Moždani udar, iako deluje logično, nije uvek stanje koje će lakše preboleti mlađi pacijenti. Najveća zabluda i pogreška kod mlađih osoba je ignorisanje simptoma moždanog udara i pomisao, „bolje da malo sačekam da prođe, to ne može meni da se desi“. Stručnjaci upozoravaju da ne ignorišemo nijedan simptom moždanog udara. Nikako se ne sme rizikovati, jer blagovremena terapija može da zaštiti pacijenta od mogućeg invaliditeta i smrtnog ishoda.
Pretpostavlja se da na svakih 20 minuta jedna osoba u Srbiji doživi moždani udar, koji je i vodeći uzrok smrtnosti žena u našoj zemlji. Stručnjaci navode da su genetski činioci i nasledna oboljenja češći uzročnici moždanog udara u mlađoj populaciji.
– Pojedine bolesti kao što su urođene trombofilije, antifosfolipidni sindrom i slično, imaju značajan potencijal za mogući razvoj moždanog udara i pre 45. godine života. Ukoliko se ne leče ovi pacijenti mogu imati ponavljane moždane udare zbog čega je njihovo lečenje i sekundarna prevencija od izuzetne važnosti – kaže za portal eKlinika šef Jedinice za moždani udar Odeljenja urgentne neurologije Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije dr Predrag Stanarčević.
Ishemijski moždani udar je najčešća forma moždanog udara u svim starosnim grupama i čini oko 85 odsto svih moždanih udara. Intracerebralno krvarenje pogađa oko 10 odsto pacijenata, dok se subarahnoidalna hemoragija javlja kod 5 odsto pacijenata sa moždanim udarom.
– Kardinalni simptomi moždanog udara su slabost polovine tela, otežan govor i izgovaranje reči, iznenadna pojava vrtoglavice i nestabilnosti praćena pojavom duplih slika ili loše koordinacije pokreta. Važno je naglasiti da ovi simptomi nisu specifični za moždani udar i nisu jedine manifestacije bolesti. Bitno je zbog toga da procenu o tome da li se radi o moždanom udaru uradi neurolog, specijalista obučen da prepozna određene simptome i znake neurološkog oboljenja. On će im dati kontekst i pravovremeno uputi pacijenta u one zdravstvene ustanove koje mogu da urade odgovarajuću dijagnostiku radi potvrde, a potom i pruže optimalnu terapiju. U slučaju pojave simptoma koji se mogu povezati sa moždanim oštećenjem potrebno je neodložno se javiti zdravstvenoj službi, lekaru doma zdravlja, nadležnoj bolnici ili kliničkom centru, službi hitne pomoći – precizira dr Stanarčević.
Doktor ističe da je vreme je od krucijalnog značaja u lečenju moždanog udara. Ishemijski moždani udar, koji dobije 85 odsto pacijenata, u ovom trenutku leči se pomoću dve terapijske metode koje mogu, dodaje dr Stanarčević, značajno promeniti tok bolesti. To su intravenska tromboliza i mehanička trombektomija.
– Obe terapijske metode imaju ograničen vremenski interval u kojem se mogu primeniti, pri čemu je efekat lečenja direktno povezan sa vremenom proteklim od nastanka simptoma, po principu – što brže, to bolje. Intravenska tromboliza je metoda koja podrazumeva primenu specifičnog leka (trombolitika), koji može da razloži tromb u krvnom sudu. Ovo je i metoda izbora za sve pacijente koji ispunjavaju određene kriterijume, u prvih četiri i po sata od nastanka tegoba. U navedenom vremenskom periodu pacijent mora da dođe u odgovarajuću ustanovu koja može da mu posle neophodne dijagnostike da ovaj lek – kaže dr Stanarčević.
Druga metoda je mehanička trombektomija, koja podrazumeva uklanjanje tromba iz krvnog suda primenom specijalnih katetera. Ovu metodu rade interventni neuroradiolozi u angiosali. Ko je kandidat za ovu terapiju određuje neurolog, a svemu prethode i specifični radiološki pregledi koji podrazumevaju upotrebu složenih metoda kompjuterizovane tomografije (multimodalni CT) ili magnetne rezonance.
– Ova metoda može se primeniti značajno duže, čak do 24 sata od nastanka tegoba, ali rezervisana je samo za pacijente kod kojih se tromb nalazi u velikim krvnim sudovima mozga koji su dostupni za ovakav pristup. Uspeh obe navedene metode kritično zavisi od vremena proteklog od nastanka smetnji. Iz ovog razloga, neophodno je da se pacijenti jave lekaru što ranije, kako bi se povećale šanse za povoljan ishod lečenja – naglašava dr Predrag Stanarčević.
Kada oseti prve simptome moždanog udara pacijent ne bi trebalo sam da uzima nikakvu terapiju, ističe dr Stanarčević.
– Pogrešan izbor terapije može da ograniči mogućnosti primene pomenutih metoda lečenja, dovede do njihove manje efikasnosti ili čak poveća rizik od pojave komplikacija terapije, koje u pojedinim slučajevima mogu dovesti i do fatalnih ishoda. Jednostavno rečeno – ni aspirin. Najbolja stvar koju pacijent ili njegova okolina mogu da urade jeste da se što hitnije jave u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu ili pozovu službu hitne pomoći – precizira dr Stanarčević.
Iako bi se moglo pretpostaviti, da će mlađe osobe lakše preboleti moždani udar, dr Stanarčević kaže da ovo nije tačno.
– Postoje određene specifičnosti moždanih udara kod mlađih osoba koje značajno povećavaju rizike od pogoršanja stanja i pojave nepovoljnog kliničkog toka u prvim danima posle nastanka smetnji. Ove specifičnosti mogu dovesti do značajnog pogoršanja stanja, velikog invaliditeta pa i smrtnog ishoda u ovoj populaciji pacijenata. Takođe, implikacije koje ovakve bolesti ostavljaju na svakodnevnu funkcionalnost i osećaj socijalne stigmatizacije kod mlađih ljudi imaju značajan uticaj na njihovo dalje porodično, socijalno i radno funkcionisanje. Često je u ovakvim situacijama potrebno dugotrajno lečenje i angažman različitih specijalnosti poput neurologa, fizijatara, radnih i socijalnih terapeuta, psihologa, psihijatara, logopeda. Ne manje važno, postoji i značajan finansijski aspekt zbog ograničene radne sposobnosti i trajnog invaliditeta koji dodatno otežava položaj mladih ljudi nakon preležanog moždanog udara – objašnjava dr Stanarčević.
Sagovornik portala eKlinika naglašava da je najveća zabluda i greška mlađih osoba ignorisanje simptoma. „To meni ne može da se desi i nema potrebe da se javim lekaru, bolje da malo sačekam da prođe“.
– Iako mladost sama po sebi nosi osećaj “neuništivosti”, ovakav pristup dovodi do kasnog javljanja lekaru i ima značajan uticaj na ishod lečenja sa sledstveno gorim ishodom i većim invaliditetom. Što se lečenje kasnije započne, posebno ukoliko se ne primene metode rekanalizacije (intravenska tromboliza i mehanička trombektomija) rizik za trajni invaliditet i smanjenje radne sposobnosti je veći, a lošiji ishod moždanog udara sve izvesniji – kaže dr Stanarčević.
Dr Predrag Stanarčević koji se u okvirima neurologije posebno bavi vaskularnim bolestima mozga savetuje sve, a posebno mlađe pacijente, da ne zanemaruju simptome.
-Kada se jave tegobe odmah alarmirajte zdravstvne službe. Bolje je da vas vratimo kući bez posledica ako niste imali moždani udar, nego da zbog kašnjenja imate trajne posledice moždanog udara. Očekujem u budućnosti duže vreme za mogućnost primene terapije, nove terapijske metode koje će nam omogućiti bolje ishod i dijagnostičke metode koje će pružiti bržu i precizniju dijagnostiku moždanog udara. Izvesna je personalizacija terapija, odnosno prilagođavanje specifičnih terapijskih metoda svakom pacijentu, a na osnovu njegovih specifičnih karakteristika u cilju poboljšanja ishoda lečenja. Naš cilj je jednostavan – da svakog pacijenta sa moždanim udarom izlečimo. Ovaj cilj i dalje nije dostignut, ali danas smo mu mnogo bliži nego pre 20 godina – zaključuje dr Predrag Stanarčević.
Dr Predrag Stanarčević je i klinički asistent na katedri uže naučne oblasti neurologije Medicinskog fakulteta u Beogradu. U okviru stručnog usavršavanja u oblasti dijagnostike i terapije cerebrovaskularnih bolesti i intenzivne medicine u neurologiji stručno se usavršavao u poznatim i prestižnim univerzitetskim ustanovama u Erlangenu i Hajdelbergu u Nemačkoj. Koautor je u više od 100 publikacija ili radova objavljenih na nacionalnim ili internacionalnim stručnim skupovima.