Nizak nivo leukocita može da bude izazvan bolestima među kojima su i maligniteti krvi, zatim hemoterepijom, infekcijama, avitaminozom, ali i genetskim poremećajima
Leukopenija je poremećaj na koji upozorava nizak nivo belih krvnih zrnaca (leukociti) Foto: Shutterstock
Leukopenija je stanje koje ozbiljno utiče na profil naše krvne slike a odnosi se na broj belih krvnih zrnaca (leukocita). Kako su leukociti prva linija odbrane našeg organizma, jasno je zbog čega je važno da njihov nivo ne bude ispod referentnih vrednosti.
Izraz leukociti (bela krvna zrnca) potiče od reči „leuko“ – belo i „cit“ – ćelija. U normalnim okolnostima ih ima oko 7.000 po mikrolitru krvi. Ova količina čini oko 1 odsto ukupne zapremine krvi kod zdravih odraslih osoba.
Bela krvna zrnca su prvi „vojnici“ odbrane našeg imunskog sistema. Kod leukopenije, međutim, detektuje se smanjen broj belih krvnih zrnaca. Kada do toga dođe, imunitet je ozbiljno oslabljen i osoba je u većem riziku od infekcija. Leukopenija može biti izazvana bolestima među kojima su i maligniteti krvi, nekim lekovima, hemoterepijom, infekcijama, avitaminozom, ali i genetskim poremećajima.
Najčešći oblik leukopenije je neutropenija. U normalnim okolnostima, neutrofili čine od 45 do 75 procenata ukupnog broja naših belih krvnih zrnaca i predstavljaju najvažniji segment odbrane, odnosno sposobnnosti imunskog sistema da se bori protiv infekcija. Odgovorni su kako za borbu protiv bakterijskih i virusnih, tako i protiv gljivičnih i parazitskih infekcija.
Neutropenija povećava rizik od bakterijskih infekcija. Ako se ovo stanje ne prepozna i ne leči na vreme, može dovesti do infekcija opasnih po život, septičkog šoka, pa čak i smrtnog ishoda.
Kompletna krvna slika je potokaz za dijagnozu leukopenije i neutropenije. Neutropenija se kod odraslih osoba definiše kao apsolutni broj neutrofila manji od 500 po mikrolitru (µL) krvi. Ukupan broj leukocita niži od 1000/µL alarmantan je ukazuje na opasnost da telo neće moći da se odbrani od infekcija.
Lečenje leukopenije zavisi od uzroka stanja. Na primer, ako postoji supresija koštane srži zbog lekova kao što je hemoterapija u slučaju malignih bolesti, prestanak ili redukovanje uzimanja leka često može dovesti do oporavka i povećanja broja belih krvnih zrnaca. Neutropenija je takođe često povezana sa tretmanima zračenjem koji utiče na koštanu srž. Kada se terapija prekine, broj može da se podigne. Leukopenija uzrokovana bakterijskim ili gljivičnim infekcijama može se lečiti odgovarajućim antibioticima, odnosno antimikoticima.
Osobama sa genetskim stanjima koja dovode do leukopenije možda će biti potreban faktori koji stimulišu koloniju granulocita i drugi faktori iz koštane srži, u cilju stimulacije proizvodnje belih krvnih zrnaca.