Vitamin D neophodan je za zdrave i jake kosti, snaži imuni sistem i odlična je zaštita od virusa. Nova istraživanja navode da bi ovaj vitamin mogao biti dobro sredstvo u borbi protiv dijabetesa.
Vitamin D pruža izvesnu zaštitu od dijabetesa
Tri klinička ispitivanja navode da su suplementi vitamina D umereno efikasni u suzbijanju rizika od predijabetesa koji može biti jaka predispozicija za razvoj dijabetesa tipa 2. Smatra se da suplementi vitamin D mogu smanjiti za 15 odsto rizik od pojave dijabetesa.
– Prilično je jasno da kod osoba koje imaju jaku podlogu za dijabetes, vitamin D može u umerenoj meri biti zaštita od bolesti – kaže dr Anastassios Pittas sa Tufts Medical Center u Bostonu.
Može li vitamin D da obezbedi potpunu zaštitu?
Nije još do kraja jasno, koje su optimalne doze vitamina D za osobe sa predijabetesom. Stručnjaci navode da suplementi vitamina D nikako ne mogu biti kompletna zamena za zdrav način života zasnovan na zdravoj ishrani i redovnoj fizičkoj aktivnosti.
– Ne želimo da neko shvati, da je dovoljno da uzme vitamin D i da će biti kompletno zaštićen – navodi – dr Pittas.
Moguć je razvoj bolesti srca, oka, bubrega
Dijabetes (šećerna bolest) je poremećaj metabolizma, koji nastaje kada pankreas ne luči dovoljno insulina ili nije u mogućnosti da iskoristi postojeći insulin. Kod dijabetesa tipa 2 ćelije postaju manje osetljive na delovanje insulina, usled čega dolazi do pojave visokih vrednosti glukoze u krvi vremenom zbog povišenog nivoa glukoze, koja je glavni šećer u krvi i najbitniji izvor energije, dolazi i do oštećenja tkiva. Moguć je razvoj kardiovaskularnih bolesti, oboljenja očiju, bubrega.
Predijabetes je stanje kada se povišeni nivoi šećera u krvi, ali ne u tolikoj meri da bi mogao da se dijagnostikuje dijabetes tipa 2.
Dijabetes učestaliji u zemljama udaljenim od ekvatora
Studija o uticaju vitaminu D, temelji se na zapažanju da je dijabetes učestaliji na geogfrafskim širinama udaljenim od ekvatora. Sve ovo navelo je istraživače na zaključak da bi izlaganje sunčevoj svetlosti, putem koje vitamin D dospeva u organizam, moglo da ima određenu ulogu kada se radi o pojavi dijabetesa.
Razlika nije statistički značajna
Kasnije studije otkrile su vezu između nivoa vitamina D i rizika od dijabetesa tipa 2. Veruje se da vitamin D može da reguliše normalnu proizvodnju insulina kod životinja.
U sva tri dosadašnja klinička ispitivanja otkriveno je da suplementi vitamina D mogu da smanje šanse od napretka predijabetesa i moguće pojave dijabetesa tipa 2. Učesnici studije koji su unosili vitamin D imale nešto manji rizik od bolesti u odnosu na kontrolnu grupu koja je uzimala placebo. Ova razlika ipak nije bila statistički značajna da bi mogle da se iznesu tvrdnje o efikasnosti vitamina D.
Zašto ova istraživanja imaju smisla?
Dr Pittas i njegov tim zato su uradili meta analizu na osnovu sva tri istraživanja u nameri da bi uz veći broj podataka mogli da dobiju zaključke o umerenom efektu vitamina D.
Analiza objavljena na platformi Annals of Internal Medicine, obuhvatila je više od 4.000 odraslih osoba sa predijabetesom. Tokom tri godine ispitivanja, dijabetes 2 je dobilo manje od 23 odsto osoba koje su koristile suplemente vitamina D.
I pored toga što rezultati istraživanja nisu epohalni, naučnici veruju da imaju dubokog smisla s obzirom na broj osoba bolesnih od dijabetesa. Pretpostavlja se da oko 374 miliona ljudi širom sveta ima predijabetes i da bi kod 10 miliona njih vitamin D mogao da spreči razvoj dijabetesa.
Stručnjaci koji su ocenjivali ovo istraživanje, navode da bi pacijenti imali najviše koristi od vitamina D u sadejstvu sa redovnom fizičkom aktivnošću i zdravim načinom ishrane. Savetuje se osobama sa predijabetesom kontrola vrednosti vitamina D u organizmu. Suplementacija se primenjuje sako ako je potrebno i u dogovoru sa lekarom.
Moguće nuspojave primene vitamina D
Vitamin D spada u vitamine rastvorljive u mastima. Za zdrave osobe preporučen dnevni unos iznosi 600 IJ, maksimalno dopušteni dnevni unos za zdrave osobe je 4000 IJ. Ova gornja granica od 4.000 IJ dnevno je primenjivana tokom ispitivanja. Pošto se vitamin D skladišti u masnoćama postoji mogućnost da veće doze izazovu zdravstvene probleme, kao na primer, kamen u bubregu.
Vitamin D najbolje je uneti u organizam putem sunčeve svetlosti. Tokom zimskih meseci, vitamin D može se dobiti i odgovarajućim načinom ishrane utemeljenom na dovoljnim količinama masne morske ribe (tuna, sardine, skuša, bakalar, losos). Žumance jednog jaja zadovoljava 11 do 13 odsto ukupnih dnevnih potreba za vitaminom D.
