Nova naučna studija ispitivala je kako specifične bakterije menjaju vaginalnu mikrosredinu i na kraju utiču na ravnotežu između zdravlja i bolesti. Bakterijska vaginoza je najčešće ginekološko stanje koje pogađa skoro 30 odsto žena između 15. i 44. godine, prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti CDC. Studija koju je predvodio University of Arizona u Arizoni, nedavno je identifikovala određenu porodicu bakterija i otkrila kako ona doprinosi bakterijskoj vaginozi, otvarajući put novim uvidima u prevenciju i lečenje bolesti.
Neke bakterije stvaraju povoljne uslove za naknadne ginekološke bolesti
Pod vođstvom dr Melisse Herbst-Kralovetz, članice Instituta BIO5 i vanrednog profesora osnovnih medicinskih nauka na College of Medicine—Phoenix, istraživači su otkrili da članovi porodice bakterija Veillonellaceae doprinose povećanju upale i ćelijsku smrt i menjaju kiselost mikrosredine grlića materice. Ove promene podržavaju bakterijsku vaginozu i stvaraju povoljne uslove za naknadne ginekološke bolesti, poput polno prenosivih infekcija, kao i karcinoma.
– Bakterijska vaginoza je enigma. Znamo da mnogi faktori doprinose ovoj bolesti, ali malo se zna o funkcionalnom uticaju glavnih igrača i kako oni menjaju mikrosredinu vagine – istakla je dr Herbst-Kralovetz, koja je takođe direktorica Programa za istraživanje ženskog zdravlja.
Neke bakterije su prijateljske, a neke baš i nisu
Istraživački članak „Članovi porodice Veillonellaceae jedinstveno menjaju metaboličko mikrookruženje grlića materice u ljudskom trodimenzionalnom epitelnom modelu“, objavljen 6. jula u časopisu Biofilms and Microbiomes, otkrio je da članovi porodice Veillonellaceae doprinose bolesti, menjajući upalu i metabolizam u cervikovaginalnom regionu.
Ženski reproduktivni trakt obično kolonizuju bakterije koje čuvaju zdravlje, kao što je Lactobacillus. Iako se ove bakterije smatraju prijateljskim ili korisnim, neravnoteža može dovesti do stvaranja biofilma – konzorcijuma mnogih različitih štetnih mikroba – koji podstiču razvoj bolesti.
Dve vrste bakterija smanjuju lučenje laktata
Dr Herbst-Kralovetz i njene kolege istraživali su interakciju između mikroba i ljudskih ćelija i kako one menjaju vaginalno mikrookruženje i na kraju utiču na ravnotežu između zdravlja i bolesti. Ova studija je prva koja je definisala definitivnu ulogu ove bakterijske porodice u bakterijskoj vaginozi. Koristeći 3D model čoveka, grupa istraživača procenila je efekte tri bakterije – Veillonella atipica, Veillonella montpellierensis i Megasphaera micronuciformis – na mikrookruženje grlića materice.
Otkrili su da su dve vrste – V. atipica i V. montpellierensis – smanjuju laktat, kiselinu koju tipično proizvode korisne bakterije a koja pruža zaštitu od štetnih infekcija. Ove dve vrste su takođe povećale supstance koje igraju ulogu u vaginalnom mirisu povezanom sa bakterijskom vaginozom. Takođe su otkrili da M. micronuciformis dalje pokreće napredovanje bolesti, povećavajući upalu i urokujući ćelijsku smrt proizvodnjom određenih molekula masti.
Neke bakterije imaju poseban doprinos ženskom zdravlju
Uvidi iz ove studije postavljaju temelje za polimikrobne studije ili studije „višestrukih grešaka“, koje mogu da odrede složene efekte interakcije više bakterijskih vrsta na reproduktivno zdravlje žena.
– Koristeći ovu studiju i naš 3D model kao osnovu, nadamo se da ćemo utvrditi da li i kako druge vrste menjaju vaginalnu sredinu kako bi doprinele bakterijskoj vaginozi. Otkrili smo da različite vrste bakterija imaju poseban doprinos, pa se takođe nadamo da ćemo kategorizovati razne mikrobe, povezane sa bakterijskom vaginozom, na osnovu njihovih jedinstvenih efekata na ženski reproduktivni trakt – objasnila je dr Melissa Herbst-Kralovetz, koja kaže da ova studija, i druge slične njoj, mogu da pomognu u informisanju o strategijama lečenja i intervencijama.
– Važno je znati ko su glavni „igrači“, ali i kako oni utiču na fiziološke procese i bolesti, tako da možemo da razvijemo ciljane strategije za lečenje bakterijske vaginoze i sprečavanje naknadnih ginekoloških infekcija i raka – poručila je dr Melissa Herbst-Kralovetz.
