Kolovesikularna fistula je retko stanje i uglavnom posledica prethodne bolesti, operacije ili traume usled koje je otvorena veza između debelog creva i mokraćne bešike i mogućnost da feces (izmet) iz creva dospe u bešiku i uzrokuje bolne infekcije i komplikacije. Ova abnormalnost u strukturi koja povezuje debelo crevo i bešiku, najčešće se javlja posle divertikulitisa, Kronove bolesti, raka debelog creva.
Kolon-vezikularna fistula najčešće se javlja između 55 i 75 godina
Debelo crevo je završni segment digestivnog trakta i proteže se od kraja tankog creva pa do analnog otvora. Debelo crevo apsorbuje veći deo vode i elektrolita iz crevnog sadržaja, posle čega se od ostataka crevnog sadržaja formira feces. Bešika je fleksibilan organ koji skladišti urin. Kada nije puna, bešika je opuštena, dok se okolni mišići kontrahuju kada se bešika napuni. Kolovesikularna fistula se najčešće javlja između 55 i 75 godina, a muškarci više pate od ovog poremećaja u odnosu na žene, piše MedicalNewsToday.
Zapaža se prisustvo stolice u mlazu urina
Fekalurija je jedan od simptoma ovog poremećaja usled čega je moguće prisustvo stolice u mlazu urina, koji ima smeđu boju. Ovaj simptom je prisutan kod 50 do 70 odsto osoba sa kolovesikularnom fistulom.
Čest simptom je i pneumaturija, to jest prisustvo gasova u mokraćnoj bešici. Ovaj simptom je posledica mešanja gasa iz debelog creva sa sadržajem urina, usled čega su prisutni mehurići u mokraći, simptom se zapaža kod 70 do 90 odsto pacijenta. Kod jednog dela bolesnika moguća je i i hematurija, prisustvo krvi u urinu.
Uzroci kolovesikularne fistule
Najčešći uzrok kolovesikularnih fistula je divertikulitis, koji čini više od dve trećine svih slučajeva. Ovo stanje uzrokuje stvaranje apscesa oko debelog creva, koji se mogu proširiti ili puknuti u susedni organ.
Drugi uzroci kolovesikularna fistula uključuju postojanje Kronove bolesti u 5 do 7 odsto slučajeva. Bolest je nekada posledica operativnog zahvata uklanjanja bešike, operacije debelog creva, operacije raka debelog creva ili karcinoma okolnih organa.
Kako se dijagnostikuje kolovesikularna fistula?
Kolovesikularna fistula se dijagnostikuje na više načina, a CT skeniranje je dijagnostička metoda koja s preciznošću od 90 odsto može potrvrditi postojanje bolesti. Stručnjak može na ovaj način da uoči kretanje vazduha kroz abnormalni zid između organa.
Stanje se može potvrditi i kolonoskopijom, koja je ipak manje precizna od CT skeniranja, ali može eliminisati bilo koji kancerogeni uzrok fistule. Moguća je i cistoskopija kojom se specijalnom kamerom može zapaziti prisustvo fistule. Barijum klistir je dijagnostička metoda tokom koje lekar ubacuje u rektum malu količinu tečnosti koja sadrži barijum, koji omogućava posebnoj kameri uvid u meko tkivo debelog creva i više detalja.
Konzervativno i operativno lečenje
U nekim slučajevima moguće je lečenje operativnim zahvatom, ali i konzervativniji tretman kolovesikularne fistule. Pacijenti sa terminalnim oblikom karcinoma neće biti nikao kandidati za operaciju.
Konzervativni tretmani, čiji je cilj da se ovaj poremećaj sam od sebe reguliše, nekada u slučaju infekcije mogu biti upotpunjeni upotrebom antibiotika. Lekari često savetuju i poseban način ishrane zasnovan na unosu dijetetskih vlakana, koja mogu omekšati stolicu i ublažiti simptome divertikulitisa.
Ukoliko konzervativne mere lečenja ne budu uspešne, savetuje se operacija kako bi se izbegle dodatne komplikacije. Cilj operacije je da se ukloni fistula i onemogući razmena tečnosti između mokraćne bešike i debelog creva.
Kada se uklanja deo creva?
Standardni hirurški tretman kolovesikularne fistule uključuje uklanjanje fistule, zatvaranje zida bešike. Stručnjaci će odrediti vrstu operacije na osnovu lokacije kolovesikularne fistule. Na primer, najčešća lokacija je između sigmoidnog debelog creva (poslednjeg dela debelog creva na koji se nastavlja rektum) i bešike. Zbog toga, hirurzi često izvode proceduru koja se zove sigmoidna kolektomija koja uključuje uklanjanje celog ili jednog dela sigmoidnog creva.
Posle operativnog zahvata pacijent u proseku ostaje 8 dana u bolnici. U postoperativnom toku od pacijenata se zahteva da izbegavaju rukovanje teškim predmetima, podizanje težine, ne savetuje se ni vožnja automobila. Tokom jednog dela postoperativnog toka pacijent je na tečnoj dijeti.
