Analize krvi (kompletnu krvnu sliku sa biohemijom) trebalo bi uraditi dva puta godišnje, sugerišu lekari. To je najjednostavniji i najdostupniji način da se sagleda opšte stanje organizma. Ali, i da se, ukoliko neki parametri odstupaju, posumnja na mnoge bolesti koje zahtevaju pravovremeno dijagnostiku i adekvatnu terapiju.
Na šta može da ukaže analiza krvi kada su povišene vrednosti hemoglobina i hematokrita
Krvna slika je na neki način i lična karta našeg organizma, bez obzira na životnu dob. Bilo da su u pitanju prolazna stanja, kakva su infekcije, ili nešto što ukazuje na ozbiljniji poremećaj, analize krvi, odnosno parametri iz naše krvne slike trebalo bi da budu primarni vodič za dalji tok ispitivanja i eventualno lečenje.
– Kada je u krvnoj slici vidljiva eritrocitoza, povišena vrednost hemoglobina i hematokrita, može da se posumnja da je u pitanju malignitet krvi. Eritrocitoza može biti primarna ili sekundarna. Kada se uoči eritrocitoza savetuje se uvek prvo dobro uzeti podatke iz lične anamneze pacijenta koje uključuju konzumiranje cigareta (pušenje) i isključiti najčešće uzroke sekundarne eritrocitoze kao što su hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) i druge bolesti pluća koje imaju za posledicu lošu oksigenaciju krvi. Sa druge strane, primarna eritrocitoza je vezana za bolest Policitemiju veru, retko oboljenje kostne srži iz grupe hroničnih krvnih poremećaja, poznatih kao mijeloproliferativne neoplazme. Lekarima je ipak najvažnije da pacijenti obrate pažnju na simptome koje osećaju i da se na njih ne navikavaju – kaže u razgovoru za eKlinika portal docent dr Danijela Leković sa Klinike ze hematologiju Univerzitetskog Kliničkog Centra Srbije.
Kada ne prolaze određeni simptomi, posle koliko vremena bi trebalo uraditi analize krvi
Kada se ne osećamo dobro, naše telo uvek šalje poruke upravo u vidu simptoma koji remete normalno funkcionisanje. Oni, naravno, ne moraju uvek ukazivati na neke ozbiljne bolesti. Ali, ako nemamo naviku da redovno kontrolišemo krvnu sliku, ipak postoje trenuci kada bi to trebalo uraditi, objašnjava doc.dr Leković i navodi primere:
– Svrab kože, pojačano noćno znojenje, gubitak koncentracije, bolovi u kostima… Simptomi su za koje pacijenti često misle da su posledica svakodnevnih prekomernih aktivnosti, umora, prekomernog sedenja i rada za kompjuterom. Međutim, ljudi ih ponekad osećaju i godinama a ne javljaju se lekaru. Svako ovakvo upozorenje koje utiče na svakodnevno funkcionisanje a traje duže od mesec dana, trebalo bi da bude poruka da se uradi rutinska kontrola krvne slike. Kod najvećeg broja ljudi videćemo sve što može da ukaže na nešto sumnjivo. Veoma mali broj ljudi može da ima „maskiranu“ sliku, da određeni parametri budu blago povišeni. U slučaju mijeloproliferativnih neoplazmi, konkretno bolesti Policitemija vera, veća količina količina vode (od 3 do 5 litara dnevno) može blago i kratkotrajno da maskira vrednost gustine krvi-hematokrita.
Važnost slanja pacijenata hematologu pri odstupanju nekih parametara iz analize krvi
Docent dr Leković ispričala nam je i slučaj iz prakse, koji najbolje opisuje važnost reakcije i prepoznavanja mogućih oboljenja kada su određeni parametri iz analize krvi povišeni. Reč je o mladom momku, aktivnom sportisti kod koga su simptomi trajali godinu dana, a sve vreme su pojedini parametri krvne slike bili povišeni, iako neznatno.
Pacijent je osećao glavobolju, trnjenje u mišićima nogu i vrhovima prstiju ruku. Neurolozi su ih pripisivali umoru, mogućoj povredi, načinu života. Analize krvi su pokazale u početku povišene vrednosti broja trombocita, a potom i eritrocita i leukocita. Došlo je, prema rečima sagovornice našeg portala, do tromboze venskih sinusa mozga. Trombocitoza nije bila značajno izražena i mislilo se da je reaktivnog karaktera, zbog toga što vrednosti nisu bile alarmantno povišene.
Upravo zbog takvih situacija, ističe docent dr Danijela Leković, značajno je da se ne zanemaruju simptomi koji ne prolaze i da se na njih ne navikavamo. Jednako je značajno i da lekari drugih specijalnosti posle dva ili tri puta uzastopno ponovljenih analiza na period od mesec dana kada povišene vrednosti ne padaju, šalju pacijente hematologu.
Šta znači nalaz povišenog broja trombocita i kako jedna mijelopoliferativna neoplazma može da se „maskira“ u drugu
Policitemija vera je retka bolest kostne srži i deo je grupe hroničnih krvnih poremećaja, poznatiji kao mijeloproliferativna neoplazma. Poznata je u narodu i kao rak krvi, koji uzrokuje da koštana srž proizvodi previše crvenih krvnih zrnaca. Jedan od najvećih rizika koji nosi prekomerni broj crvenih krvnih zrnaca je pojava krvnih ugrušaka-tromboza.
U grupu hroničnih poremećaja krvi označenih kao filadelfija negativne mijelopoliferativne neoplazme spadaju, pored bolesti policitemija vera spadaju i primarna mijelofibroza i esencijalna trombocitemija. Poslednje dve bolesti mogu se, prema rečima naše sagovornice, na početku prezentovati samo trombocitozom (povišenim brojem trombocita). Dešava se i da lekari prate pacijente pod sumnjom na esencijalnu trombocitemiju (koja inače ima povoljnu prognozu), ali da se iza nje zapravo krije „maskirana“ primarna mijelofibroza. Ona je agresivnija bolest. Kod bolesnika sa primarnom mijelofibrozom, kako slezina raste, što prati sve bolesti iz ove grupe, nivo trombocita opada. To ponekad može da odvede na sporedni put u postavljanju pravovremene dijagnoze primarne mijelofibroze i pacijenti se javljaju sa enormnom uvećanom slezinom, u zapuštenom stanju sa lošom prognozom, upozorava doc.dr Leković.
– U samom lečenju ovih bolesti je neophodan individualni pristup svakom pacijentu. To podrazumeva personalizaciju terapije prema simptomima i znacima bolesti. Cilj pravovremenog i adekvatnog lečenja je smanjenje simptoma bolesti koji omogućava poboljšanje kvaliteta života – izjavila je docent dr Danijela Leković sa Klinike ze hematologiju, Univerzitetskog Kliničkog Centra Srbije.
Sta izaziva nedostatak d vit