Glavno i prepoznatljivo svojstvo ove bolesti su bolovi i ukočenost duž kičmenog stuba i karlice Foto: Shutterstock
Zapaljenje zglobova karlice i kičme je hronično stanje koje se zove aksijalni spondiloartritis. Bolest je praćena bolovima koji su nekada podnošljivi, mogući su periodi remisije, bez simptoma bolesti, pa potom nalet bolova koji onesposobljavaju čoveka. Aksijalni spondiloartritis je termin kojim su obuhvaćene različite vrste artritisa koji pogađa kičmu i sakroilijakalne zglobove, deo tela koji povezuje donji deo kičme sa karlicom. Aksijalni spondiloartritis čine dva stanja – neradiografski aksijalni spondiloartritis i ankilozirajući spondilitis.
Glavno i prepoznatljivo svojstvo ove bolesti su bolovi i ukočenost duž kičmenog stuba i karlice. Bol, ukočenost i smanjena pokretljivost u donjem delu leđa može da se pogorša u jutarnjim ili večernjim satima. Bol i nelagodnost u određenim periodima nekada su toliko jaki da utiču na pokretljivost pacijenta.
Nemogućnost obavljanja svakodnevnih životnih zadataka može dovesti i do emocionalnih problema. Postoji mnogo faktora rizika koji mogu da dovedu do pogoršanja simptoma aksijalnog spondiloartritisa, ali najčešće probleme izazivaju stres, pojačana fizička aktivnost, povrede ili duge bolesti. Teškoće u funkcionisanju često su posledica preskakanja terapije ili naglih temperaturnih oscilacija.
Bolovi mogu da budu skoncentrisani na jedan deo tela, često u lumbalnom delu kičmenog stuba. U drugim težim slučajevima, mogu da zahvate nekoliko zglobova i izazovu jak umor, nesanicu. Pacijenti imaju, jednostavno rečeno, osećaj da ih boli svaki deo tela. Sam uzrok nastanka ovog stanja nije do kraja poznat, ali smatra se da je posledica lošeg funkcionisanja imunog sistema, koji napada zdrava tkiva, uglavnom pršljenove, a u najtežim slučajevima i svaki zglob u telu.
Neradiografski aksijalni spondiloartritis karakteriše se upalom kičme i sakroilijakalnih zglobova, s tim da na rendgenskom snimku ne mogu da se uoče oštećenja. Ukoliko su na klasičnom RTG snimku vide promene onda se radi o ankilozirajućem spondilitisu. Ovo stanje se dovodi u vezu sa postojanjem gena HLA-B27. Sam po sebi ovaj gen ne mora da bude znak koji upućuje na postojanje bolesti. Smatra se da većina Evropljana ima ovaj gen, dok manji broj ljudi ima i bolest. Ankilozirajući spondilitis može da izazove jaku upalu i tako ošteti kičmu i sakroilijakalne zglobove. U ovom slučaju promene su uočljive na RTG snimku.
Oba oblika aksijalnog spondiloartritisa praćena su ukočenošću i bolovima u leđima. Ovi simptomi, kada su dovoljno jaki, mogu da u znatnoj meri da otežaju život. Pacijentu je teško da leži, sedi, hoda, spava. Umor je često najava pravog bola u leđima i zglobovima. Istraživači veruju da je je ovaj umor posledica sistemske upale.
Kada su simptomi bolesti jaki bol i ukočenost može zahvatiti kolena, gležnjeve, kukove, vrat, grudni koš. Sve ovo je dobra podloga i za razvoj neraspoloženja. Neka istraživanja navode da su osobe koje pate od aksijalnog spondiloartritisa u većem riziku od razvoja anksioznosti i depresije.
Pogoršanje stanja nije uvek moguće sprečiti. Moguće je da će okidač za bolove biti neko specifično stanje koje je različito kod svakog pacijenta. Kod velike većine pacijenata jake bolove izazivaju nagle promene vremena, povrede, pojačana fizička aktivnost, konzumacija uglavnom industrijskih namirnica.
Jako zapaljene zglobova i bolovi u leđima uglavnom traje nekoliko dana, do nekoliko nedelja. Studija objavljenja u časopisu Rheumatology Advances in Practice navodi da se kod većine pacijenata bolovi pogoršavaju na svakih 35 dana.
Zapaljenje zglobova, bol i otok, mogu se lečiti nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAID) koji se mogu kupiti u slobodnoj prodaji. Lekar može, ako je svrsishodno, propisati kortikosteroide koji će delovati na upalu i smanjiti jačinu i dužinu bolova. Savet svim pacijentima jeste da se u dovoljnoj meri odmaraju, lagane vežbe istezanja mogu biti od pomoći, kao i toplo – hladne obloge, profesionalna masaža.
Naglasak je i na dobro doziranoj fizičkoj aktivnosti i ishrani bogatoj voćem, povrćem, belim mesom, ribom, orašastim plodovima, semenkama i zdravim masnoćama. Potrebno je izbegavati pušenje. U slučaju da nam postojeći lekovi ne pomažu potrebno je da se posavetujemo sa lekarem.
Aksijalni spondiloartritis je doživotna bolest, a sa starenjem su i sve jači simptomi. Pacijenti se zato često bore sa naletima negativnog raspoloženja. Kako bi se simptomi bolesti i zapaljenje zglobova što uspešnije obuzdali veoma je bitna pomoć i podrška okoline. Mogući su periodi remisije, kada su simptomi sporadični ili ih uopšte nema. Potrebno je u saradnji sa stručnjacima i uz podršku okoline težiti ka tome da bolest uđe u stanje remisije.