Demencija je skup simptoma koji prati više od 150 bolesti koje utiču na pamćenje, razmišljanje, emocije, ponašanje. Često se dešava da u određenom momentu ne možemo da se setimo nekog podatka, ili neke sitne obaveze, posebno ako smo imali naporan dan. Senilnost (demencija) može godinama da nam se prikrada, ali svaka zaboravnost nikako nije demencija.
Šta nije demencija?
Povremeni problemi sa pamćenjem su normalni, ako ne remete naše svakodnevno funkcionisanje. Demencija je gubitak paćenja i sposobnosti razmišljanja koje može biti veoma ozbiljna i učiniti pacijenta zavisnim od pomoći drugih osoba, objašnjava dr Sevil Yasar iz Johns Hopkins bolnice.
– Stres, dodatno naporan dan, lošiji san, neki lekovi mogu da utiču na naše kognitivne sposobnosti i dovedu do prolazne zaboravnosti. To što se u jednom momentu ne možemo setiti ali nam je na „vrhu jezika“ naziv nekog filma, nije znak demencije – kaže dr Yasar.
U velikoj većini slučajeva ovi mali problemi nisu razlog za brigu. Ipak, ako primetimo da su slične smetnje s pamćenjem sve češće i da nama ili našim bližnjima stvaraju probleme, nije loše porazgovarati sa stručnjakom. Bitno je da znamo kako da razlikujemo jednostavne greške od nešto ozbiljnijih problema, koji nekada mogu da budu prvi znaci demencije.
Izgubili smo ili zaboravili ključeve
Moguće je da u brzini stavimo kutijicu sa čajem u frižider, iako joj tu nije mesto. Svima se desi da u žurbi nešto izgube ili da ne mogu da se sete gde su ostavili ključeve. U ovom slučaju uvidimo grešku, nastojimo da se prisetimo i pronađemo ključeve u torbi, ili na nekoj polici u sobi.
Nevolja nastaje kada počnemo suviše često da gubimo stvari, ili da neke predmete stavljamo na pogrešna mesta. So i šećer se tako umesto na kuhinjskim policama nađu u rerni ili kupatilu. Desi se da osoba, bez razloga, uporno tvrdi da joj je neko ukrao ključeve koje ne može da pronađe.
Problem sa orijentacijom
Mali problemi sa orijentacijom u novoj sredini nisu razlog za zabrinutost. Uobičajeno je da tokom vožnje imamo poteškoća sa orijentacijom, na primer na nekoj obilaznici koju nismo ranije koristili. Moguće je da tokom šetnje zaboravimo da seknemo na najbližoj raskrsnici, ali samo zato što su nam misli odlutale u nekom drugom smeru.
Situacija kada osoba dugo šeta i potpuno se izgubi, zaboravi gde se nalazi, uđe u pogrešan autobus, a ne zna gde je krenula i pri tom od nikog ne traži pomoć može biti ozbiljni znak demencije.
Ne možemo da se setimo koji je dan
Moguće je da ponekada zaboravimo koji je dan u nedelji, ali obično brzo se setimo da nije petak, nego četvrtak. Zabrinjavajuće je ako osoba tokom dužeg vremenskog perioda ne zna koji je dan u nedelji, ili ne zna čak koje je godišnje doba.
Problem predstavlja i činjenica da na primer, zaboravimo da dođemo na neku svadbu ili proslavu za koju smo se pripremali nekoliko nedelja unapred.
Nazivanje ljudi ili stvari pogrešnim imenima
Uobičajeno je da nekada u razgovoru ne možemo da setimo u jednom momentu prave reči. Ova situacija je normalan proces starenja, kada je osobi možda potrebno nešto više vremena da procesuira neku informaciju. Ipak, ekstremne poteškoće sa pamćenjem novih informacija, nazivanje ljudi pogrešnim imenima mogu biti alarm.
Osoba koja je nekada bila druželjubiva, često se u ovakvoj situaciji povlači iz društva, prestane odjednom da govori, teško joj je da prati jednostavnu radnju filma. Sve ovo može biti znak upozorenja da je potrebno potražiti stručnu pomoć.
Šta kada ne znate gde vam je novac, a računi nisu plaćeni?
To što smo zaboravili kako se zove komšijski pas kojeg ne viđamo svakog dana je normalno, problem je kada nam problemi s pamćenjem jako utiču na svakodnevni život.
Dešava se da osoba koja nikada imala ni jedan dinar duga, ne zna da račun za struju nije platila nekoliko meseci. Dodatni problem je to što neke od ovih situacija umeju da se iskomplikuju ako dođe, na primer do isključenja struje.
Prvi znaci izmenjenog ponašanja
Kada neko ko je sa velikom strašću pratio sport, nema želju da pogleda ni jednu utakmicu, ili kada izuzetno negovana osoba prestane da vodi računa o ličnoj higijeni, činjenice su koje upozoravaju da je došlo do promena.
Stručnjaci savetuju da pratimo proemene kod svojih bližnjih i reagujemo ako uočimo nešto netipično. Prvi znaci izmenjenog ponašanja mogu da budu uvod u demenciju. Nagli gubitak interesovanja, zbunjenost, promene raspoloženja, zapuštanje lične higijene, problemi s oblačenjem, pasivnost mogu biti alarm da se obavezno poseti neurolog.
