U poređenju sa onima koje nisu imale nijednu benignu bolest dojke, žene sa nekim pronađenim benignim promenama imale su skoro dvostruko veće šanse da razviju rak dojke Foto: Shutterstock
Čvorići u dojci su česte promene od kojih je većina benignog karaktera i koje bi trebalo pratiti. Međutim, stižu nova istraživanja koja upozoravaju da se u tim slučajevima dugoročni rizik od pojave karcinoma ipak uvećava. Od čega to zavisi i šta su načini prevencije?
Žene sa dijagnozom benignih oboljenja dojki među kojima su čvorići u dojkama, ciste i fibroadenomi, imaju šansu za povećani dugoročni rizik od pojave raka dojke, pokazuje novo istraživanje. Ta mogućnost odnosi se na period od narednih dvadeset godina od otkrivanja promena. Istraživanje je predstavljeno na 13. Evropskoj konferenciji o raku dojke u novembru. Detalji su objavljeni u The International Journal of Environmental Research and Public Health.
– Radi se o važnom istraživanju. Sugeriše da je benigna bolest dojke ipak ključni pokazatelj da žena ima veći rizik od razvijanja raka dojke. U praksi često nalazimo benigne promene u jednoj dojci, a zatim se rak razvije u drugoj. Treba istaći da istraživanja kažu da je uprkos povećanom riziku od raka dojke, u slučaju benigne bolesti u dojci ukupan rizik i dalje mali. „Skoro dvostruki rizik“ može zvučati zastrašujuće, ali to zapravo u ukupnom procentu nije – objašnjava dr Marta Román, autor studije.
Dr David Cameron, predsednik European Breast Cancer Council i profesor onkologije na Edinburgh University, dodaje da mamografi često otkrivaju znake bolesti dojke koje nisu maligne kao što su ciste i fibroadenomi, i da je značajno zapamtiti da najveći deo žena sa ovim stanjima ipak neće sigurno dobiti rak ovog organa.
Benigne bolesti dojke čini grupa promena obeležena nekanceroznim (benignim) promenama u tkivu dojke. Ova lista je prilično duga i podrazumeva nekancerozne kvržice, čvoriće, izrasline poput fibroadenoma i cista, ali i promenjeno, inflamatorno i ožiljno tkivo.
Prema do sada poznatim ispitivanjima, većina ovih benignih stanja ne znači da će se iz njih sigurno razviti rak. Ipak, neka od njih, uključujući atipičnu hiperplaziju (prekomerni rast ćelija koje oblažu lobule i kanale unutar dojki) ipak jesu povezane sa većim rizikom od razvoja karcinoma dojke.
Dr Larry Norton, medicinski direktor Evelyn H. Lauder Breast Center i Memorial Sloan Kettering Cancer, navedena benigna stanja nisu najveći faktori rizika za razvoj raka dojke. Umesto toga, oni bi, prema rečima doktora, trebalo da budu motivacija za sve žene da učine ono što mogu da smanje rizik od raka dojke.
U ovom istraživanju, analizirani su podaci više od 778.000 žena u Španiji između 50 i 69 godina. One su bile podvrgnute mamografskom skriningu najmanje jednom tokom 20-godišnjeg perioda između 1996. i 2015. godine. U poređenju sa onima koje nisu imale nijednu benignu bolest dojke, žene sa nekim pronađenim benignim promenama imale su skoro dvostruko veće šanse da razviju rak dojke. Ovaj povećani rizik je trajao najmanje 20 godina.
Potvrđeno je da su žene sa proliferativnim benignim promenama i atipičnom hiperplazijom imale veći rizik od onih sa neproliferativnim promenama.
Iako veza između benignih bolesti dojke i povećanog rizika od raka nije nova, novo istraživanje je nastojalo da otkrije dugoročne rizike dijagnoze raka dojke nakon otkrivanja benigne bolesti dojke. Takođe, analizirane su moguće razlike u odnosu na učestalost skrininga, odnosno kontrolne preglede.
Budući da je utvrđeno da određeni rizik od raka dojke ipak postoji u periodu od 20 godina nakon dijagnoze neke benigne bolesti dojke (čvorići u dojkama, ciste, fibroadenomi, druga promene), istraživači veruju da benigne lezije mogu identifikovati žene koje imaju dugoročni povećan rizik od raka dojke. Postavljeno je još jedno važno pitanje: da li žene sa nekom otkrivenom benignom bolešću dojke može imati koristi od češćeg nadzora i ali i više personalizovanog skrininga. Prema rečima dr Nortona, nova studija naglašava hitnu potrebu za najsavremenijim alatima za dijagnostiku i prevenciju raka dojke.
– Jedan od ključnih novijih pristupa raku dojke je skrining prilagođen određenom riziku. Tu ne govorimo samo o klasičnoj mamografiji, jer za neke osobe to nije dovoljno. Na primer, osobe sa mešovitom građom tkiva dojke (više žlezdanog, vlaknastog a manje masnog tkiva), mogu imati veću šansu mamografija ne „vidi“ maligne promene. U takvim slučajevima, nekim ženama će možda biti potrebna magnetna rezonanca. Takođe, ženi sa visokim rizikom (mešovita građa, porodična anamneza prvog stepena raka dojke ili neka benigna bolest, trebalo bi psavetovati godišnji skrining pregled sa mamografijom ili čak magnetnom rezonancom –
Rak dojke bolest za koju postoje kombinovani faktori rizika. To znači da genetski faktori takođe nisu dovoljna „garancija“ da će neko dobiti rak, već i faktori načina života utiču na rizik. Čak i postojanje više faktora rizika ne znači da će neko dobiti bolest.
Dva glavna i nepromenjiva faktora rizika povezana sa rakom dojke su pol (ženski) i godine života. Ostali faktori rizika na koje ne možemo da utičemo podrazumevaju genetske mutacije (uključujući BRCA 1 i BRCA 2 gene), ličnu ili porodičnu istoriju raka dojke.
Međutim, faktori životnog stila jesu nešto što možemo da promenimo i utičemo na smanjenje ukupnog rizika od razvijanja raka dojke. To su fizička neaktivnost, gojaznost, uzimanje hormona u dužem vremenskom periodu i konzumiranje alkohola.