Ako ste pod stresom koji ne popušta, opterećeni poslom, zaista može da se desi da dođete do granice nepodnošljivosti Foto Shutterstock
Važni znaci upozorenja o tome da nešto nije kao što je bilo pre, od promene u mogućnosti da vidimo, govorimo, hodamo, jasno razmišljamo ili komuniciramo, do toga da imamo bol u grudima ili kratak dah, dovoljan su razlog da pozovemo hitnu pomoć. Ne treba da čekamo da vidimo da li će problem proći sam od sebe. Ako se radi o moždanom ili srčanom udaru, potrebna nam je hitna medicinska pomoć.
Ne osećamo da možemo da odemo na redovni trening. Da li da preskočimo čas? Razmislite – da li vas nešto boli i da li ste iscrpljeni? Možda nam je potreban malo opušteniji dan? Ili nam je primamljivije da se izležavamo da kauču i gledamo omiljenu emisiju? Koliko često nam je potreban odmor zavisi od toga koliko naporno radimo i šta radimo i kako se osećamo. Ako nas ništa ne boli, neka vrsta kretanja može da bude korisna. Naš trener može da nam pomogne i da nam vežbe koje pomažu da se oporavimo.
Bol u nekim delovima tela, prirodan je pratilac procesa koji se dešava kako starimo. Možda primetimo da nismo tako fleksibilni ili jaki kao što smo bili. Hrskavice na zglobovima i između kičmenih pršljenova počinju da se troše. To bi moglo da ograniči naše kretanje. Sebi možemo da pomognemo tako što ćemo ostati aktivni. Ako bol ne nestane, lekar može da predloži odrešene vežbe za rehabilitaciju kako bismo mogli bol da stavimo pod kontrolu.
Možda ćete osetiti nesvesticu ili vrtoglavicu sa ubrzanim, neujednačenim ili usporenim pulsom. Ako traje duže od nekoliko minuta ili se dešava često, možda je to zbog bolesti ili problema sa srčanim ritmom. Ozbiljan bol u grudima ili problemi sa hodanjem ili govorom mogu značiti srčani ili moždani udar. U tom slučaju treba odmah da odete u bolnicu. Lagane vežbe koji su vam iznenada postale teške i povećavaju vam puls duže nego obično može značiti da preterujete. Treba da razgovarate sa lekarom o svojim simptomima.
Ako ste pod stresom koji ne popušta, opterećeni poslom, zaista može da se desi da dođete do granice nepodnošljivosti. Možda ćete primetiti da imate manje energije, glavobolju, uznemiren stomak ili druge simptome. Male stvari koje ranije niste ni primećivali sada vam smetaju. Ovo mogu biti znaci da morate da pobedite stres. U tom slučaju može da nam pomogne vežbanje, pozitivni odnosi, meditacija, osmeh i smeh i udaljavanje od svega što izaziva stres.
Svako ima trenutke kada se oseća utučeno ili uznemireno. Ali ako imate depresiju ili anksioznost, ta stanja mogu uticati na vas fizički, ali i emocionalno. Možda ćete primetiti da iz čista mira počinjete da plačete, da imate želju da se izolujete, izbegavate da radite stvari koje inače volite, da su vam mišići napeti, da vam je teško da se koncentrišete, da spavate ili jedete više (ili manje) nego što je normalno. Ovo su znaci zbog kojih treba da razgovarate sa svojim lekarom ili terapeutom da bi vam pomogli.
Ako primetite da jedete mnogo više ili mnogo manje nego obično, vaše telo vam možda govori da nešto nije u redu. Možda ste pod stresom i jedete iz emocionalnih razloga. Ili ste možda depresivni, a to vam je umanjilo apetit. Neka stanja, pa čak i starenje, takođe mogu uticati na naš apetit. Pomaže da budemo aktivni i da jedemo ukusnu, zdravu hranu. Ako to ne pomogne, razgovarajte sa svojim lekarom.
Posle dobre vežbe u teretani može sve pomalo da nas boli. Ali bol u mišićima koji traje nekoliko dana može značiti da smo preterali ili da smo se povredili. Najbolje je da sačekamo dok se ne vratimo u normalu da bismo ponovo vežbali. Dakle, da bismo ostali zdravi i da bismo se držali svoje rutine, treba da održavamo niži intenzitet vežbanja i da ga polako povećavamo.
Kada vežbamo, a naše telo vrišti: „Stani!” – treba da ga poslušamo. Možda smo nešto slomili ili povredili mišić ili ligament. Probajte:
Zatražite lekarsku pomoć ako je bol intenzivan, ako se pogorša ili imate groznicu i temperaturu.
Da li se često noću prevrćete i ne možete da spavate? Vaše telo možda govori da vam treba više sna. Prvo, pokušajte sa jednostavnim stvarima, poput odlaska u krevet i ustajanja u isto vreme svakog dana, spavanja najmanje 7 sati noću. Neka vam spavaća soba bude hladna, ne gledajte TV i ne proveravajte telefon posle vremena za spavanja. Može da pomogne i ako ste preko dana aktivni. Izbegavajte velike obroke i kofein pre spavanja. Ako sve ovo ne pomaže, pitajte lekara šta bi mogao da bude problem.
Da li osećate trnce i bolove koji ne prestaju? Ne pokušavajte da ih prikrijete lekovima ili i mislite da ste ih se rešili. Želite da sprečite da se manji bol pretvori u veliki problem koji neće nestati. Lekar vam može pomoći da odredite izvor problema i lečite ga. Možda će vam trebati fizikalna terapija da biste počeli da se osećate bolje.
Bilo da žena oseti kvržicu u grudima ili mladić primeti kvržicu na testisu, ovo treba da pogleda lekar. To nije uvek rak, ali je važno da saznate šta je i što je pre moguće, u slučaju da vam zatreba lečenje.
Čini nam se da počinjemo da dobijamo alergije na polen ili da nam creva ne podnose laktozu ili gluten. Koža nas odjednom svrbi i deluje suvo. O ovakvim stvarima lako donosimo prebrze zaključke. Treba da se obratimo lekaru da bismo saznali da li zaista imamo alergiju ili nešto drugo uzrokuje naše simptome. Na taj način ćemo znati šta treba da izbegavamo i kako da da se ponašamo.
Znate sebe iznutra i spolja: kako se osećate kada imate dobar dan, kako kada nije baš sve kako treba, kada ste bolesni, kada ste odmorni. Sve to može da se vidi u vašem telu i na vama, od stisnute vilice zbog stresa, preko bolnog mišića lista posle celog vikenda planinarenja, do nečeg ozbiljnog. Ponekad teško možemo da znamo koji je problem, pa ne treba da oklevamo da pitamo svog lekara, koji je tu da nam pomogne.
Kada odemo kod lekara da saznamo šta uzrokuje probleme koje smo primetili, postoji nekoliko stvari koje pomažu. Ponesite spisak svojih simptoma, kada su počeli, šta izgleda da pomaže, šta ih pogoršava i kako ste pokušali da rešite problem. Obavestite svog lekara o svim stvarima koje uzimate, uključujući vitamine, biljne proizvode, lekove bez recepta i one koje kupujete na recept. I ponesite listu pitanja koja su vam na umu.