Mitovi i zablude o raku – dijagnozi koja izaziva toliko straha i jakih emocija, mogu da budu čak i gori od realnosti. Termini rak ili karcinom su toliko moćni da često mogu da parališu čoveka, i to pre svega zbog onoga „što su čuli“ a ne zbog onoga što je zapravo realno.
Mitovi i zablude o raku nekad otežavaju lečenje
Dr Michael McNamara onkolog sa Cleveland Clinic naglašava da mnogi ljudi imaju unapred stvorene ideje o karcinomu i uglavnom su to netačni podaci kojima raspolažu, a koji su često strašniji od stvarnosti sa kojom se obolele osobe suočavaju. Stručnjaci ističu da su nebrojeni mitovi i zablude o raku koji kruže među ljudima, vrlo često otežavaju lečenje obolelih, a najčešći su ovih 6.
Mit 1: Rak je uvek fatalan
Najveći broj i oblik karcinoma, u zavisnosti od toga kada su dijagnostikovani, može da se leči i izleči. Onkolozi navode da su neki oblici raka izlečivi čak u uznapredovalim stadijumima. Pored lečenja uznapredovalog raka testisa i limfoma (Hodgkinova bolest i ne-Hodgkinovi limfomi), lekaro obično očekuju da mogu da izleče većinu ranih oblika raka dojke, debelog creva, prostate i kože, uključujući i melanom.
Mit 2: Od karcinoma opada kosa
Rak sam po sebi ne izaziva opadanje kose. Ali, neki oblici lečenja raka, kao što su hemoterapija i zračenje, mogu da utiču na gubitak kose. U ovom slučaju, kažu onkolozi, postoji „element istine“. Ali, treba znati da postoji mnogo tretmana koji uzrokuju ograničen ili uopšte ne utiču na gubitak kose. Procenjuje se da oko polovine pacijenata na hemoterapiji nema problem sa gubitkom kose, što se pre svega dovodi u vezu sa vrstom lekova koji se koriste. Mnogi noviji, ciljani lekovi, koji nisu tradicionalni, neće izazvati gubitak kose tokom lečenja, ističe dr McNamara.
Mit 3: Rak je zarazan
Rak ne možete da dobijete od druge osobe. Rak nije zarazna bolest i ne može da se prenese ni preko kontakta ni preko sekreta ni preko vazduha, niti bilo čega, naglašavaju onkolozi. Jedini elemenat istine je da neki virusi i infekcije mogu da povećaju rizik od raka. Najpoznatiji primer za to je humani papiloma virus (HPV), koji može da dovede do povećanog rizika od raka grlića materice i orofaringealnog karcinoma, vrste raka glave i vrata. Epstein-Barr virus je, na primer, povezan sa rakom nosa i grla i određenim limfomima.
Mit 4: Rak je uvek bolan
Neki karcinomi nikada ne izazivaju bol. Ali, bol može da se javi u krajnjem stadijumu raka i za pacijente kod kojih se javi bol glavni fokus lečenje je ublažavanje bola. Dr McNamara ističe da je palijativno zbrinjavanje i kontrolisanje bola važan aspekt lečenja obolelih od karcinoma koji imaju metastaze i veoma loše ishode.
Mit 5: „Moja mama je imala karcinom – to znači da ću ga i ja dobiti“
Ukoliko član porodice ima karcinom to može umereno da poveća rizik od razvoja određenih karcinoma, poput raka dojke ili debelog creva. Ipak, razvoj raka u ovim slučajevima nije neizbežan. Neki ljudi imaju veoma jaku porodičnu istoriju raka, ili se dešava da je članu porodice dijagnostikovan karcinom u neobično mladom dobu. Oba slučaja ukazuju na prisustvo naslednog gena za tumor, kao što je gen za rak dojke BRCA1. Onkolozi navode da je suština u tome da ljudi oboleli od karcinoma uopšte nemaju porodičnu istoriju bolesti. Ili, suprotan slučaj je da većina ljudi sa porodičnom istorijom raka nikada ne razvije bolest.
Mit 6: Rak mora uvek odmah da se leči
Možda će ovaj odgovor zvučati iznenađujuće, ali – to nije tačno. Ne treba odmah nakon dijagnoze raka krenuti sa lečenjem.
– Možemo da čekamo. Nekim ljudima je to teško reći, a mnogi to ne mogu da razumeju. Za neke vrste karcinoma, koji sporo rastu, umesto da se uključimo u invazivne tretmane, često koristimo „čekanje otvorenih očiju“ tokom koga posmatramo da li se rak širi. Ovi karcinomi su obično sporo rastući limfomi i leukemija, kao i neki oblici raka prostate. Ponekad je najbolja opcija da se koriste terapije koje leče bolest i to su slučajevi kada ljudi mogu godinama da žive sa rakom – objašnjava onkolog dr Michael McNamara.
U nekim okolnostima, kako kaže, možda bi bilo prikladno ne činiti ništa. Ako oboleli ima druge značajne bolesti, rak možda nije najveća pretnja, ili ako je u kasnom stadijumu raka, čovek može da odluči da se ne leči i dobije palijativnu negu. Sve zavisi od toga šta neko želi i šta mu treba.
Ako imate nedostatka gvozdja od 30 procenta od potebnog a nemate nikakve simptome simptome koje kacer pokazuje,npr.vrtoglavicu,stolica vam cista bez krvi,labaratoriski nalazi krvi cisto,moze li da se uopste posumnja na postojanje raka na osnovu nedostatka gvozdja.