Giht, hronično artritisno stanje koje izaziva bol, ukočenost i oticanje zglobova ima više od 41 miliona ljudi širom sveta. Trenutno ne postoji lek za giht, a lekari za lečenje ovog oboljenja koriste lekove koji pomažu u sprečavanju napada, kao i za lečenje simptoma napada.
Istraživači sa Complutense University u Madridu u Španiji kažu da su pronašli soj probiotika koji pomaže u smanjenju broja epizoda gihta kod pacijenata i može da smanji potrebu za lekovima koji se daju za giht. Oni dodaju da je probiotik poboljšao određene parametre krvi kod učesnika studije u vezi sa oksidativnim stresom, oštećenjem jetre i metaboličkim sindromom.
Studija je nedavno objavljena u časopisu Frontiers in Microbiology.
Šta je giht
Giht se javlja kada osoba ima previše mokraćne kiseline u telu. Ovo se zove hiperurikemija. Pored gihta, hiperurikemija može izazvati i stvaranje kamenja u bubregu.
Do nakupljanja mokraćne kiseline ponekad može doći ako osoba ima ishranu bogatu purinom. Hrana i pića sa visokim sadržajem purina su sledeća:
- alkoholna pića, uključujući pivo i viski
- školjke
- određene vrste ribe, kao što su sardine
- neke vrste mesa, uključujući slaninu
- iznutrice
Ako bubrezi nisu u stanju da u potpunosti uklone višak mokraćne kiseline iz tela, ona se može nakupiti u telu i formirati igličaste kristale. Ovi kristali izazivaju upalu, što dovodi do bolova u zglobovima.
Simptomi gihta su:
- iznenadni napad jakog bola u jednom ili više zglobova tela, posebno u nožnom palcu
- zglobovi osetljivi na dodir
- otok oko zglobova
- crvena koža i/ili je vruća oko zglobova
Giht može da se pojavi u bilo kom zglobu u telu, ali posebno pogađa zglobove na krajevima udova, kao što su prsti na nogama, gležnjevi, prsti ruku, kolena, ručni zglobovi i laktovi.
Šta su probiotici
Probiotici su živi mikroorganizmi koji se uzimaju kao dodatak ishrani. Takođe mogu prirodno da se nađu u fermentisanoj hrani kao što su kefir i jogurt.
Probiotici su obično mešavina i „dobrih” živih bakterija i kvasca koji prirodno žive u telu. Kada se progutaju, probiotici pomažu u povećanju i balansiranju količine „dobrih” bakterija u telu i tako pomažu u varenju.
Uzimanje dodatnih probiotika takođe može pomoći u rebalansu količine „dobrih” i „loših” bakterija u organizmu nakon uzimanja antibiotika.
I ranija istraživanja pokazuju da probiotici mogu da pomognu kod određenih zdravstvenih stanja, kao što su:
- dijareja
- sindrom iritabilnog creva (IBS)
- infekcije urinarnog trakta (UTI)
- gljivična infekcija
- ekcem
- parodontalna bolest
L. salivarius i giht
U ovoj studiji, istraživači su ispitali određeni probiotik pod nazivom Ligilactobacillus salivarius (L. salivarius). Ovaj probiotik je vrsta bakterije koja normalno živi u gastrointestinalnom traktu tela.
Prvo, istraživački tim je procenio različite sojeve L. salivarius da bi video koji je najbolji u metabolizmu metabolita povezanih sa purinom. Prijavili su da je L. salivarius CECT 30632 najefikasniji soj za konverziju mokraćne kiseline, inozina i guanozina.
Zatim su naučnici sproveli randomizovano kontrolisano kliničko ispitivanje u koje je bilo uključeno 30 učesnika sa hiperurikemijom i istorijom ponavljajućih epizoda gihta. Polovina učesnika studije primala je L. salivarius CECT 30632 tokom 6 meseci. Druga polovina učesnika 6 meseci je uzimala lek za lečenje gihta alopurinol. Nakon analize, istraživački tim saopštio je da su ljudi sa gihtom koji su primali probiotik L. salivarius CECT 30632 imali značajno smanjenje broja epizoda gihta i upotrebe lekova povezanih sa gihtom. Pored toga, kod onih koji su koristili probiotik takođe je zabeleženo poboljšanje nekih parametara krvi koji se odnose na oksidativni stres, oštećenje jetre i metabolički sindrom.
Potrebne su nove terapije za giht
Kako kaže dr Emily Carroll, docent na predmetu medicina na Odeljenju za reumatologiju na Icahn School of Medicine u Mount Sinai u Njujorku i lekar interne medicine i reumatologije u Mount Sinai Hospital, koja nije bila uključena u studiju, važno je da se imaju nove mogućnosti terapije za giht jer se mnogi ljudi sa gihtom suočavaju i sa drugim komorbiditetom, kao što su kardiovaskularne bolesti, bolesti bubrega i jetre.
– Ovo može uticati na to koji se lekovi mogu bezbedno koristiti kod ovih pacijenata, tako da je dobro imati širok spektar opcija, posebno bezbedne opcije kao što su probiotici. Postoji sve veće razumevanje uloge koju mikrobiom creva igra u reumatološkim bolestima. Prethodna istraživanja su sugerisala da se mikrobiomi pacijenata sa gihtom razlikuju od onih kod zdravih pacijenata, tako da nije iznenađujuće da je postojao pozitivan uticaj probiotika – rekla je dr Carroll za Medical News Today (MNT) i dodala:
– A pošto je poznato da je giht povezan sa metaboličkim sindromom, nije iznenađujuće što je primećeno poboljšanje u svim tim parametrima. Budući da je ovo mala pilot studija sa samo 15 pacijenata po grupi koji su praćeni samo šest meseci, važno je da se ne preuveličavaju efekti probiotika, sve dok ne budu mogle da se sprovedu veće studije sa dugoročnijim praćenjem kako bi se potvrdili ovi nalazi.
Dr Nilanjana Bose, reumatolog u Memorial Hermann Health System and Lonestar Rheumatology u Hjustonu u Teksasu, koja takođe nije bila uključena u studiju, složila se da nove terapije uvek mogu pomoći pacijentima.
– Probiotici mogu poboljšati prirodnu sredinu creva. Ima smisla da se svaki inflamatorni artritis može poboljšati davanjem probiotika – objasnila je dr Bose za MNT.
I Crystal Scott, registrovani dijetetičar u Top Nutrition Coaching, koja nije bila uključena u studiju, rekla je za MNT da nije bila iznenađena kada je čula da probiotik ima pozitivne rezultate za ljude sa gihtom.
– Nisam bila iznenađena zbog činjenice da istraživanja podržavaju upotrebu probiotika kako bi se povećala raznolikost mikrobioma. Znamo da je zdravlje creva povezano sa hroničnim bolestima kao što su giht, dijabetes, rak debelog creva i druge. Prethodno istraživanje pokazalo je da probiotici poboljšavaju hiperurikemiju i simptome gihta, između ostalih inflamatornih bolesti. U istraživanju, probiotička intervencija smanjila je C-reaktivni protein (CRP), što je dovelo do poboljšanja mokraćne kiseline u serumu. Istraživači navode da je neophodno proceniti efikasnost i optimalne doze probiotika – zaključila je Crystal Scott.
