adekvatne dijagnostike. Važno je naglasiti da to nije stanje koje pacijenta treba da drži u kućnim uslovima, već je neophodno javljanje dežurnoj zdravstvenoj službi i ukazivanje hitne medicinske pomoći – upozorava u razgovoru za eKlinika portal doc. dr Srđan Marković, specijalista interne medicine, subspecijalista gastroenterohepatolog u KBC „Zvezdara“.
Do toga da nam budu zavezana creva može ponekad da dođe, objašnjava sagovornik našeg portala, i „iz čista mira“. Međutim, obično je to kulminacija simptoma koje osećamo u dužem vremenskom periodu, prvenstveno bola u trbuhu. Stanje sa prisutnim bolom dok još nije nastupio ileus (okluzija, prestanak rada creva), naziva se subileus (subokluzija creva). Kada dođe do konačnog zastoja u radu creva, na bol se nadovezuje povraćanje uz izostanak stolice.
– U najvećem broju slučajeva mora hitno da se reaguje, kako život pacijenta ne bi bio ugrožen. Kada se brzom reakcijom i pacijenta i lekara izađe iz te akutne faze, ustanovljava se mogući razlog. Radi se skener abdomena ili kolonoskopija, sa ciljem pronalaženja uzroka nastalog problema. To mogu da budu priraslice u trbuhu, odnosno „ulazak“ creva u neku od priraslica. Na taj način dolazi do poremećaja u pasaži creva, odnosno normalnom protoku crevnog sadržaja kroz digestivni trakt, a creva se praktično zavežu u priraslice. Razlog takođe može da bude i postojanje kile, kada se crevo zapetlja, uvrne samo u ili oko sebe (volvulus creva). Takvi pacijenti se obično hitno operišu, jer može da nastupi gangrena creva, kao i sepsa. Mogući razlog je i karcinom debelog creva – objašnjava dr Srđan Marković.
Zadatak gastroenterologa je, prema rečima dr Markovića, prvenstveno reakcija i dijagnostika kod subokluzivnih stanja. Tada još uvek nije došlo do potpunog zastoja rada creva, ali su prisutni bolovi i povremeno povraćanje. Često se u tim situacijama kao uzrok detektuje karcinom kolona, a kod mlađih osoba Kronova bolest. Upalni procesi u crevima takođe izazivaju prestanak rada creva i poremećaj pasaže. No, naglašava gastroenterohepatolog, takvi pacijenti obično imaju dugotrajne tegobe dok ne dođe do kulminacije u vidu potpunog suženja creva i prekida rada.
Svi prethodno navedeni razlozi za prekid rada creva su mehanički, ali postoji, naglašava dr Srđan Marković, i takozvani paralitički ileus. Do njega može da dođe usled upotrebe pojedinih lekova. Često se sreće kod pacijenata sa nekim psihičkim poteškoćama, koji su na redovnoj terapiji.
– Pojedini medikamenti usporavaju peristaltiku creva. Paralitički ileus se ne rešava operativnim putem, već za to postoje jasni protokoli koji se odnose na ponovno uspostavljanje noralne pasaže creva (drugim lekovima, hitnom hospitalizacijom…) – objašnjava sagovornik eKlinika portala.
Kako su neki ljudi „trpeljivi“ na bol, a iz različitih razloga odbijaju da se jave lekaru, dr Srđan Marković još jednom apeluje da se na pojavu iznenadnog ili neobjašnjivog bola u trbuhu obavezno javimo hitnoj lekarskoj službi. Pogrešno je, naglašava stručnjak, i piti anagletike, jer to može trenutno da maskira hitnost stanja.
– Bilo kakve tegobe koje utiču na normalno svakodnevno funkcionisanje znači da se treba javiti lekaru, u ovom slučaju gastroenterologu. Ako bol u trbuhu koji se pojavio smeta, remeti nas u obavljanju planiranih obaveza, a ako se na njega još nadoveže povraćanje, mesta za dilemu nema, posebno ako govorimo o ileusu. Nije važno ni određeno vremensko trajanje bola, već to da li utiče na normalne životne rutine. On može da bude i posledica gastritisa ili nekih drugih benignih stvari, pa i loših navika, kakva je prekomerno unošenje hrane, alkohola… Ali, sve to bi trebalo da proceni lekar. Još neki alarmantni simptomi za hitno javljanje lekarskoj službi su krv u stolici i gubitak kilaže – podsetio je u razgovoru za eKlinika portal doc. dr Srđan Marković, specijalista interne medicine, subspecijalista gastroenterohepatolog u KBC „Zvezdara“.