Implantat kičmene moždine, koji su napravili naučnici, koristi električnu stimulaciju za ponovno buđenje i ponovno povezivanje kičmenih neurona. Ovo je jedno u talasu novih otkrića koje nudi novu nadu za ljude sa teškim povredama kičmene moždine.
Gotovo u isto vreme, drugi tim naučnika, udaljen skoro dve hiljade kilometara, uspešno je konstruisao 3D ljudska tkiva kičmene moždine i implantirao ih u paralizovane laboratorijske životinje, vraćajući snagu i stabilnost hodanja.
Obe studije su znaci koji obećavaju i daju nadu ljudima sa paralizom da bi, jednog dana, ponovo mogli da hodaju.
Implantat kičmene moždine zaslužan za ponovno buđenje kičme
Tim istraživača na École Polytechnique Fédérale de Lausanne (EPFL), za pacijenta kome je posle nesreće na motociklu 2017. donji deo tela ostao potpuno paralizovan, napravio je kičmeni implantat od šest centimetara. On je postavljen je u njegovu kičmenu moždinu i pričvršćen za pojedinačna nervna vlakna, oponašajući delovanje mozga u slanju električnih impulsa njegovim mišićima.
Nervi u zdravoj kičmi prenose signale od mozga do nogu. Ali nakon povrede kičme, ti signali su slabi ili ih nema. Mišići na nogama mogu biti dovoljno zdravi da hodaju, ali ako im mozak ne signalizira da se kreću, oni ostaju nepokretni.
Novi implant može pomoći pacijentima da ponovo hodaju tako što će delovati kao pojačivač signala. Računar koji nosi pacijent pokreće električne impulse.
Iako je prvih nekoliko koraka pacijenta bilo naporno i zahtevalo potporne šipke, trebalo je samo nekoliko meseci rehabilitacije pre nego što je mogao da hoda sa standardnom hodalicom. Sada može da hoda skoro kilometar bez zaustavljanja i da stoji nekoliko sati, prenosi Science Alert.
Ovaj i druga dva pacijenta u studiji primetili su poboljšanja u mobilnosti, uključujući sposobnost hodanja, penjanja stepenicama, plivanja, pa i vožnje kanua. Jedan od njih je čak postao i otac.
Tim je objavio svoj rad u časopisu Nature Medicine. U njemu se opisuje prvi put kada je neko sa potpuno presečenom kičmenom moždinom mogao da hoda bez pomoći.
– Nisam čuo ni za jednu studiju u okviru koje su ugradili implant pacijentu sa potpunim presekom kičmene moždine i demonstrirali pokrete mišića i poboljšanje ravnoteže, dovoljno da stane i hoda – izjavio je za Ram Hariharan, konsultant u Northern General Hospital u Šefildu, i dodao:
– Međutim, potreban nam je veći broj pacijenata da pokažemo da je pre svega bezbedan i da značajno poboljšava njihove živote. Tek tada možemo da napredujemo.
Grégoire Courtine, koji je predvodio tim, kaže da ovaj rad nije ni lek ni izlečenje, ali je „kritičan korak za poboljšanje kvaliteta života ljudi”.
– Osnažićemo ljude. Daćemo im mogućnost da stanu, da preduzmu neke korake. To nije dovoljno, ali je značajno poboljšanje.
Potpuno nova kičmena moždina
Iako bi implantat mogao da ponudi ogromno poboljšanje za neke paralizovane ljude, oni i dalje zavise od spoljašnjeg uređaja za hodanje. Da bismo imali pravi lek, trebalo bi da se kičmena moždina regeneriše u potpunosti.
Čini se da je tim sa Univerziteta u Tel Avivu uradio upravo to – mada na miševima.
Tim, koji je predvodio Tal Dvir, koristio je projektovane ljudske matične ćelije za uzgoj funkcionalnih ljudskih tkiva kičmene moždine. U suštini, deo kičmene moždine koji raste u laboratoriji u sklopu procesa koji oponaša kako ova tkiva rastu u ljudskim embrionima. Zatim su ih implantirali u laboratorijske životinje koje su imale nedavne ili dugotrajne povrede kičmene moždine.
Prema studiji, koju su objavili u časopisu Advanced Science, kod životinja sa nedavnim i hroničnim povredama kičme, koje su dobile implantat kičmene moždine, vratile su se značajne prednosti u sposobnosti hodanja.
Iako je bio uspešan na laboratorijskim životinjama, u okviru ovog otkrića ima još mnogo posla da se uradi pre nego što bi moglo da postane delotvorno za ljude. Na kraju, istraživači se nadaju da će pokrenuti klinička ispitivanja na ljudskim pacijentima.
– Naš cilj u narednih nekoliko godina jeste da napravimo personalizovane implantate kičmene moždine za oporavak tkiva oštećenog povredama bez rizika od odbacivanja implantata – navodi se u saopštenju naučnika.
