Mladima u Australiji dostupan test kojim se rano otkriva karcinom i srčane bolesti Foto: Shutterstock
Vakcine protiv raka, autoimunih, kardiovaskularnih bolesti trebalo bi da budu spremne u narednih sedam godina, izjavili su nedavno čelnici američke faramaceutske kompanije „Moderna“. Vest da bi vakcine protiv raka u relativno bliskoj budućnosti mogle da postanu stvarnost prenele su sve svetske agencije. Iz kompanije navode da bi ove vakcine mogle sačuvati milione ljudskih života. Pojedini naučnici su, ipak, uzdržani i sa dozom obazrivosti komentarišu ovu najavu.
Glavni medicinski direktor “Moderne”, Paul Burton veruje da će njihova firma, u roku od pet do sedam godina, ponuditi vakcine protiv „svih postojećih bolesti“.
– Vakcine protiv raka biće veoma efikasne i spasiće stotine hiljada, ako ne i milione života. Verujem da ćemo imati personalizovane vakcine protiv raka, koje ciljaju na različite tipove tumora – rekao je Burton.
Vakcine protiv raka zasnivaju se na uspehu modifikovane RNK vakcine ove kompanije za covid 19. Vakcina protiv raka temelji se na mRNK tehnologiji, a njen cilj je da upozori imuni sistem da u telu postoje ćelije raka. Zadatak vakcine jeste da napadne „uljeza“, ali da ne uništi zdrave ćelije. Messenger RNA (skraćeno mRNA) je tip jednolančane RNK uključene u sintezu proteina. mRNA se pravi od DNK šablona tokom procesa transkripcije.
Prof. dr Howard (Chaim) Cedar koji se bavi istraživanjem raka na – svetski poznati stručnjak za razvojnu biologiju i istraživanje raka na Hebrew University of Jerusalem, ipak poziva na oprez kada su u pitanju vakcine protiv raka
– Borba protiv karcinoma izgleda kao da nastojimo da izgradimo zid, ne ciglama, već malim kamenčićima. Mnogi svetski stručnjaci decenijama učestvuju u ovoj borbi. Neophodno je dokazati da sve funkcioniše, nadam se da su mogući dobri rezultati – rekao je Cedar.
Ovaj naučnik osporava termin vakcine kao tačan i naglašava da ovo što nudi „Moderna“ nije vakcina, kao što je to na primer vakcina protiv covid 19, već imunoterapija koja bi mogla da leči bolest u ranoj fazi.
Vakcine protiv covid 19 dale su veliki podsticaj radu, ali mogućnosti imunoterapije se proučavaju dugi niz godina. Imunoterapija je zasnovana na primeni metoda i hemijskih supstanci, koje su u stanju da usmere imunski sistem da prepozna i deluje na malignu bolest.
Naučnici Džejms Alison iz Amerike i Tasuku Honjo iz Japana dobili su 2018. Nobelovu nagradu jer su pokazali da postoji određeni oblik komunikacije između maligne ćelije i imunskog sistema. Ćelije karcinoma nastoje da zavaraju imunski sistem kako ih ne bi napao.
Kada je reč o virusu covid 19, on ulazi u telo, imuni sistem ga prepoznaje i napada, pa potom proizvodi antitela.
– Karcinom ipak nije patogen. Korišćenje mRNA za lečenje raka zahtevalo bi specifičan alat za određeni tip raka kod svake osobe. U slučaju da se koristi neku drugi protein antitela ga neće prepoznati – kaže dr Cedar.
Čelnici ove kompanije objašnjavaju da je sistem takav da se prvo radi biopsija tumora pacijenta, potom se u laboratoriji sekvencira genetski materijal kako bi se identifikovale mutacije koje nisu prisutne u zdravim ćelijama. Njihovi stručnjaci veruju da je ovo način i da se leče retke bolesti.
Stručnjaci pojašnjavaju da je mesindžer RNK vrsta matrice na osnovu koje se sintetišu proteini. Organizam ima purinski i pirimidinski kod i četiti baze od kojih zavisi pisanje genetski zapisa, to su četiri baze – adenin i guanin, i timin i citozin. Početna slova označavaju neki kod, a na osnovu tog koda određuju se aminokiseline – 3 slova ovog koda označavaju jednu aminokiselinu i na osnovu zapisa pravi se protein, ako je poznat njegov sastav aminokiselina.
Vakcine, pre svega, nastoje da spreče bolesti, a ove vakcine nisu preventivne nego terapeutske. Potrebno je dokazati delovanje vakcina u četvrtom stadijumu bolesti. Stručnjaci navode da će kada se pusti u prodaju, mogući lek biti veoma skup, jer kompanija želi da nadoknadi troškove ispitivanja.