Koja krvna grupa može da ukaže na povećani rizik od srčanog udara

Krvna grupa je parametar koji na različite načine ukazuje na neke važne stvari vezane za naše kompletno zdravlje. Istraživanja kažu da je sve više podataka koje krvne grupe kao prediktori ukazuju na faktore rizika u smislu kardiovaskularnog zdravlja, odnosno razvoja pojedinih bolesti i stanja.

Krvna grupa i tipovi koji postoje

Nauka, dakle, sugeriše da naša krvna grupa može da utiče na to koliko je zdravo naše srce. Kao i na to do kakvih sve problema može da dođe ako oslabi. Suptilne razlike koje karakterišu naše telo vidljive su i u varijacijama koje svakog čoveka kategorišu u neku od krvnih grupa. To su: A-pozitivna, A-negativna, B-pozitivna, B-negativna, O-negativna, O-pozitivna, AB-pozitivna i AB-negativna.

Krvna grupa nam je često nevažna sve dok ne zatreba transfuzija ili se desi trudnoća

Često nam one nisu važne. Ne razmišljamo o njima sve dok se ne nađemo u situaciji u kojoj nam je potrebna transfuzija krvi ili nakon što smo dali krv, ako je to bio uslov za neku od zdravstvenih procedura. Neke žene svoju krvnu grupu saznaju tek kada zatrudne, zbog posebnog tretmana ako se radi o negativnoj.

Poznavanje krvne grupe ne samo da može biti presudno u hitnim slučajevima. Pruža i važan uvid u naše zdravlje. Aktuelna istraživanja krvnih grupa kažu da bi to moglo biti važnije nego što mislimo. Ovo se posebno odnosi na procenu rizika od određenih zdravstvenih stanja, konkretno srčanih bolesti. Razlika u tome ko je koja krvna grupa može nekim ljudima pomoći u sprečavanju kardiovaskularnih problema, a druge učiniti podložnijim i više rizičnim.

Šta zapravo znači krvna grupa i ko može da da krv svima

Oznake, odnosno slova A, B i O predstavljaju različite oblike ABO gena. Oni različito „programiraju“ naše krvne ćelije da formiraju različite krvne grupe. Ako imate krvnu grupu AB, na primer, vaše telo je programirano da proizvodi A i B antigene na crvenim krvnim zrncima. Osoba sa krvnom grupom O ne proizvodi nikakve antigene.

Za krvnu grupu se kaže da je „pozitivna“ ili „negativna“ na osnovu toga da li postoje proteini u crvenim krvnim zrncima. Ako vaša krv ima proteine, vi ste Rhesus, ili Rh pozitivni. ABO sistem je najpoznatiji način klasifikacije krvnih grupa. Ljudi sa O-negativnom krvnom grupom smatraju se univerzalnim davaocima.  Njihova krv nema antigene ili proteine, što znači da će bilo čije telo moći da je prihvati u hitnim slučajevima.

Zašto postoje različite krvne grupe

Naučnici nisu u potpunosti sigurni u kompletan mehanizam „rasporeda“ različitih krvnih grupa u populaciji. Ali, saglasni su da su nasledni faktori, kao i istorija infekcija koje su dovele do određenih promena u sastavu krvi doprinele raznolikosti. Odnosno, tome da ljudi imaju različite krvne grupe. Shodno tome, postoji i različita predisponiranost za neka stanja i bolesti.

Dr Douglas Guggenheim, hematolog, prenosi saznanja istraživača da ljudi sa O krvnom grupom mogu da se razbole od kolere, na primer. Ljudi sa krvnom grupom A ili B imaju veće šanse za probleme sa zgrušavanjem krvi. Iako naša krv ne može da prati različite biološke ili virusne pretnje koje stižu iz realnog vremena i okruženja, ono što se desilo u prošlosti, na organizam itetako ima uticaj. Doktor takođe potvrđuje i da je ljudsko telo evoluiralo u odnosu na svoje okruženje kako bi se zaštitilo što je moguće više.

Koja krvna grupa je najviše izložena riziku od srčanih bolesti

Prema navodima American Heart Association, ljudi sa krvnom grupom A, B ili AB imaju veću verovatnoću od onih sa tipom O da dožive srčani udar ili srčanu insuficijenciju. Tipovi A ili B su u jednoj studiji imali kombinovani – 8 odsto veći rizik od srčanog udara i 10 odsto povećan rizik od srčane insuficijencije, uz veću razliku u stopama rizika zgrušavanja krvi. U istoj studiji, osobe sa krvnom grupom A i B imale su 51 odsto veću verovatnoću da razviju duboku vensku trombozu. Uz to, i 47 odsto veći rizik da razviju plućnu emboliju. To su teški poremećaji zgrušavanja krvi, koji takođe mogu povećati rizik od srčane insuficijencije.

Razlogi za ovaj povećani rizik, prema dr Guggenheim, mogu biti u vezi sa upalnim procesima u telima ljudi sa krvnom grupom A, B ili AB. Proteini prisutni u krvi tipa A i B mogu izazvati više začepljenja ili zadebljanja u venama i arterijama. To dovodi do povećanog rizika od zgrušavanja i srčanih oboljenja.

Dr Douglas Guggenheim spominje i rezultate iz malih studija. U njima su ljudi sa O krvnom grupom bili u manjem riziku od komplikacija covid 19 u odnosu na A i B. Ali, napominje da je za to potrebno više opsežnijih studija.

Druge moguće posledice po zdravlje i rizici na osnovu krvne grupe

Krvna grupa O, odnosno ljudi sa ovom grupom imaju nešto manji rizik od srčanih oboljenja i zgrušavanja krvi. Ali, mogu biti podložniji krvarenju ili poremećajima krvarenja. To može biti posebno izraženo nakon porođaja. Studije su otkrile povećan rizik kod žena sa krvnom grupom O. Zdravstveno stanje ljudi sa krvnom grupom O može se pogoršati i biti u većem riziku nakon traumatske povrede usled povećanog gubitka krvi, navodi studija objavljena u Critical Care.

Druga istraživanja su otkrila da osobe sa krvnom grupom AB imaju povećani riziku od kognitivnih oštećenja u poređenju sa osobama sa tipom O krvne grupe. Pod kognitivnim oštećenjima smatraju se prvenstveno problemi sa pamćenjem, fokusiranjem ili donošenjem odluka.

Da li treba promeniti način života u odnosu na krvnu grupu

Dostupna istraživanja pokazuju da određena krvna grupa može da ukaže na viši rizik od razvoja srčanih bolesti. Ipak, ishrana, vežbanje, pušenje ili nivo zagađenja kome smo izloženi, presudni su faktori rizika za aktiviranje brojnih bolesti, pa i kardiovaskularnih.

Dr Douglas Guggenheim zaključuje da za pacijente koji žele da održe svoje srce zdravijim ne postoji posebna preporuka. Ističe prvenstveno dobro izbalansiranu ishranu i umerenu fizičku akivnost, bez obzira na nečiju krvnu grupu.