Multipla skleroza (MS) hronično je stanje nervnog sistema. Najčešće pogađa mlade odrasle osobe između 20 i 40 godina i češće se viđa kod žena nego kod muškaraca. Kako navode u Međunarodnoj federaciji multiple skleroze (MSIF), oko 2,8 miliona ljudi širom sveta živi sa MS, a broj se povećava.
Šta je multipla skleroza (MS)
Kod ovog autoimunog poremećaja, imuni sistem osobe napada mijelinski omotač koji pokriva nervna vlakna. Oštećenje ostavlja ožiljak ili leziju, nazvanu „skleroza”. Ove lezije se najčešće javljaju u centralnom nervnom sistemu i dovode do niza simptoma, koji mogu da budu:
- slabost mišića
- utrnulost i peckanje
- problemi sa bešikom i crevima
- problemi s vidom
- umor
- nesvestica i vrtoglavica
- spazam i bol u mišićima.
Najčešći oblik MS, relapsno-remitentna MS, koji je uzrok 85 odsto slučajeva, karakteriše se epizodama novih ili pojačanih simptoma i periodima u kojima se simptomi smanjuju ili nestaju. Tačan uzrok još uvek je nepoznat, ali naučnici veruju da genetska osetljivost i faktori životne sredine mogu doprineti nastanku ovog stanja.
– Postoji mnogo misterija vezanih za MS. Zašto neki ljudi dobijaju MS, a drugi ne, uprkos sličnoj ili identičnoj genetici? Šta objašnjava epizodnu prirodu recidiva i remisija? Zašto je meta centralni nervni sistem i zašto baš mijelin – kaže dr Timothy Vartanian, stariji koautor i profesor neuronauke u Feil Family Brain and Mind Research Institute na Weill Cornell Medicine.
Istraživanje koje su predvodili naučnici sa Brain and Mind Research Institute na Weill Cornell Medicine otkrilo je da epsilon toksin, koji proizvodi bakterija koja se nalazi u tankom crevu, može da bude okidač za početak MS i da izazove kontinuirane simptome. Studija je objavljena u The Journal of Clinical Investigation.
– Smatra se da je razvoj MS posledica kombinacije genetskih i faktora životne sredine. Ova veoma elegantna studija, u naučnom smislu, implicira specifičan bakterijski toksin kao ekološki etiološki agens kod MS – rekla je za Medical News Today dr Barbara Giesser, neurolog i specijalista za MS na Pacific Neuroscience Institute u Providence Saint John’s Health Center u Santa Moniki, Kalifornija.
Multipla skleroza i mikrobiota creva
Mikrobiota creva sastoji se od triliona mikroba koji žive u našem probavnom sistemu. Većina mikroba su bakterije, ali postoje i virusi, gljivice i male, jednoćelijske životinje koje se nazivaju protozoa. Ovi mikrobi su generalno korisni i zaista vitalni za naše zdravlje. Međutim, mogu nastati problemi ako mikrobiota izađe iz ravnoteže – poznata kao disbioza. Studije su pokazale da promene u mikrobioti mogu doprineti nekim autoimunim poremećajima.
Promene u mikrobioti creva uobičajene su kod ljudi sa MS. Ovo novo istraživanje sugeriše da je veća verovatnoća da ljudi sa MS imaju jednu bakteriju, Clostridium perfringens, nego zdrave osobe iz kontrolne grupe. C. perfringens proizvodi epsilon toksin, koji otvara krvne sudove u mozgu, omogućavajući inflamatornim ćelijama da pristupe centralnom nervnom sistemu (CNS).
Šta je epsilon toksin
– Istraživači su koristili nove i osetljive tehnike da identifikuju prisustvo bakterije, a zatim istražili kako je toksin proizveo bolest sličnu MS u modelu miša – objašnjava dr Barbara Giesser.
Naučnici su uzeli uzorke fekalija od ljudi sa MS i zdravih iz kontrolne grupe. Analizirali su ove uzorke koristeći lančanu reakciju polimeraze (PCR) da bi otkrili gen za proizvodnju epsilon toksina (ETX), koji se nalazi samo u C. perfringens.
Otkrili su da 61 odsto uzoraka ljudi sa MS sadrži ETX gen, za razliku od samo 13 odsto onih zdravih iz kontrolne grupe. Pored toga, otkrili su da je veća verovatnoća da će mikrobiota creva ljudi sa MS biti kolonizovana ETX pozitivnim C. perfringens nego kod zdravih osoba iz kontrolne grupe iste starosti i pola.
Zatim su testirali efekat ETX na miševima za koje je poznato da su podložni razvoju simptoma MS. Nekim miševima ubrizgan je ETX, a drugima drugačiji toksin (PTX, za koji se ranije pokazalo da izaziva simptome slične MS).
Kod miševa kojima su ubrizgali ETX došlo je do demijelinizacije u mnogim oblastima CNS, na sličan način kao kod ljudi sa MS.
Oni su imali dvostruko više lezija u malom mozgu (delu mozga odgovornom za ravnotežu i koordinaciju koji je obično pogođen u MS) nego miševi kojima je dat PTX. Miševi sa ETXom takođe su imali lezije u snopu bele materije corpus callosuma, koje nisu primećene kod drugih miševa.
Tretmani za ciljanje ovog toksina i potencijalno multiple skleroze
– Ova studija zasniva se na onome što je do sada poznato o mikrobiomu creva kod osoba sa MS. Poznato je da se razlikuje od onih iz kontrolne grupe bez MS i pokazalo se da reaguje na lečenje nekim terapijama koje modifikuju bolest – kaže dr Barbara Giesser.
C. perfringens proizvodi epsilon toksin samo kada je u fazi brzog rasta (eksponencijalni). Ako je ETX odgovoran za lezije MS, naučnici smatraju da bi to objasnilo epizodičnu prirodu bolesti, sa smanjenjem simptoma kada bakterije ne proizvode ovaj toksin. Oni zaključuju da su pronašli snažnu kliničku vezu između bakterije, njenog toksina i MS. Ovaj nalaz povećava mogućnost tretmana koji ciljaju na ovu vezu, kako je dr Giesser objasnila za MNT:
– Toksin pomaže imunim ćelijama da dobiju pristup centralnom nervnom sistemu. Ovo sugeriše da tretmani koji ciljaju na bakteriju ili toksin mogu potencijalno biti korisni kao terapije koje modifikuju bolest.
Međutim, naučnici napominju da bi bila potrebna klinička ispitivanja kako bi se testiralo da li će to dovesti do potencijalnih tretmana za MS.
Zašto je važan zdrav mikrobiom
Studije sugerišu da mikrobiom creva može biti važan faktor u napredovanju MS. Pregled nekoliko studija iz 2017. godine otkrio je da ishrana može da se koristi za modifikovanje crevne mikrobiote i poboljšanje toka MS. Prednosti održavanja zdrave mikrobiote creva sve više se priznaju, a ova studija pruža dodatne dokaze da neuravnotežena mikrobiota može doprineti razvoju bolesti.
Osim što potencijalno smanjuje rizik od MS, zdrava ishrana i način života koji podstiču rast korisnih crevnih bakterija mogu smanjiti rizik od razvoja mnogih zdravstvenih stanja.
