Prolaps karličnih organa (POP) može dovesti do nekih simptoma koji mogu biti neugodni ili o kojima je teško da se razgovara, zbog čega previše njih pate u tišini. Mnogi ljudi ne razumeju baš šta se dešava tokom POP-a. Zbog toga su se vremenom razvili neki značajni mitovi. Zato treba znati i razumeti šta se tačno dešava kod ovog stanja i samim tim eliminisati sve neistine.
Šta je prolaps karličnih organa
Potrebno je da nešto malo znamo iz anatomije da bi najbolje razumeli šta se dešava tokom prolapsa karličnih organa. U karlici koja funkcioniše kako treba, karlične organe na svom mestu u organizmu drže i podržavaju jaki ligamenti i mišići. Zajedno, ti mišići i ligamenti čine dno karlice. Kada mišići i ligamenti karličnog dna oslabe ili se istegnu, može doći do POP-a. U zavisnosti od vrste prolapsa, rezultat može biti „spuštanje” karličnog organa, kao što je bešika, rektum, materica ili tanko crevo, iz predviđenog prostora unutar tela.
Procenjuje se da čak 1 od 4 žene pati od poremećaja karličnog dna, uključujući POP. S obzirom na to da POP može dovesti do nekih simptoma koji mogu biti neugodni ili o kojima je teško razgovarati, previše njih pati u tišini zbog ovog stanja, što pomaže u širenju mitova o tome.
Prolaps karličnih organa i razbijanje uobičajenih mitova
1. Mit: POP odnosi se samo na matericu
Činjenica: Postoje četiri glavna tipa prolapsa karličnih organa, uključujući:
- Cistokela: uključuje prolaps mokraćne bešike i najčešći je tip POP
- Rektokela: uključuje prolaps rektuma
- Enterokela: uključuje prolaps tankog creva
- Prolaps uterusa: uključuje prolaps materice
2. Mit: POP je samo ako je prisutna i vidljiva izbočina
Činjenica: Postoji veliki broj simptoma, uglavnom u zavisnosti od vrste prolapsa, koji mogu ukazivati na to da neko ima POP – čak i ako ne može da vidi ili na neki drugi način oseti „izbočinu” koja izlazi kroz vaginalni otvor.
Ovi simptomi mogu uključivati, ali nisu ograničeni na:
- Bol, nelagodnost ili osećaj „težine” u vagini, donjem delu stomaka, preponama ili donjem delu leđa.
- Urinarni problemi, uključujući curenje ili nemogućnost kontrole protoka urina.
- Poteškoće sa pražnjenjem creva; osećaj da se creva nisu potpuno ispraznila nakon odlaska u toalet.
- Bol ili nelagodnost tokom seksualnog odnosa; osećaj da nešto „smeta” tokom seksa.
3. Mit: POP treba lečiti samo kada osoba dostigne određenu starost
Činjenica: Ovo je mit koji lekari često čuju. Ljudi nekako veruju da je POP nešto s čim moraju da žive kada stignu u „zlatne godine” života. Ako su žene mlađe, možda tek izašle iz reproduktivnog doba, smatra se da su možda premlade da bi razmišljale o lečenju. Svaka žena koja ima simptome POP zaslužuje da živi bez njih bez obzira na godine.
4. Mit: Zdravlje creva ne igra ulogu u razvoju POP-a
Činjenica: Hronična opstipacija je značajan faktor rizika za razvoj POP-a i pogoršanje simptoma koje izaziva.
5. Mit: POP se ne dešava osobama u fit formi
Činjenica: Pošto razvoj POP-a podrazumeva oslabljene mišiće, to ne znači da se ne može desiti fizički jakim i aktivnim osobama. Ovo stanje može da se javi kod svakoga. Veći rizik da im se desi POP imaju ljudi koji su dugogodišnji maratonci ili se bave dizanjem teških tegova.
6. Mit: POP predstavlja rizik samo za žene koje su se prirodno porodile
Činjenica: Kao što je pomenuto, POP se može dogoditi svakome. Iako porođaj povećava rizik od razvoja POP-a, postoje i drugi dodatni faktori rizika koje treba uzeti u obzir, uključujući:
- žene koje su imale carski rez
- hroničnu konstipacija ili intenzivno naprezanje tokom pražnjenja creva
- posao ili način života koji uključuje podizanje veoma teških tereta
- hipermobilnost ili hronični poremećaji koji utiču na vezivno tkivo tela.
Ako se ne leči, prolaps karličnih organa može se vremenom pogoršati i može dovesti do problema sa funkcijom drugih organa, uključujući bubrege. Svako ko ima simptome POP-a ili bilo koje urološke probleme, neophodno je da ode kod iskusnog i dobro upućenog urologa što je pre moguće.
Upućenost u suštinu onoga što im se dešava može pomoći mnogim ženama da izaberu dokazane opcije kliničkog lečenja koje ublažavaju simptome i omogućavaju im da žive pun, zdrav život koji žele.
