Dispneja je medicinski izraz za otežano disanje ili kratak dah. To je čest problem i simptom mnogih stanja koja utiču na respiratorni sistem. Otprilike 1 od svake 4 osobe koje dođu u hitnu pomoć ima dispneju.
Dispneja i njeni simptomi
Dispneja se može desiti zbog preteranog naprezanja, boravka na velikim visinama ili kao simptom nekoliko stanja.
Znaci da osoba ima dispneju su sledeći:
- kratak dah nakon napora
- otežano disanje
- stezanje u grudima
- brzo, plitko disanje
- osećaj gušenja
- lupanje srca
- šištanje
- kašljanje
Ako se dispneja pojavi iznenada ili ako su simptomi ozbiljni, to može biti znak ozbiljnog zdravstvenog stanja.
Uzroci dispneje
Epizoda dispneje nije uvek direktno povezana sa zdravljem pojedinca. Osoba može da oseti nedostatak daha nakon intenzivne vežbe, kada putuje na veliku nadmorsku visinu ili zbog velikih temperaturnih promena.
Međutim, dispneja se obično odnosi na zdravstvene probleme. Ponekad je to samo slučaj neaktivnosti, a vežbanje može poboljšati simptome. Međutim, dispneja može biti znak ozbiljnog zdravstvenog problema.
Ako otežano disanje počne iznenada, to je akutni slučaj dispneje, a uzrok mogu da budu:
- astma
- anksioznost
- upala pluća
- bolest srca
- strani predmeti koji ometaju disajne puteve
- alergijske reakcije
- anemija
- akutna slabost kao što je nedostatak gvožđa
- izlaganje opasnim nivoima ugljen monoksida
- otkazivanje srca
- hipotenzija (nizak krvni pritisak)
- plućna embolija (krvni ugrušak u plućnoj arteriji)
- kolaps pluća
- hijatus hernija (želudačna kila)
- multipla skleroza
Dispneja je takođe česta kod ljudi sa terminalnom bolešću. Ako osoba ima kratak dah duže od mesec dana, stanje se naziva hronična dispneja, a ona može biti uzrokovana:
- astmom
- hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP)
- srčanim problemima kao što su perikarditis ili kardiomiopatija
- gojaznošću
- intersticijskom plućnom fibrozom, koja uzrokuje ožiljke na plućnom tkivu
Oboljenja pluća
Neka dodatna oboljenja pluća takođe mogu izazvati kratak dah.
Primeri su:
- krup (gušobolja/katralni laringitis)
- traumatska povreda pluća
- rak pluća
- tuberkuloza
- pleuritis (zapaljenje tkiva koje okružuje pluća)
- plućni edem (previše tečnosti skuplja se u plućima)
- plućna hipertenzija (krvni pritisak u arterijama do pluća raste)
- sarkoidoza (klasteri inflamatornih ćelija rastu u plućima)
Izazivači
Zagađivači životne sredine mogu izazvati napade dispneje ili povećati verovatnoću da će je osoba doživeti. Ovde spadaju:
- pušenje
- udisanje hemikalija i isparenja
- život ili rad u prašnjavim uslovima
- život ili rad u okruženju ispunjenom buđi
Komplikacije dispneje
Dispneja može biti povezana sa hipoksijom ili hipoksemijom, odnosno niskim nivoom kiseonika u krvi. Ovo može dovesti do smanjenog nivoa svesti i drugih teških simptoma. Ako osoba doživi ponavljajuću hipoksiju, postoji rizik od privremenog ili trajnog kognitivnog oštećenja.
Kada zbog dispneje treba otići kod lekara
Dispneja tipično zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Osoba treba da zatraži hitnu medicinsku pomoć ako doživi bilo šta od sledećeg:
- iznenadni početak teške dispneje
- gubitak sposobnosti za funkcionisanje zbog kratkog daha
- bol u grudima
- mučninu
Dijagnoza
Lekar će obično moći da dijagnostikuje dispneju na osnovu kompletnog fizičkog pregleda osobe, zajedno sa iscrpnim opisom ono što je doživela. Pacijent će morati da objasni kako i kada su počeli napadi dispneje, koliko dugo traju, koliko se često javljaju i koliko su teški.
Lekari mogu da traže da se urade drugi dijagnostički testovi, uključujući:
- Rendgenski pregledi: lekari na osnovu rendgenskih snimaka grudnog koša mogu da procene zdravlje srca, pluća i srodnih organa.
- CT skener: CT skeniranje može da pruži detaljniju sliku tela od rendgenskog snimka.
- Elektrokardiogram: Na ovaj način mogu da se pokažu bilo kakvi znaci srčanog udara ili drugi problemi u srcu.
- Spirometrijski testovi: Spirometrijski testovi mere protok vazduha i kapacitet pluća pacijenta. Ovako može precizno da se odredi tip i obim problema sa disanjem kod pojedinca.
Lečenje
Lečenje će zavisiti od uzroka problema.
Osoba ostala bez daha zbog prenaprezanja verovatno će nastaviti normalo da diše kada prestane sa naporom i opusti se.
U težim slučajevima, može biti potreban dodatni kiseonik. Oni sa astmom ili HOBP mogu imati bronhodilatator za inhalaciju koji će koristiti po potrebi. Međutim, neće kod svakoga sa kratkim dahom biti nizak nivo kiseonika u krvi.
Za one sa hroničnim stanjima, kao što je HOBP, lekar će napraviti plan lečenja koji pomaže u sprečavanju akutnih epizoda i usporavanju napredovanja ukupne bolesti kako bi pacijentu pomogao da lakše dišu.
Lekovi
U slučajevima dispneje zbog astme, dobar izbor lekova obično su bronhodilatatori i steroidi.
Kada problem nastaje zbog infekcije kao što je bakterijska pneumonija, antibiotici mogu doneti olakšanje.
Drugi lekovi, kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) i lekovi protiv anksioznosti, takođe mogu biti efikasni.
Problemi sa disanjem koji proizilaze iz HOBP mogu se poboljšati posebnim tehnikama disanja, kao što su disanje sa stisnutim usnama i vežbe za jačanje mišića disanja.
Prevencija
Osobe sa dispnejom mogu da preduzmu mere kako bi poboljšale svoje opšte zdravlje i sebi olakšale disanje.
Ovo se odnosi na:
- prestanak pušenja
- izbegavanje pasivnog pušenja gde je to moguće
- izbegavanje drugih okidača iz životne sredine kao što su hemijska isparenja i dim nastao od zapaljenog drveta
- vežbanje za jačanje kardiovaskularnog i respiratornog sistema
- dovoljno vremena da se prilagodite većim visinama
Specifične grupe
Dispneja može uticati na određene grupe ljudi na različite načine:
- Trudnice: Blagi simptomi dispneje su uobičajeni tokom trudnoće. To je zato što trudnoća menja kapacitet disanja trudnice.
- Starije osobe: Dispneja je česta kod starijih osoba. Jedna kanadska studija otkrila je da 1 od 5 starijih odraslih osoba ima simptome dispneje kada se penje uz stepenice ili hoda uzbrdo.
- Deca: Bolesti gornjeg respiratornog sistema koje izazivaju akutnu dispneju jedan su od najčešćih uzroka kratkog daha kod odojčadi.
Prognoze
Prognoze za osobe sa dispnejom zavise od uzroka. Ako osnovno stanje može uspešno da se leči i poboljša, kao što je pneumonija ili astma koja nije teška, onda se problemi sa disanjem mogu eliminisati ili znatno smanjiti.
Međutim, ako je kratak dah posledica ozbiljnih ili hroničnih bolesti koje se vremenom pogoršavaju, kao što su hronična srčana insuficijencija, teška astma ili HOBP, poboljšanje može biti ograničeno.
Pacijenti sa dispnejom moraju da budu u kontaktu sa svojim lekarom da bi napravili i pratili sveobuhvatan plan lečenja.
