Kamilji grip može da izazove ozbiljne zdravstvene komplikacije

Kamilji grip je respiratorna infekciju uzrokovana virusom bliskoistočnog respiratornog sindroma MERS, a trenutno ponovo okupira javnost od kada je saopšteno da je registrovano nekoliko slučaja u Kataru, gde se održava Svetsko prvenstvo u fudbalu. Smatra se da su kamile prirodni domaćini virusa, koji je iz iste porodice kao i korona virus, koji izaziva covid 19 infekciju. Virus bliskoistočnog respiratornog sindroma MERS prvi put identifikovan je u Saudijskoj Arabiji 2012. godine i ta respiratorna bolest uzrokovana je korona virusom MERS-CoV. Smatra se da izaziva bolest opasniju od covid 19.

Šta je kamilji grip i koji su simptomi bolesti?

Kamilji grip je potencijalno smrtonosna respiratorna bolest kojom se čovek može zaraziti bliskim kontaktom sa kamilama ili konzumiranjem proizvoda od kamila, na primer, konzumiranjem nepasterizovanog kamiljeg mleka ili mesa. Ostali rizici uključuju bliski kontakt sa zaraženom osobom. Bolest je prvi put registrovana 2012. godine i od tada je bilo 2.600 slučajeva širom sveta – uglavnom na Arapskom poluostrvu, izveštava Svetska zdravstvena organizacija. Treba istaći da je više od trećine zaraženih pacijenata umrlo.

Simptomi kamiljeg gripa su:

• temperatura oko 38 °C i veća
• kašalj i teškoće pri disanju
• povraćanje
• dijareja.

MERS-CoV je virus koji izaziva kamilji grip

MERS-CoV je zoonoza virus, što znači da se prenosi između životinja i ljudi. Izaziva virusnu respiratornu bolest – bliskoistočni respiratorni sindrom (MERS), a „izazivač“ bolesti je korona virus (CoV) iz iste porodice virusa koja može da izazove običnu prehladu. MERS-CoV varira od blagog do teškog oblika.

Neki ljudi uopšte nemaju znake bolesti ili dobiju simptome slične onima kod blage infekcije gornjih disajnih puteva. Međutim, mnogi dobiju temperaturu i kašalj koji se pogoršavaju sve do upale pluća. Ponekad se javljaju i simptomi u probavnom sistemu kao što su bol u stomaku, mučnina, povraćanje i dijareja. Bubrezi i sluznica oko srca takođe mogu da budu zahvaćeni infekcijom. MERS-CoV može dovesti do respiratorne ili bubrežne insuficijencije i ponekad je fatalan. Čovek je najviše u opasnosti od ozbiljne bolesti ako je reč o starijom osobi ili ako ima  oslabljen imuni sistem ili hroničnu bolest, poput dijabetesa ili bolesti pluća.

Lečenje MERS-CoV podrazumeva ublažavanje simptoma:

• odmor,
• unos što više tečnosti
• lekove protiv bolova
• i u teškim slučajevima – terapiju kiseonikom.

Kako smanjiti rizik od ove virusne infekcije?

Za razliku od gripa ili obične prehlade, izgleda da se MERS-CoV ne širi lako među ljudima u zajednici. Umesto toga, uglavnom se širi među ljudima koji su u bliskom kontaktu, kao što su ljudi koji žive sa zaraženom osobom ili pružaju direktnu negu zaraženoj osobi. Trenutno ne postoji vakcina koja bi sprečila MERS-CoV. Međutim, kao i kod svakog virusa, može se smanjiti rizik od infekcije ukoliko se koriste dobre zdravstvene i higijenske navike:

• Detaljno perite ruke sapunom i vodom najmanje 20 sekundi
• Pokrijte nos i usta maramicom kada kašljete ili kijate. Upotrebljene maramice odmah bacite u smeće, a zatim pažljivo operite ruke
• Dezinfikujte površine koje se često dodiruju, kao što su kvake
• Izbegavajte dodirivanje lica, usta i nosa neopranim rukama
• Ne delite čaše, šolje, pribor za jelo ili druge predmete sa bolesnim ljudima.