Sada skoro svako sa miastenijom gravis može dobro da se leči i bolest drži pod kontrolom Foto Shutterstock
Miastenija gravis (Myasthenia gravis/MG) hronična je autoimuna bolest kod koje abnormalna antitela smanjuju broj receptora za acetilholin na mišićnim ćelijama. Receptori za acetilholin potrebni su nam da bi naši mišići normalno funkcionisali. Antitela ometaju slanje hemijskog signala od nerva do mišića koji čini da se mišić kontrahuje.
Danas se piridostigmin, lek koji je srodnik fizostigmina, koristi za usporavanje razgradnje acetilholina. Pomaže kod simptoma MG, iako ne leči osnovni problem. To je kao zavoj koji se stavlja preko rane, objašnjavaju na Johns Hopkins University’s Department of Neurology. Takođe, postoje lekovi koji suzbijaju imuni sistem, uključujući steroidni prednizon, azatioprin, ciklosporin, mikofenilat mofetil i takrolimus. Ovi lekovi se efikasno suprotstavljaju autoimunom problemu. Ali potrebno je pažljivo praćenje i pažljivo rukovanje od strane lekara zbog njihovih neželjenih efekata.
Plazmafereza, koja se naziva i razmena plazme, jedinstvena je savremena metoda koja se koristi se za ljude koji su ozbiljno bolesni i nisu reagovali na druge tretmane. Tokom ove procedure, tečni deo krvi (plazma), koji sadrži abnormalna antitela, uklanja se i zamenjuje. Nedavno je korišćen intravenozni imunoglobulin (IVIg), koji je infuzija antitela iz prečišćene krvi donatora.
Timektomija je operacija uklanjanja timusne žlezde. Postoji dugo vremena, ali tek 2016. godine temeljna studija potvrdila je da deluje i kod miastenije gravis.
Timus je važan deo imunog sistema i abnormalan je kod oko 75 odsto ljudi sa miastenijom gravis. Uklanjanjem timusa uklanja se jedan od glavnih izvora problema koji uzrokuje miasteniju gravis. Nakon ove operacije, kod mnogih pacijenata stanje se postepeno poboljšava. Timektomija je ujedno i jedini tretman koji ponekad dovodi do izlečenja.
Ovi noviji lekovi ciljaju određene delove imunog sistema. Ekulizumab blokira deo imunog sistema koji se zove terminalna kaskada komplementa, koji se vezuje za antitela i oštećuje spoj između nerva i mišića (nervnomuskularni spoj). Ponekad su efekti ovog leka dramatični.
Rituksimab je još jedno monoklonsko antitelo. Smanjuje nivoe B ćelija, imunih ćelija koje proizvode antitela.
Belimumab je još jedno novo monoklonsko antitelo na horizontu. On blokira faktor aktiviranja B-ćelija i može potisnuti proizvodnju antitela.
Još jedan novi lek je efgartigimod. On dovodi do brzog uklanjanja antitela, uključujući autoantitela koja izazivaju miasteniju gravis. Ima efekat sličan razmeni plazme, ali koristi antitelo da ukloni autoantitela koja je naše telo stvorilo da napadne receptor acetilholina. Efgartigimod ima još jednu korist. Za razliku od imunosupresivnih tretmana, on ne oštećuje ćelije imunog sistema koje stvaraju antitela.
Ovaj lek takođe deluje brže od mnogih trenutnih tretmana. Zbog svoje efikasnosti i brzine, efgartigimod bi mogao da se pokaže kao jedan od najboljih tretmana za miasteniju gravis. Možda čak i zameni steroide.
Sada postoji velika grupa tretmana za miasteniju gravis. Skoro svako sa ovim stanjem sada može dobro da se leči i bolest drži pod kontrolom.
Jednog dana, možda će miastenija gravis čak moći da se izleči. Pre nekoliko godina, dr Daniel Drachman, američki neurolog i jedan od osnivača Odeljenja za neurologiju Univerziteta Džons Hopkins, smislio je način da isključi imuni odgovor na acetilholinske receptore posebno, bez uticaja na bilo koji drugi deo imunog sistema.
Genetski su konstruisane određene ćelije imunog sistema, koje su nazvane „navođene rakete”. Kada su ubrizgane u telo, te ćelije su ciljale i ubile specifične T ćelije koje su bile uključene u proizvodnju štetnih antitela. Kada su te ćelije ubrizgane u miševe sa miastenijom gravis, one su u suštini zaustavile bolest bez smanjenja ukupnog imunološkog odgovora. Ova procedura još nije dovoljno usavršena da bi se koristila kod ljudi, ali poenta je da je ovo istraživanje pokazalo da to može da se uradi.