Eksperimentalna vakcina protiv raka koju su naučnici iz Brigham and Women’s Hospital razvili istovremeno pomaže u eliminaciji postojećih tumora i deluje kao vakcina protiv raka kako bi sprečila ponovnu pojavu tumora. Istraživači procenjuju da u 2022. Je kod više od 13.000 Amerikanaca dijagnostikovan glioblastom (vrsta raka mozga). Dodatno istraživanje pokazuje da stopa dijagnoza glioblastoma raste.
Trenutno ne postoji lek za glioblastom. Opcije lečenja uglavnom uključuju kombinaciju operacije, zračenja i hemoterapije kako bi se usporio rast tumora.
Naučnici su nedavno prikazali obećavajuće rezultate testirajući novu terapiju na mišjem modelu glioblastoma. Studija je nedavno objavljena u časopisu Science Translational Medicine.
Šta su vakcine protiv raka
Tokom proteklih nekoliko godina, sprovedeno je mnogo istraživanja o vakcinama protiv raka.
Postoje dve glavne vrste vakcina protiv raka koje se trenutno istražuju:
- vakcine koje sprečavaju da se rak ikada pojavi
- vakcine za lečenje trenutnog raka i sprečavanje njegovog ponovnog pojavljivanja.
Slično vakcinama koje se primenjuju protiv gripa ili COVID-19, vakcine protiv raka funkcionišu tako što uče imunološki sistem tela da identifikuje i uništi potencijalno štetne ćelije.
Trenutno postoje dve vakcine za prevenciju raka koje je odobrila Uprava za hranu i lekove (FDA):
- vakcina protiv humanog papiloma virusa (HPV) – HPV potencijalno može izazvati razne vrste raka
- vakcina protiv virusa hepatitisa B (HBV) – HBV može izazvati rak jetre.
FDA je do sada odobrila tri vakcine za lečenje raka:
- pembrolizumab za lečenje raka bešike
- sipuleucel-T za lečenje raka prostate
- talimogene laherparepvec za lečenje melanoma.
U toku su istraživanja za razvoj vakcina protiv raka dojke, kolorektalnog karcinoma, raka pluća i leukemije.
Eksperimentalna vakcina protiv raka mozga
Nova studija koristila je mišji model glioblastoma kako bi testirala eksperimentalnu ćelijsku terapiju koja je sposobna da eliminiše postojeće ćelije tumora raka i da pomogne da se tumori ponovo ne formiraju.
– Naš tim je sledio jednostavnu ideju: da uzme ćelije raka i transformiše ih u ubice raka i vakcine – kaže dr Khalid Shah, direktor Center for Stem Cell and Translational Immunotherapy (CSTI) i potpredsednik istraživanja u Odeljenju za neurohirurgiju u Brigham and Women’s Hospital and fakultetu na Harvard Medical School i Harvard Stem Cell Institute (HSCI), i jedan od autora ove studije.
– Koristeći genski inženjering, mi prenamenjujemo ćelije raka da bismo razvili terapeutsko sredstvo koje ubija ćelije tumora i stimuliše imuni sistem da uništi primarne tumore i spreči rak – objašnjava on.
Kako kažu naučnici, ova ćelijska terapija jedinstvena je po tome što koristi žive tumorske ćelije, dok većina vakcina protiv raka koristi neaktivne tumorske ćelije.
– Stoga stvaranje tumorskih ćelija za ekspresiju terapeutskih agenasa predstavlja racionalan pristup koji koristi prednosti njihovog prirodnog izvora neoantigena. Naša je bifunkcionalna terapijska strategija zasnovana na tumorskim ćelijama transformacijom živih tumorskih ćelija u moćne agense koji istovremeno pokreću direktno ubijanje tumora i antitumorski imunitet – objasnio je dr Shah.
Vakcina nove generacije
Dr Shah je izjavio da bi ova terapija potencijalno mogla da se koristi za lečenje drugih karcinoma osim glioblastoma. Dodao je da će vakcina protiv raka, kao što je ova, možda biti dostupna za javnu upotrebu za tri do pet godina.
– Razvijamo sledeću generaciju autolognih i alogeno projektovanih vakcina zasnovanih na tumorskim ćelijama i nadamo se da će naša terapijska strategija imati potencijal da utiče na pacijente sprečavanjem progresije tumora, recidiva i metastaza – dodao je on.
MNT je o ovoj studiji razgovarao i sa dr Santosh Kesarijem, neuro-onkologom i direktorom neuroonkologije u Providence Saint John’s Health Center i predsedavajućim Department of Translational Neurosciences and Neurotherapeutics at Saint John’s Cancer Institute u Santa Moniki, Kalifornija, i regionalnim medicinskim direktorom za Research Clinical Institute of Providence Southern California. Iako je imunoterapija uzbudljiv pristup za rak koji je promenio izglede za mnoge vrste raka kao što su melanom, rak pluća i gastrointestinalni kancer, on smatra da naučnici još nisu mnogo napredovali u korišćenju imunoterapije kod raka mozga.
– Potrebni su novi pristupi, a ova nova studija svakako da proširuje naše razumevanje o tome kako da modifikujemo i koristimo nativne tumorske ćelije za potencijalno generisanje snažnijeg imunološkog odgovora in vivo – objasnio je dr Kesari.
– Žive ćelije raka pomenute u ovom članku dizajnirane su da direktno ubijaju ćelije tumora i aktiviraju imuni sistem i smanjuju imunosupresiju tumora. Dakle, ovaj sistem omogućava i aktivaciju imunog sistema da prepozna i ubije rak, a u isto vreme i da se oslobodi kočnica koje sprečavaju aktivirani imuni sistem da radi svoj posao – napomeno je on.
Što se tiče narednih koraka u ovom istraživanju, dr Kesari smatra da je potrebno mnogo posla da se pretklinički rad u ovom radu prevede i dokaže na ljudima.
– Želeo bih da vidim više studija na životinjama koje se bave kombinovanjem sa drugim imunoterapijama, kao što su inhibitori kontrolnih tačaka, i kako bi to takođe moglo da funkcioniše u kombinaciji sa zračenjem i hemoterapijom. Postoje značajne prepreke i troškovi koje treba rešiti u pravljenju proizvoda od živih ćelija, ali oni mogu da se prevaziđu vremenom i resursima. – zaključio je dr Kesari.
