Rak bubrega je maligna bolest koja zahvata organe koji u našem telu obavljaju veoma važne funkcije. Najčešća oboljenja bubrega izazivaju infekcije, poremećaj protoka krvi kroz njih (ishemija), hipertenzija, trovanja, autoimune bolesti, genetska i metabolička oboljenja, ali se prema statistikama sve češće javlja i karcinom.
Zašto je rak bubrega sve češći
Dr Bradley Leibovich, urolog i onkolog iz Mayo Clinic objašnjava da je najčešći tip raka bubrega kod odraslih, karcinom bubrežnih ćelija. Mogu se, međutim, javiti i druge, manje uobičajene vrste raka bubrega. Mala deca imaju veću verovatnoću da razviju vrstu raka bubrega koji se zove Vilmsov tumor (Wilms tumor).
– Čini se da je incidenca raka bubrega u porastu. Jedan od razloga za to može biti činjenica da se dijagnostičke tehnike snimanja, kao što je kompjuterizovana tomografija (CT) koriste češće. Ovakvi testovi mogu dovesti do slučajnog otkrivanja više karcinoma bubrega. Tako se sada rak bubrega češće otkriva u ranoj fazi, kada je mali i ograničen samo na bubreg – kaže onkolog.
Rak bubrega i najčešći simptomi
Ova vrsta karcinoma obično nema jasne znake ili simptome u svojim ranim fazama. Međutim, protokom vremena se javljaju pojedine manifestacije koje mogu da ukažu na rak bubrega, i to su:
- krv u urinu (ružičasta, crvena ili smeđa)
- bol u leđima ili bokovima koji ne prestaje
- gubitak apetita
- neobjašnjivi gubitak težine
- umor
- neobjašnjiva groznica.
Zašto nastaje rak bubrega i koji su najvažniji faktori rizika
Nije jasno šta tačno uzrokuje karcinome bubrega, odnosno, postoji li razlika u odnosu na ostale maligne bolesti i njihov mehanizam nastanka. Poznato je da rak bubrega počinje da se razvija kada pojedine ćelije bubrega razviju promene (mutacije) u svojoj DNK. DNK ćelije sadrži uputstva koja ćeliji „govore“ kako da funkcioniše. Promene utiču na to da ćelije rastu i brzo se dele, a akumulirane abnormalne ćelije formiraju tumor koji se može proširiti i izvan bubrega. Neke ćelije se mogu proširiti (metastazirati) na udaljene delove tela. Faktori koji mogu povećati rizik od raka bubrega uključuju:
- godine života (viši rizik za obolevanje kako starimo)
- pušenje
- gojaznost
- visok krvni pritisak
- dugotrajno lečenje bubrežne insuficijencije (dijaliza)
- određeni nasledni sindromi (von Hipel-Lindauova bolest, Birt-Hogg-Dube sindrom, kompleks tuberozne skleroze, nasledni papilarni karcinom bubrega)
- porodična istorija raka bubrega.
Može li se rak bubrega prevenirati ili sprečiti
Preduzimanje određenih koraka za poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja i promena životnih navika omože da pomogne u smanjenju rizika od raka bubrega. Da biste smanjili rizik, pokušajte da:
- prekinete sa pušenjem cigareta i duvana
- održavate zdravu težinu, ako ste gojazni smanjite broj kalorija koje unosite i pokušajte da budete fizički aktivni većinu dana u nedelji
- kontrolišite krvni pritisak, a ako je visok, obavezno se pridržavajte propisane terapije; vežbajte i promenite navike u ishrani; ako pritisak ne reaguje na terapiju, neka je doktor promeni.
