Mozak i srce su ključni u održavanju našeg života i, direktno ili indirektno, kontrolišu svaku pojedinačnu funkciju u našem organizmu. Iako je to možda tačno, štitna žlezda podjednako je važna i igra veliku ulogu u našem celokupnom zdravlju
Ultrazvučnim pregledom štitne žlezde može da se utvrdi da li postoje promene ili je sama žlezda uvećana Foto Shutterstock
Štitna žlezda, najveća endokrina žlezda u našem organizmu, nalazi se u donjem, prednjem delu vrata. Hormoni štitne žlezde, koje stvara i luči u krvotok, direktno utiču na rad skoro svake naše ćelije u organizmu.
Smeštena u dnu vrata, naša štitna žlezda je mala, ali moćna. Može biti lagana kao leptir, teška oko 20 grama, ali je ne treba uzimati olako. Odgovorna je za naš metabolizam. (To je organski i hemijski proces koji određuje koliko brzo sagorevamo kalorije ili masti.) Ona reguliše sve telesne funkcije, uključujući otkucaje srca, disanje, telesnu temperaturu i funkcionisanje drugih organa. Ona osigurava da svi sistemi budu „ispravni”.
Bolesti štitne žlezde su klasifikovane u četiri kategorije:
Iako muškarci imaju bolest štitne žlezde, žene imaju pet do osam puta veće šanse da obole. Bolest štitne žlezde nije samo za starije osobe. Kod žena problemi mogu da se jave tokom puberteta, trudnoće, postpartuma i perimenopauze – posebno zbog hormonalnih promena.
Rak štitne žlezde je manje čest. Međutim, kada se dijagnostikuje u ranoj fazi, može se lečiti i stopa preživljavanja je visoka. U Sjedinjenim Državama svake godine ima manje od 200.000 slučajeva. Uzrok raka štitne žlezde nije jasan, ali kao i kod većine današnjih karcinoma, smatralo se da može uključivati kombinaciju genetskih i uticaja faktora životne sredine.
Kako onda da znamo da li se naša štitna žlezda možda ne radi dobro? Simptomi se razlikuju u zavisnosti od vrste i mogu uticati na sve, od našeg fizičkog do emocionalnog zdravlja.
Lekar proverava štitnu žlezdu tako što nam opipava vrat. Pri tome, lekar traži promene u veličini žlezde. (Štitna žlezda će generalno postati veća ako postoji problem.) Ako se sumnja na problem, mogu da se urade analize krvi na hormone koje proizvode štitna žlezda i hipofiza, odvojena žlezda koja reguliše rad štitne žlezde.
Ponekad je potrebno uraditi i ultrazvuk štitne žlezde kako bi se utvrdilo da li postoje promene ili je sama žlezda uvećana.
Kada štitna žlezda proizvodi previše hormona štitne žlezde, smatra se da je previše aktivna i dovodi do hipertireoze. Za većinu onih koji pate od ovog oblika bolesti, čini se da su u toku celog dana „u petoj brzini” i da ne mogu da se opuste. Simptomi nisu isti za sve. U stvari, starije osobe možda nemaju nikakve simptome ili su diskretni. Uobičajeni znaci upozorenja hipertireoze su sledeći:
Kada neko pati od hipotireoze, dešava se sve suprotno i oni se osećaju usporeno kao rezultat nedovoljne aktivnosti štitne žlezde. Simptomi hipotiroidizma mogu da budu:
Većina bolesti štitne žlezde su doživotna stanja koja se mogu lečiti. Ako se ne dijagnostikuje, bolest štitne žlezde dovodi pacijente u opasnost od ozbiljnih stanja kao što su neplodnost, osteoporoza i kardiovaskularne bolesti.
Važno je da ne zaboravimo na preventivnu negu i da kod lekara idemo jednom godišnje radi zdravstvenih pregleda. Treba pratiti sve promene u svom zdravlju i kada smo u nedoumici, treba da konsultujemo lekara. Ako imamo probleme koji nas navode da sumnjamo da sa štitnom žlezdom nešto nije u redu, lekar će nas uputiti kod endokrinologa ako smatra da potrebno mišljenje specijaliste za štitnu žlezdu.