Zdravlje

Menopauza menja funkciju mokraćne bešike, da li je moguće ojačati mišiće karličnog dna

Priredio/la: Ma.R.

Mišići karličnog dna prirodno slabe i opuštaju se zbog starosti, kao i kod žena koje su imale više porođaja, pa se urinarna inkontinencija kod nekih intenzivira sa menopauzom

Menopauza menja psihofizičko stanje svake žene i utiče na brojne sisteme organa. Hormonski disbalans i promena njihovog statusa odgovorni su za promene koje nijedna žena ne može da izbegne. One mogu da budu individualne, više ili manje izražene.

Zašto menopauza čini bešiku slabijom

Jajnici prestaju da proizvode estrogen tokom ovog perioda života. Taj hormon je neophodan za funkcionisanje žena u reproduktivnom periodu, od puberteta, preko kontrole menstrualnog ciklusa, i tokom trudnoće. Kada telo prestane da ga proizvodi, dolazi do neminovnih promena.

Karakteristični za menopauzu su talasi vrućine (valunzi), noćno znojenje i promene raspoloženja. To su neki uobičajeni i klasični problemi vezani za menopauzu. Međutim, na spisku organa koji mogu da oslabe jeste i bešika, odnosno kontrola njene funkcije. Razlozi su:

  • vaginalno tkivo postaje manje elastično
  • sluzokoža uretre počinje da se tanji
  • mišići karličnog dna slabe.

Problemi sa bešikom koje može da donese menopauza

Najčešći problemi sa bešikom sa kojima se žene suočavaju tokom i nakon menopauze su:

  • stres inkontinencija: moguće je da ćete lagano nekontrolisano ispustiti malo mokraće kada kašljete, kijate ili se smejete, kada podižete nešto teško ili imate aktivnost koja vrši pritisak na bešiku
  • urgentna inkontinencija: potreba za mokrenjem se javlja brzo i neočekivano; naziva se još „razdražljiva“ ili „preaktivna“ bešika
  • nokturija: neke žene se probude i po nekoliko puta usred noći sa željom da uriniraju
  • bolno mokrenje: u toku i nakon menopauze, žene češće imaju infekcije urinarnog trakta (UTI); najčešći osećaj je peckanje ili bol pri mokrenju.

Šta još može izazvati nevoljno ispuštanje bešike, a da nije u pitanju menopauza

Menopauza je značajan, ali ne i jedini razlog slabljenja bešike. Mišići karličnog dna prirodno slabe i opuštaju se zbog starosti. Moguće je da se isto desi i ženama koje su imale više porođaja. Stanja poput dijabetesa ili multiple skleroze mogu izazvati oštećenje nerava, što takođe može uzrokovati probleme sa bešikom. Neki antidepresivi i lekovi protiv bolova mogu da utiču na pražnjenje bešike. Ukoliko vam se to dogaša, razgovarajte sa lekarom o promeni doze ili terapije.

Kako se leče problemi inkontinenacije u menopauzi

Lekar opšte prakse, ginekolog, urolog i uroginekolog: sve su to specijalnosti koje možda moraju biti uključene u rešavanje problema inkontinencije u periodu menopauze. Trabe obaviti pregled i ustanoviti postoji li neka infekcija, putem testova krvi i mokraće. Sledi provera stanja karličnog dna. Moguće dijagnostičke metode su:

  • fizički stres test urina: ustanovljava se da li mokraća nevoljno otiče kada ustanete, prošetate, nakašljete se ili nasmejete
  • ultrazvuk bešike
  • cistoskopija
  • urodinamsko testiranje: provera mogućnosti bešike da skladišti i oslobađa urin.

Šta možemo da sami uradimo da umanjimo mogućnost urinarne inkontinencije

Metode samopomoći zavise od vrste inkontinencije, ali male promene životnih navika mogu da budu od velike pomoći.

  • jačanje mišića karlice Kegelovim vežbama
  • vodimo računa o tome šta pijemo (velike količine kafe, čaj, gaziranih i alkoholna pića mogu izazvati brzo punjenje bešike, a zatim nevoljno ispuštanje)
  • ograničiti unos tečnosti tokom dana, odnosno u večernjim časovima, posebno pred spavanje
  • održavanje normalne telesne težine: višak kilograma stvara veći pritisak na bešiku
  • nemojte zadržavati mokraću kada imate nagon da mokrite.

Kako se leči urinarna inkontinencija

Grupa lekova koji se nazivaju antispazmodici mogu da blokiraju signale koji izazivaju grčenje mišića u bešici i nevoljno ispuštanje urina. Male doza vaginalne estrogenske kreme aplikovane u unutrašnjost vagine ili uretre ublažiće stresa inkontinenciju, ali je neće rešiti. Kod najvećeg broja žna ni estrogenski flasteri ili pilule koje se uzimaju oralno ne daju neke velike rezultate.

Električna stimulacija je procedura kojom se senzor nalik tamponu ubacuje u vaginu. Zatim niske električne struje stimulišu karlično dno da bolje kontrahuje. S vremenom, ovaj uređaj vam može pomoći u efikasnom, boljem zadržavanju mokraće. Postoje jop neki uređaji koji se plasiraju u vaginu sa istim ciljem.

Ukoliko nijedan tretman ne pomogne, lekar može predložiti operaciju za podizanje bešike ili pomoć u održavanju funkcije uretre. Hirurgija je najbolje rešenje za lečenje stres inkontinencije.