Štitna žlezda se nalazi u regiji vrata, na prednjem delu grla. Luči hormone odgovorne za metabolizam, ali i druge vitalne funkcije u našem telu. Poremećaj njenog rada izaziva brojne psihofizičke zdravstvene probleme.
Štitna žlezda i poremećaji njenog rada često imitiraju neke svakodnevne simptome
Ogroman broj ljudi ima poremećaj rada štitne žlezde, a da to i ne zna. Simptomi koji mogu da promene kvalitet života su brojni. Ono što pogoduje njihovom „maskiranju“ u druga stanja jeste to što su ponekad uobičajeni za to kako se svakodnevno osećamo. Često se umor, malaksalost, dobijanje na kilaži, ali gubitak koncentracije, apatija, anksioznost, pa i depresivvne epizode ne pripisuju štitnoj žlezdi, a radi se upravo ili o smanjenom (hipotireoza) ili prekomernom lučenju hormona (hipertireoza).
Štitna žlezda, depresija i anksioznost – šta kažu istraživanja
Bolest štitne žlezde imaju neke zajedničke simptome sa određenim poremećajim mentalnog zdravlja. Ovo posebno važi za depresiju i anksioznost. Ponekad se izmenjena funkcija štitne žlezde pogrešno dijagnostikuje kao neki od navedenih problema sa mentalnim zdravljem. Zbog toga se naučnici već dugo bave ispitivanjem tvrdnji da ljudi koji imaju probleme sa štitnom žlezdom imaju i veću verovatnoću i rizik da dožive depresiju.
Depresivno raspoloženje je, sa druge strane, jedan od karakterističnih simptoma za poremećaje rada štitne žlezde. Malodušnost, nedostatak volje, energije, naleti anksioznosti, u ogromnom procentu odlikuju i svakodnevicu osoba koje boluju od štitne žlezde, posebno onih koji se ne leče.
Litijum, depresija i štitna žlezda
Hipertireoza je stanje koje karakteriše preterano aktivna štitna žlezda koja proizvodi poreviše hormona. Istraživači na osnovu studija procenjuju se da do 60 procenata ljudi koji imaju hipertireozu takođe ima i simptome kliničku anksioznost. Depresija se javlja kod čak 69 procenata ljudi sa dijagnozom hipertireoze.
Hipertireoza je posebno povezana sa poremećajima raspoloženja i depresijom kao posledicom bipolarnog poremećaja. Istraživanja, međutim, daju i neke kontradiktorne podatke koliko je zaista jaka ova veza. Jedna studija iz 2007. godine otkrila je da je tiroiditis verovatno povezan sa genetskom predispozicijom, kakvi podaci su pronađeni i za bipolarni poremećaj. Objavljena je u časopisu Biological Psychiatry.
Uz to, ima podataka da litijum, jedan od najčešćih medikamenata koji se koristi u lečenju bipolarnog poremećaja, može pogoršati ili čak i biti okidač za hipertireozu.
Uobičajeni simptomi hipertireoze
Ako imate hipertireozu, simptomi mogu imati dosta zajedničkog sa simptomima kliničke anksioznošću i bipolarnom depresijom. Ovi simptomi uključuju:
- nesanica
- anksioznost
- povećan broj otkucaja srca
- visok krvni pritisak
- promene raspoloženja
- razdražljivost
Hipotireoza i simptomi koji ukazuju na ovaj poremećaj
Hipotireoza je stanje koje karakteriše spora ili neaktivna štitna žlezda, koja onda ne proizvodi optimalnu količinu hormona. U stručnoj literaturi je često povezano sa depresijom. Nedostatak tiroidnih hormona može da izazove umor, povećanje telesne težine i nedostatak energije. Sve su to i simptomi kliničke depresije, ali i i onim što lekari opisuju kognitivnom disfunkcijom. Prvenstveno se odnosi na probleme sa pamćenjem, koncentracijom i racionalnom organizacijom. Međutim, tu su i još neki simptomi, kao što su:
- nadimanje
- dobijanje na težini
- poteškoće u obrađivanju informacija
- umor.
Preklapanje dijagnoza
Preklapanje simptoma poremećaja rada štitaste žlezde i promena raspoloženja može dovesti do pogrešne dijagnoze. Ponekad čak i rezultati iz krvi hormona koji stimuliše štitastu žlezdu (TSH) može da pokaže regularne vrednosti i da odvede na pogrešan put. Međutim, nivoi hormona T3 i T4 su specifični indikatori koji mogu da otkriju stanja štitne žlezde koje drugi testovi krvi ne vide, a koja su važna za lečenje i vraćanje u ravnotežu.
Lekovi za štitnu žlezdu i depresija
Terapija medikamentima za izmenjena stanja štitne žlezde i lekovi za depresiju mogu da stupe u interakciju. Lekovi za depresiju mogu biti stavka koja utiče na funkciju štitne žlezde, a neki lekovi čak mogu i direktno da utiču na njen rad. Zbog toga je neverovatno važno konsultovati lekare obe specijalnosti i upoznati ih sa dijagnozama koje imate.
Ono što nikada ne bi trebalo raditi jeste korišćenje bilo kojih lekova na svoju ruku, a posebno je opasno prekinuti sa terapijom ili za štitnu žlezdu, ili za depresiju. Detaljno obavestite svoje lekare o simptomima koji nisu uobičajeni ako ste primetili promene, kako bi se došlo do prave doze i efikasne terapije.
