Nova studija identifikovala je, preko modela miša, specifičan mikrobiološki metabolit u mikrobiomu creva koji pomaže u regulisanju moždane aktivnosti povezane sa anksioznošću. Istraživači veruju da bi ovo otkriće moglo jednog dana dovesti do novih terapija anksioznosti koje ciljaju na osovinu creva i mozga.
Trenutno dostupni tretmani nedovoljno efikasni za anksiozni poremećaj
Istraživači procenjuju da oko 4 odsto ljudi širom sveta živi sa anksioznim poremećajem. Ova vrsta mentalnog zdravstvenog stanja obično se leči kombinacijom terapije razgovorom, promena životnih navika i lekova. Međutim, ne reaguju svi sa anksioznošću dobro na tretmane koji su trenutno dostupni.
– Važno je da istraživači nastave da pronalaze nove načine za lečenje anksioznosti, jer trenutnim tretmanima, kao što su benzodiazepini i SSRI (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina), često može biti potrebno mnogo vremena da pokažu rezultate, a njihova dugotrajna upotreba je povezana sa različitim neželjenim efektima – kaže dr H. Shawn Le, vanredni profesor u Signature Research Programme in Neuroscience and Behavioural Disorders na Duke-NUS Medical School u Singapuru.
– Na primer, benzodiazepini mogu dovesti do zavisnosti, sedacije, kognitivnih oštećenja i problema sa pamćenjem, dok su SSRI generalno sigurniji, ali mogu izazvati probleme kao što su povećanje telesne težine, seksualna disfunkcija ili gastrointestinalni problemi. Pored toga, pojedinci mogu razviti zavisnost od SSRI ili doživeti simptome prekida kada prestanu da uzimaju lek. Zbog ovih nedostataka, važno je istražiti sigurnije, efikasnije alternative za lečenje anksioznosti koje podržavaju čvrsti naučni dokazi za poboljšanje ishoda pacijenata i smanjenje rizika od dugoročnih neželjenih efekata – dodaje dr Le.
Dr Le je koautor nove studije nedavno objavljene u časopisu EMBO Molecular Medicine koja je, preko modela miša, identifikovala specifičan mikrobiološki metabolit u mikrobiomu creva koji pomaže u regulisanju moždane aktivnosti povezane sa anksioznošću. Istraživači veruju da bi ovo otkriće jednog dana moglo dovesti do novih terapija za anksioznost koje se fokusiraju na osovinu creva i mozga.
Osiromašene bakterije povezane sa većom anksioznošću
Za ovu studiju, dr Le i njegov tim koristili su model miševa C57BL/6 kojima su uklonjeni crevni mikrobiomi kako bi proučili potencijalnu vezu između crevnih mikroba i anksioznosti. Miševi su podvrgnuti testiranju ponašanja da bi se procenile njihove emocionalne reakcije, poput anksioznosti. Naučnici su bili iznenađeni kada su otkrili da miševi pokazuju povećanu anksioznost.
Tokom studije, naučnici su otkrili da je dodatna anksioznost povezana sa većom aktivnošću u specifičnoj oblasti mozga koja se zove bazolateralna amigdala.
– Bazolateralna amigdala je deo mozga koji pomaže u kontroli naših emocija, posebno straha i anksioznosti. To je podregija u amigdali koja deluje kao alarmni sistem mozga – objasnio je dr Le.
Lečenje anksioznosti indolima
Kasnije u studiji, dr Le i njegov tim pokušali su da leče model miša koristeći mikrobiotske metabolite nazvane indoli.
– Indoli su prirodna jedinjenja koja se nalaze u biljkama, životinjama i ljudskom telu, i često potiču od aminokiseline triptofana. Takođe ih proizvode bakterije koje metabolizuju triptofan u crevima – objašnjava dr Le.
– U našoj studiji, pokazalo se da suplementacija indola kroz ishranu smanjuje ponašanje povezano sa anksioznošću u modelu miša koji nema mikrobiotu creva. Ovo otkriće je značajno jer ukazuje na to da indoli mogu pomoći u smirivanju anksioznog odgovora mozga, nudeći potencijalno novi tretman za lečenje anksioznosti – kaže dr Le.
– Ako ovi nalazi mogu da se repliciraju na drugim životinjama, kućnim životinjama, i na kraju u kliničkim ispitivanjima na ljudima sa anksioznim poremećajima, to bi moglo da otvori put za nove terapije usmerene na osovinu creva i mozga – dodao je dr Le.
Intervencija putem ishrane za lečenje anksioznost može smanjiti troškove i rizik od neželjenih efekata
– U svetlu nedavnih istraživanja koja potvrđuju vezu između creva i mozga, ovi nalazi nisu iznenađujući, ali su i prilično uzbudljivi. Rezultati predstavljaju potencijalni mehanizam za vezu između crevnih mikroba i simptoma anksioznosti. Razumevanje ovog mehanizma nudi mogućnosti za razvoj novih, sigurnih i efikasnih tretmana za anksioznost – kaže dr Gary Small, načelnik psihijatrije u Hackensack University Medical Center u Nju Džersiju, koji nije bio uključen u ovu studiju.
– Postoje efikasni tretmani, uključujući lekove i psihoterapiju, ali lekovi imaju potencijalne neželjene efekte, a terapije razgovorom mogu biti skupe i dugotrajne. Razvijanje intervencije putem ishrane za ublažavanje anksioznosti povećalo bi pristup intervencijama, eventualno smanjilo troškove i eliminisalo rizik od neželjenih efekata lekova – dodao je dr Small.
Značaj veze creva-mozak-mikrobiom kod anksioznosti
Iako lekari već neko vreme znaju za osu creva-mozak, dr Ashkan Farhadi, gastroenterolog u MemorialCare Orange Coast Medical Center u Fauntin Veliju, Kalifornija, kaže da je ona sada proširena na osu creva-mozak-mikrobiom.
– Sada znamo da ma šta da se desi u mozgu, utiče na creva, a promena u crevima menja mikrobiom. I obrnuto – promena mikrobioma menja creva, a to menja mozak– objasnio je.
Dr Farhadi smatra da je važno da istraživači nastave da pronalaze nove načine za lečenje anksioznosti, posebno terapije koje bi mogle biti prirodnije, kao što je ishrana, jer bi trebalo da izbegavamo lečenje dugotrajnih problema lekovima.
– Trebalo bi to da imamo na umu – lekovi su kratkoročni lek za dugoročni problem. A nešto kao što je dijeta ili promena ishrane ili promene životnih navika, što može promeniti mikrobiom u crevima, od presudnog je značaja – dodao je dr Farhadi
– Barem za slučajeve blage anksioznost ili blage probleme sa depresijom, to je definitivno izvodljiva opcija da se proba sa probioticima. Ne mogu da nanesu nikakvu štetu, a mogu da budu korisni. Možda i ne budu, ali svakako vredi pokušati ili uvesti ishranu koja poboljšava zdravlje creva i mikrobiom – zaključuje dr Farhadi.
