Melanom je najčešći tip raka kože sa visokom stopom preživljavanja kada se otkrije u ranim fazama. Ukoliko se proširi na druge organe kao što su pluća, šanse za preživljavanje su oko 30 odsto. Novu nadu za pacijente u IV fazi američki naučnici su pronašli u eksperimentalnoj kombinaciji lekova, do sada nekorišćenoj.
Koja kombinacija lekova je korišćena u istraživanju lečenja melanoma u odmakloj fazi
U istraživanju naučnika sa University of Colorado Cancer Center, 71 odsto pacijenata sa metastatskim melanomom u IV fazi je odreagovalo na novu kombinaciju lekova, a kod 50 odsto je došlo do potpune remisije. Studija je objavljena u Clinical Cancer Research. Ohrabrujući rezultati otvaraju put daljim istraživanjima i studijama sa većim uzorkom.
Istraživano je dejstvo lekova poznatih kao inhibitori kontrolnih imunoloških tačaka (ICI), koji su i do sada korišćeni kao deo imunoloških terapija, ali samostalno. Ovi lekovi utiču na deaktivaciju imunskog sistema pri rastu i razvoju malignih ćelija. Međutim, inhibitori kontrolnih imunoloških tačaka nisu efikasni kod svih ljudi. Istraživači pretpostavljaju da jedan od razloga za njihovu različitu efikasnost leži u mijeloidnim supresorskim ćelijama (MDSC). Naime, nezrele ćelije koštane srži blokiraju (onemogućavaju) adekvatan imunski odgovor.
Zaključak je da prevazilaženje supresivne aktivnosti MDSC može da poboljša efikasnost testiranih lekova (ICI) u lečenju melanoma.
Melanom u odmakloj fazi i reakcija na ICI lekove
Prema rezultatima ovog istraživanja, 71 odsto pacijenata je u određenom procentu reagovalo na terapiju, a 50 odsto je pokazalo potpuni odgovor. To znači, prema rečima naučnika, da je polovina testiranih pacijenata dovedena u stanje remisije.
– Iako je melanom generalno tumor koji dobro reaguje na imunoterapiju, postoji prostor za poboljšanje u smislu procenta pacijenata koji reaguju i u jačini i u dužini odgovora. Kombinacija inhibitora kontrolnih imunoloških tačaka je sada nadmašila efekte svih sličnih lekova koji su se koristili kao monoterapija u prethodnim studijama – rekao je komentarišući rezultate ovog istraživanja onkolog dr Chaitali Nangia, koji je i ko-direktor istraživanja imunoloških terapija u Hoag Family Cancer Institute.
Tok studije i postignuti rezultati u lečenju metastatskog melanoma u IV fazi
U istraživanje su bila uključena 24 pacijenta sa IV stadijumom melanoma. 87 odsto su bili muškarci. Njih osamnaestoro pre ovog tretmana nije primilo nikakvu terapiju (75 odsto). U studiji, oboleli pacijenti su primali ICI pembrolizumab u kombinaciji sa all-trans retinojskom kiselinom (ATRA). Reč je o derivatu vitamina A za koji je poznato da modifikuje nivoe mijeloidnih supresorskih ćelija u prosečnom trajanju od 8 meseci.
Pacijenti su praćeni 15 meseci, a za to vreme je 17 pacijenata, ili 71 odsto, reagovalo na kombinaciju lekova. Od toga, 12 pacijenata ili 50 odsto otišlo je u remisiju, dok je pet pacijenata (21 odsto) pokazalo delimičan odgovor.
80 odsto pacijenata je preživelo najmanje godinu dana nakon tretmana, a period preživljavanja bez progresije bio je 20,3 meseca. Takođe je otkriveno da su pacijenti koji su reagovali na lečenje imali u proseku 49 odsto manje mijeloidnih supresorskih ćelija (MDSC) 4-6 nedelja nakon prekida lečenja. Kod onih kod kojih nije zabeležen odgovor na terapiju, povećao se i broj ovih ćelija koje blokiraju imunski sistem čak za 110 odsto.
Kako su pacijenti do sada reagovali bez kombinacije lekova
Dr. Martin McCarter, onkohirurg na University of Colorado School of Medicine i jedan od autora studije objašnjava:
– Radi poređenja, do sada korišćeni lek pembrolizumab u ovoj populaciji pacijenata je davao stopu odgovora od oko 40 odsto. Kombinovanje sa ATRA i procenat odgovora od 71 odsto je potencijalno ogroman napredak. Vodi ka modusima najboljih kombinovanih režima dostupnih imunoterapija. Takođe, ukazuje na važnost modifikacije nivoa mijeloidnih supresorskih ćelija u imunskom odgovoru i pokazuje nove mogućnosti ovog tretmana za pacijente sa IV stadijumom melanoma.
Mane studije
Kada je reč o ograničenjima studije, dr McCarter kaže da nije bilo mogućnosti da se radi biopsija tumora pre i posle tretmana. Stoga nije bilo moguće dokazati da dodavanje ATRA kiseline direktno menja nivoe MDSC. Napomenuo je da, iako njihovi podaci sugerišu da je upravo to način na koji su lekovi funkcionisali, možda postoje i druga objašnjenja.
Ograničenja studije su njen mali opseg (broj ispitanika), kao i onemogućeno poređenje dejstva kombinacije lekova sa svakim lekom za sebe u okviru iste studije. Uz to, 75 odsto pacijenata nije imalo nikakav prethodni tretman za melanom, a nijedan nije primio ciljanu terapiju. Oko 25 odsto pacijenata je prekinulo studiju zbog neželjenih efekata, a najčešći su bili glavobolja, umor i povraćanje.
