Različite hemikalije imaju uticaj na naše zdravlje i na životnu sredinu i to nije ništa novo. Međutim, sve je više aktuelnih istraživanja, koja upozoravaju na nove opasnosti od specifične grupe hemikalija, izuzetno otpornih i rasprostranjenih, poznatih kao PFAS hemikalije (per-i polifluoroalkil supstance).
Gde se nalaze PFAS hemikalije, odakle nam sve preti opasnost
– PFAS hemikalije se mogu naći u različitim proizvodima opšte upotrebe, ali i u našoj životnoj sredini. U nju dospevaju iz industrija koje ih koriste, kao i pri odlaganju proizvoda koji sadrže ove hemikalije. Na primer, PFAS hemikalije se koriste u penama za gašenje požara, pa se mogu naći u vodi, zemlji i vazduhu na lokacijama gde su ove pene korišćene. Dalje, PFAS hemikalije se koriste u proizvodnji raznih premaza, uključujući teflon, što znači da se mogu naći u posuđu za kuvanje, tiganjima, pekačima… Neke vrste odeće, nameštaja i tepiha se tretiraju PFAS hemikalijama kako bi bili otporniji na fleke i vodu. Takođe, papirne i plastične ambalaže za hranu često sadrže PFAS hemikalije, kako bi se sprečilo prodiranje masti i vode kroz pakovanje. Koriste se i u različitim kozmetičkim proizvodima – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal prof. dr Aleksandra Buha Đorđević sa Katedre za toksikologiju „Akademik Danilo Soldatović“ na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Naša sagovornica naglašava i da ljudi mogu biti izloženi PFAS hemikalijama kroz konzumiranje kontaminirane hrane ili vode, udisanje prašine koja sadrži ove hemikalije i korišćenjem proizvoda koji ih sadrže.
Da li su ove hemikalije prisutne u kozmetičkim proizvodima i kojim
Kako sastojci kozmetičkih proizvoda uvek izazivaju veliko interesovanje, profesor dr Buha Đorđević nam prenosi navode nedavne studije u okviru koje je testiran 231 proizvod (šminka i druga kozmetička sredstva) sa tržišta SAD i Kanade. Istraživanje je ukazalo na postojanje izvesnih PFAS hemikalija u gotovo polovini testiranih proizvoda, pri čemu su najviše koncentracije PFAS izmerene u vodootpornim i dugotrajnim puderima, maskarama i tečnim ruževima. Izvesno je, kaže prof. dr Buha Đorđević , da izrada, upotreba i odlaganje kozmetike koja sadrži PFAS predstavlja potencijalnu priliku za ove hemikalije da uđu u ljudski organizam i našu životnu sredinu.
Šta su PFAS hemikalije i zašto ih nazivamo „večnim“
Prema rečima sagovornice eKlinika portala, PFAS hemikalije imaju neke jedinstvene osobine, koje ih čine korisnim za različite primene. Izuzetno su otporne na dejstvo drugih hemikalija i toplotu, te vrlo stabilne. Budući da odbijaju masnoću i vodu, našle su primeneu u brojnim industrijama, uključujući i proizvodnju vodootpornih materijala. Upravo zahvaljujući izrazitoj stabilnosti i otpornosti teško se razgrađuju i mogu ostati u životnoj sredini i živim organizmima godinama. Otuda i naziv koji se često koristi za ove supstance, „večne hemikalije“, objašnjava prof. Buha Đorđević i dodaje:
– Reč je o grupi sintetskih hemikalija, koje su prvi put sintetisane 1938. godine u SAD. Tada je zapravo sintetisano prvo jedinjenje iz ove grupe, perfluoroktanska kiselina (PFOA). Procenjuje se da postoji oko 5000 različitih vrsta PFAS jedinjenja uz mogućnost sintetisanja novih jedinjenja iz ove grupe. Među najbolje proučavanim PFAS jedinjenjima su već spomenuta PFOA, kao i perfluorooktansulfonska kiselina (PFOS). Druge vrste PFAS-a koje su često u upotrebi su perfluorobutanska kiselina (PFBA), perfluoroheksanska kiselina (PFHxA), perfluorodekanska kiselina (PFDA) i mnoge druge.
U kojim količinama ove hemikalije mogu da budu štetne po zdravlje ljudi
Prisustvo PFAS hemikalija se, u vodi, na primer, kako kaže prof.dr Aleksandra Buha Đorđević, meri u delovima na milijardu (ppb) ili delovima na bilion (ppt). Ove koncentracije su vrlo male i teško ih je zamisliti. Kao ilustracija, koncentracija jednog ppb može se predstaviti kao jedna kap u olimpijskom bazenu punom vode. Međutim, iako su ove koncentracije male, studije su pokazale da već i izloženost izuzetno niskim nivoima PFAS hemikalija može da bude štetna po zdravlje ljudi.
– Naučni izvori navode da je koncentracije od nekoliko ng/L odnosno ppt, što je manje od jednog ppb, dovoljna da izazove određene štetne efekte po zdravlje. Ovo se posebno odnosi na određene PFAS hemikalije, kao što su PFOA i PFOS za koje postoje brojne studije i koje ih jasno povezuju sa povećanim rizikom od nastanka brojnih zdravstvenih problema. Svakako je jako teško govoriti o bezbednim količinama PFAS hemikalija u životnoj sredini i našem organizmu – konstatuje sagovornica našeg portala.
Na koje organe PFAS najviše mogu da utiču i na koji način
Prof dr Buha Đorđević potvrđuje da PFAS hemikalije mogu uticati na različite organe i sisteme u ljudskom telu. Utvrđeno je, navodi, da mogu da izazovu oštećenja jetre i da poremete metaboličke procese u organizmu. Efekti ovih hemikalija su utvrđeni i na nivou imunskog sistema, pa je tako, prema rečima profesorke, pokazano da smanjuju odgovor organizma na vakcine. To povećava rizik od infekcija i bolesti.
– Istraživanja pokazuju da su PFAS hemikalije endokrini ometači, odnosno da mogu poremetiti rad endokrinog sistema. Naime, utvrđeno je da ispoljavaju efekte na funkciju štitaste žlezde kao i na funkciju reproduktivnog sistema. Njihovo prisustvo u organizmu trudnice dovedeno je u vezu sa nastankom preeklampsije i eklampsije. Izloženost PFAS hemikalijama ploda tokom trudnoće i kasnije novorođenčeta može izazvati probleme sa rastom i razvojem, uključujući malu težinu pri rođenju, kašnjenje u razvoju motoričkih sposobnosti i kognitivnih funkcija, napominje sagovornica našeg portala. Ona o vezi PFAS hemikalija i pojave karcinoma kaže:
Veza između nekih PFAS hemikalija i pojave karcinoma
– Kada je u pitanju veza ovih hemikalija sa nastankom karcinoma, IARC (engl. International Agency for Research on Cancer; Međunarodna agencija za istraživanje raka) klasifikovala je neke PFAS hemikalije kao potencijalno kancerogene za ljude. Konkretno, PFOA je klasifikovana je kao „verovatno kancerogena za ljude“ (grupa 2A), dok su PFOS i neka druga PFAS jedinjenja klasifikovani kao „moguće kancerogene za ljude“ (grupa 2B). To znači da postoje jaki dokazi o vezi između izloženosti ovim jedinjenjima i nastanka karcinoma dobijeni na eksperimentalnim i in vitro modelima, ali da još uvek nema dovoljno pouzdanih dokaza o ovoj vezi dobijenih iz studija na ljudima. Izloženost ovim hemikalijama dovodi se u vezu sa povećanim rizikom od nastanka određenih vrsta karcinoma, uključujući karcinom jetre, bubrega, pankreasa i testisa, kao i glioblastoma.
Međutim, važno je, prema rečima prof.dr Buha Đorđević, napomenuti da IARC nije radio procenu svih PFAS hemikalija, već samo nekih od njih. Može se reći da je uticaj PFAS hemikalija na organe i sisteme u ljudskom telu tema brojnih aktivnih istraživanja i još uvek postoje mnoga pitanja koja zahtevaju dalja proučavanja. Tu su, dakle, i brojni izazovi sa kojim se susreću naučnici koji ispituju efekte ovih jedinjenja na zdravlje ljudi.
Otkud ove hemikalije u majčinom mleku
Budući da su ove hemikalije široko rasprostranjene u životnoj sredini i kao takve se mogu naći u vodi, vazduhu, hrani, te da ih sadrže brojni proizvodi koje svakodnevno koristimo, većina ljudi na svetu ima izvesne količine PFAS hemikalija u svom organizmu. Izloženost ovim hemikalijama počinje nažalost, i pre rođenja, konstatuje profesorka i objašnjava:
– Placentarna barijera je nedovoljno dobra prepreka za ove hemikalije, pa će one preći iz organizma majke u fetus, a po rođenju, prelaskom u majčino mleko, i u organizam novorođenčeta. Nova studija urađena u saradnji nekoliko američkih univerziteta utvrdila je prisustvo PFAS hemikalija u 100 odsto ispitivanih uzoraka majčinog mleka. Uzorci su ispitani i na prisustvo novih PFAS hemikalija za koje su proizvođači tvrdili da se ne nagomilavaju u organizmu, odnosno da su manje perzistentni. Količine PFAS hemikalija koje se mogu naći u majčinom mleku variraju u zavisnosti od regiona. Takođe, i od navika u ishrani i drugih životnih navika svake majke. Ipak, iako postoje dokazi da PFAS hemikalije mogu ispoljiti štetne efekte posebno u periodu razvoja, važno je naglasiti da majčino mleko i dalje predstavlja najbolju hranu za novorođenče. Sve koristi dojenja i dalje umnogome premašuju sve eventualne rizike izloženosti hemikalijama putem mleka.
Šta možemo da uradimo da iz izbegnemo, odnosno minimiziramo kontakt sa njima i eventualnu interakciju
– Potpuno izbegavanje PFAS hemikalije u savremenom svetu je nemoguće. Kontaminacija udaljenih regija poput Grenlanda i Artika ukazuje na sposobnost ovih hemikalija da pređu velike udaljenosti. Njihovo prisustvo u životnoj sredini nije ograničeno samo na oblasti u kojima se proizvode i koriste. Međutim, postoje načini kako možemo minimizirati naš kontakt sa ovim hemikalijama. Pre svega, možemo da smanjimo upotrebu proizvoda koji sadrže PFAS u svakodnevnom životu, a naročito u osetljivim periodima života poput trudnoće, dojenja i ranog detinjstva. U tom smislu, preporučuje se smanjenje upotrebe proizvoda poput neprijanjajućih tiganja i drugog kuhinjskog pribora „koji ne lepi hranu“. Takođe, i hrane koja se nalazi u papirnom/kartonskom pakovanju premazanom slojem koji odbija masnoću – savetuje prof.dr Buha i dodaje:
Još saveta za izbegavanje kontakta sa PFAS hemikalijama
– Uz to, preporučuje se izbegavanje konzumiranja ribe i morskih plodova koji potiču iz voda u kojem je utvrđeno zagađenje ovim hemikalijama. Poželjno je smanjiti upotrebu proizvoda poput odeće, nameštaja i tepiha koji odbijaju fleke, te proizvoda za ličnu higijenu i dekorativne kozmetike koji sadrže sastojke sa odrednicama „fluoro“ ili „perfluoro“. Jako je važno radiiti na podizanju svesti o problemu PFAS hemikalija i njihovom uticaju na zdravlje. To je način da se smanji upotreba ovih hemikalija u svakodnevnom životu, ali i utiče na industriju da smanji njihovu upotrebu.
Upozoravajuće procene naučnika
Prof.dr Aleksandra Buha Đorđević na kraju iznosi zabrinjavajuće procene da će ukoliko se proizvodnja i upotreba ovih supstanci značajno ne smanji u bliskoj budućnosti, 4,4 tone PFAS hemikalija ući u životnu sredinu u narednih 30 godina. Podaci jako zabrinjavjua, naročito ukoliko u obzir uzmemo činjenicu da trenutno ne postoje efikasni načini za njihovo uklanjanje iz životne sredine.
– Dugoročno rešenje ovog problema svakako podrazumeva donošenje određene regulative. Njome bi se proizvodnja i upotreba cele grupe jedinjenja a ne pojedinačnih jedinjenja, kao što je to bio slučaj do sada, ograničila, odnosno bila dozvoljena samo za određene jasno definisane izuzetke. Ovakav predlog uputila je nedavno Evropska agencija za hemikalije. Odluka o ovom zahtevu biće doneta 2025. godine. Američka Agencija za zaštitu životne sredine je nedavno predložila donošenje prvog nacionalnog standarda o prisustvu „večnih hemikalija#“ u pijaćoj vodi. Cilj je da se uspostave novi, značajno niži dozvoljeni nivoi u vodi za šest različitih PFAS jedinjenja koja bi morale da budu redovno praćene u pijaćoj vodi uz redovno obaveštavanje javnosti o njihovim nivoima. Bili bi preduzeti i odgovarajući koraci kako bi ti nivoi bili održavani unutar dozvoljenih. Procenjuje se da bi implementacija ovakvog standarda mogla da donese ogromne benefite za zdravlje ljudi, kao i životne sredine – rekla je u razgovoru za eKlinika portal prof.dr Aleksandra Buha Đorđević.
