Profesor dr Vojislav Perišić: Nisu efikasne iste kombinacije probiotičkih sojeva za digestivne probleme i slabiju crevnu floru, i za one koji su pod nekom infekcijom Foto: Youtube prtsc tv RAS, Shutterstock
Probiotici, odnosno uticaj probiotskih bakterija na creva, probavni sistem i kompletan imunitet nisu novina, iako su postali neuporedivo „popularniji“ u toku covid 19 pandemije. Možemo li, međutim, i u izboru probiotika pogrešiti ili se „predozirati“? Šta se onda dešava i da li, ako odaberemo neadekvatan probiotik zaštita funkcioniše kako bi trebalo?
Dobre probiotske bakterije nisu značajne samo za sprečavanje digestivnih problema, regularan proces varenja i izbegavanje zatvora. One su zaslužne za održavanje jednog od najvažnijih sistema u ljudskom telu, imunskog, zdravim i funkcionalnim. Naime, kako za eKlinika portal naglašava poznati gastroenterolog profesor dr Vojislav Perišić, probiotici su jedan od stubova očuvanja našeg zdravlja i odbrane od infekcija.
– Upravo probiotske bakterije su odgovorne za lučenje velike količine sluzi u sistemima naših organa, od nosa, sve do kraja debelog creva. Kada u organizam prodre bakterija koja može da bude štetna, odnosno patogena, ona praktično klizi po površini naše sluznice, putuje telom, ali ne prodire unutra – objašnjava profesor.
On dodaje i da probiotske bakterije jačaju spojeve između ćelija, pa ni kroz njih patogeni ne prolaze dublje. To je i suština antimikrobnog dejstva.
Profesor savetuje redovno korišćenje probiotskih bakterija posebno deci u vreme jeseni i zime zbog rizika od infekcija, a i deci i odraslima u periodu odmora i putovanja zbog promene klime, hrane i kvaliteta vode.
– Kada lekar iz nekog valjanog razloga prepiše antibiotik, zna se da se mora uzimati i probiotik, jer su oni „hrana“ za probiotske bakterije. Prebiotici su svuda oko nas, a najviše u svežem voću i povrću. Pokazalo se da velike količine probiotičkih bakterija pomažu i kod zapaljenskih bolesti creva, da može da dođe do poboljšanja stanja i kod ovih pacijenata. U prevenciji prevremeno rođenih beba davanje probiotika smanjuje rizik od pojave nekrotičnog enterokolitisa – navodi sagovornik našeg portala.
Na tržištu u ponudi je veliki broj probiotskih bakterija, a kada uđemo u apoteku, možemo dobiti, pa i dobijamo različite savete i preporuke. Odabir funkcionalnog probiotika za stanje zbog koga se uzima, i kada je preventiva u pitanju, ali i kada postoji neki problem, izuzetno je značajan zbog njegove efikasnosti. Profesor Perišić skreće pažnju na broj probiotskih bakterija kao jedan od najvažnijih parametara.
– U praksi je ranije bilo uobičajeno i preporučeno da jedna kapsula (ili kesica) probiotskih bakterija koje koristimo kada imamo infekciju, ne sme biti sa manje od 5 milijardi. Sada taj broj, da bi bilo efekta, treba da bude od 25 do čak 30 milijardi, pa i više. Međutim, to nije sve: efikasnost probiotika uz neophodnu količinu, odnosno broj bakterija određuje i soj – kaže profesor i pojašnjava:
– Nije svaki probiotik efikasan kod svih stanja. Najpre se mora voditi računa o sojevima bakterija, treba da ih bude četiri do pet. Zna se i koji su najvažniji, Lactobacillus (tri vrste) i Bifidobacterium (dve) u jednom preparatu. Nezavisno od proizvođača i preparata, ove sojeve treba da sadrži efikasan probiotik. Lactobacillus probiotičke bakterije deluju u tankom, a Bifidobacterium u debelom crevu. Znači, nisu iste kombinacije sojeva za digestivne probleme i slabiju crevnu floru, za one koji imaju psihičke poteškoće, i one koji su pod nekom infekcijom. Za decu koja još nemaju dovoljno dobru crevnu peristaltiku takođe postoje posebni probiotici – detaljno je objasnio profesor Perišić.
– Probiotske bakterije nišu štetne i nemaju negativne efekte. One zapravo samo popunjavaju prostor koji su napravile i izazvale loše bakterije procesom infekcije. Taj upražnjeni prostor ne može da se „prepuni“ probiotičkim bakterijama, višak će se stolicom eliminisati iz organizma. Nove, dobre bakterije će se naseliti posle dužeg perioda kontinuirane upotrebe na mesta koja su bila pogođena lošim, i tako se ponovo uspostavlja ravnoteža crevne flore između dobrih i loših bakterija – kaže za eKlinika portal profesor dr Vojislav Perišić, gastroenterolog.
Budući da probiotske bakterije nemaju patogenost, nemoguće je da kao posledica proboja crevne barijere dođe do sepse. Zbog toga probiotici, prema rečima profesora Perišića generalno ne mogu da nam naškode. Izuzetak su ljudi sa ozbiljno poremećenim imunitetom i sa više od 6 jakih infekcija godišnje. Onda bi trebalo, ističe gastroenterolog, uz proveru i drugih parametara, posebno nivoa leukocita, ustanoviti postoji li imunodeficijecija.