Vaginalna gljivična infekcija izaziva prekomerno razmnožavanje gljivice Candida albicans što za posledicu izaziva upalu kože oko vagine, peckanje, svrab, a može da se promeni i tekstura vaginalnog iscedka. Vaginalnu gljivičnu infekciju može svako da dobije, a najčešće su nakon puberteta i pre menopauze. Ova infekcija spada u vrstu vaginitisa, a infekcija se leči antifungalnim lekovima, mada mogu da pomognu i neki prirodni tretmani.
Šta je vaginalna gljivična infekcija?
Vaginalna gljivična infekcija je vrsta gljivične infekcije koja nastaje usled promene, neravnoteže neke vrste kvasca zvanog candida, koja izaziva infekciju. Kvasac je vrsta gljivica, a kandida je specifična vrsta kvasca. Kada je ovaj kvasac u ravnoteži u telu, nema problema. Ali, kada dođe do neravnoteže, kvasac počinje brzo da se razmnožava i stvara se gljivična infekcija, koja izaziva peckanje, svrab, crvenilo u vulvi (spoljni delovi vagine) i promene u vaginalnom iscedku.
Drugi nazivi za vaginalnu gljivičnu infekciju su vulvovaginalna kandidijaza ili vaginalna kandidijaza. Takođe, vaginalna gljivična infekcija je vrsta vaginitisa, stanja u kojem je vagina otečena, bolna i možda inficirana. Postoji nekoliko vrsta vaginitisa – svaka sa sličnim simptomima – ali vaginalne gljivične infekcije su jedna od najčešćih.
Kako prepoznati vaginalnu gljivičnu infekciju?
Kandida je gljivična infekcija koju izaziva Candida albicans i samo je jedna od gljivica koje ženi mogu da zagorčaju život. Vrlo često se javlja nakon nekih bolesti koje dovode do pada imuniteta ili kao posledica jakog stresa, a gotovo sigurno će se pojaviti na koži ili sluznici urogenitalnog ili probavnog trakta nakon intenzivnijih i dugotrajnijih terapija antibioticima. Zahvaćena područja su obično upaljena, svrbe i crvena su. Gljivična upala vagine u genitalnom ili urogenitalnom području izaziva jak svrab, koji se može pojačavati noću u toplom krevetu. Iscedak je više manje obilan, beo, zrnast i neuprijatnog mirisa. Sluznica je crvena, upaljena, iziritirana, topla i otečena. Gljivice se lako razmnožavaju i mogu da se prenesu putam seksualnog odnosa te se zbog toga preporučuje korišćenje kondoma.
Stručnjaci ističu da u slučaju vaginalne gljivične infekcije iz ishrane treba izbaciti sve gljive, kikiriki (koji često sadrži razne plesni, odnosno gljivice), slatko, i sva jela s kvascem. Budući da dosta šećera ima i u voću, ne bi trebalo prterivati ni sa voćem.
Kojim prirodnim preparatima može da se tretira vaginalna gljivična infekcija?
Lečenje gljivičnih infekcija obično zahteva ubijanje gljivica antifungalnim lekovima zvanim azoli:
- miconazole
- clotrimazole
- tioconazole
- butoconazole
- terconazole.
Lokalni azoli su veoma efikasni protiv Candida albicans, ali mnogo manje protiv drugih vrsta candida i ovi kvasci se često leče drugim antifungalnim lekovima, kao što su amphotericin B, flucytosine, nystatin ili oralni azol fluconazole.
Uprkos efikasnosti antifungalnih lekova delikatnost zdravstvenog problema često navodi žene da infekcija leče i nekim prirodnim lekovima za vaginalne gljivične infekcije, za koje ne postoje klinički dokazi o efikasnosti. Neki od njih su:
- Jogurt i probiotici
- Borna kiselina
- Fitoterapija – čaj i biljne kapi.
Jogurt, probiotici i „dobre“ bakterije za gljivičnu infekciju
Vagina je dom brojnih korisnih mikroba, koji drže pod kontrolom patogene mikrobe (koji izazivaju bolesti), uključujući i Candidu. Ravnoteža kvasca se remeti kada nešto – kao što su antibiotici, hormoni, trudnoća ili zdravstveni problemi kao što su dijabetes i HIV ili AIDS – poremeti tu delikatnu ravnotežu. Zbog ove činjenice, jedan od najčešćih prirodnih lekova za gljivične infekcije dugo je uključivao obnavljanje populacije prijateljskih bakterija u vagini, posebno Lactobacillus acidophilus, korišćenjem jogurta ili probiotika. Ove namirnice svakodnevnim uzimanjem smanjuju kolonizaciju kandide i infekciju, navode neke studije, dok druge ističu da probiotici uzeti nakon konvencionalnog lečenja vaginalnih gljivičnih infekcija mogu da dovedu „nešto manjeg broja recidiva” infekcije.
Borna kiselina za lečenje gljivičnih infekcija
Istraživanja pokazuju da su kapsule supozitorija borne kiseline veoma efikasne protiv gljivičnih infekcija, posebno onih uzrokovanih vrstama koje nisu Candida albicans. Nekadašnje studije otkrile su da supozitorije borne kiseline, kada se uzimaju svake noći tokom 7 do 10 dana, imaju do 92 procenta izlečenja. Istraživanje iz 2007. otkrilo je da su vaginalne supozitorije sa bornom kiselinom efikasnije protiv infekcija C. glabrata kod žena sa dijabetesom (dijabetes je faktor rizika za gljivične infekcije) od oralnih azolnih lekova. Takođe, nalazi istraživanja iz 2011. su da je borna kiselina bezbedna alternativa azolnim lekovima za lečenje rekurentne vulvovaginalne kandidijaze (četiri ili više infekcija u jednoj godini) uzrokovane candidom, koja nije Candida albicans. Ali, borna kiselina može povremeno da izazove peckanje u regiji vagine, toksična je kada se proguta i ne treba je koristiti često ili kada je žena trudna.
Fitoterapija – tretani biljnim čajevima i kapima
Čaj i biljne kapi od nevena, timijana ili majčine dušice, kima ili lavande bogate su eteričnim uljima s protivbakterijskim ili antimikotičnim delovanjem (protivgljivičnim). Dnevno se u terapiji pije litar čaja, bez šećera. Za borbu protiv gljivičnih infekcija, neke žene koriste nanošenje razblaženog ulja čajevca na vaginu pomoću tampona/uloška.
Ali, stručnjaci naglašavaju da, koliko god neki prirodni preparat može da pomogne, gljivična infekcija mora da se leči antifugalnim lekovima, jer, ispiranje vagine čajem, na primer, može da proširi infekciju na grlić materice i u matericu.
Sve što je napisano imam i ja ali nisam znala da nesme da se jedu kikiriki,ja imam šećer2,i to je bio strašno,imam 68god bolest je prisutan na levu nogu i na kožu vagine, lek TRIDERM pantenol kreme ali moram da se javim na kožno odeljenje. Da se preuzme detaljno lečenje