Zujanje u ušima može da se javi u jednom ili oba uha. Zujanje u ušima uobičajena je posledica dugotrajnog izlaganja buci i kod sasvim zdravih osoba. Tinitus nije bolest nego simptom koji se najčešće manfestuje osećajem zujanja u ušima. U pitanju je subjektivna tegoba što znači da zujanje nije posledica delovanja određenog spoljašnjeg izvora. Suviše intezivno zujanje u ušima može da utiče na kvalitet života. Ne postoji jedinstvena terapija kojom se leči tinitus, navode stručnjaci.
Zujanje u ušima, pištanje, cvrkutanje
Zujanje u ušima, pištanje, crvkutanje, krckanje, brujanje najčešči su načini na koje pacijenti opisuju ovaj simptom. Tinitus možeda bude posledica prehlade, promene nadmorske visine, i u nekim slučajevima i simptom koji upućuje na postojanje teške bolesti. Doktori kažu da zvuk koji čuje osoba koja pati od tinitusa nije glasniji od 15 dB što je otprilike intenzitet zvuka koji proizvodi komarac kada nam zuji pored uva. Ipak pored toga neki pacijenti prijavljuju da čuje gromove i nesnosnu buku.
– Teško je generalizovati lečenje tinitusa, jer su uzroci brojni. Tinitus može biti izlečen ispiranjem uva ukoliko je uzrok čep od ušne masti, ili intervencijom kojom se napravi mali rez na bubnoj opni i aspirira sekret iz srednjeg uva. Ukoliko se govori o lečenju tinitusa koji prati akutno nastala nagluvost terapija je efikasna ako se započne u roku od 7 dana od pojave tegoba. Sve u svemu, medikamentozno lečenje tinitusa ima smisla najduže do tri meseca nakon nastanka tegoba. Posle tri meseca zujanje je hronično i medikamentozna terapija ne pomaže – kaže za portal eKlinika otorinolaringolog i audiolog sa Klinike za ORL i HGV KC Vojvodine prof. dr Zoran Komazec.
Tinitus se ne leči bez prethodne dijagnostike
Doktor navodi da izveštaji o uspesima lečenja hroničnog zujanja različitim metodama i lekovima koje prijavljuju neki istraživači i pacijenti ne mogu da se stopostotno potvrde.
– Pacijenti često koriste raznovrsne metode lečenja sa neproverenom efikasnošću. Nažalost, ove dezinformacije mogu napraviti dodatnu štetu pacijentima, naročito ukoliko se upuste u lečenje tinitusa bez prethodne dijagostike – objašnjava prof. dr Komazec.
Šta se dešava ako je osoba preterano fokusirana na zujanje u ušima?
Profesor Komazec dodaje i da centralni nervni procesi često dovode do patološki preuveličanog tinitusa kod osoba koje su preterano fokusirane na tinitus, a sve se manifestuje i anksioznošću i nesanicom.
– Kod ovih osoba dolazi do povećane percepcije sekundarnog centralizovanog tinitusa, odnosno zvučnih senzacija koje su nadograđene u centralnom nervnom sistemu – navodi dnaš sagovornik.
Kada su slušni aparati najbolje rešenje?
U situacijama kada pacijent pati od nagluvosti i tinitusa, slušni aparati su najbolje rešenje za ovaj zdravstveni problem, kaže prof. dr Komazec.
– Nagluvost uzrokovana bukom obično je u području visokih frekvencija koje su odgovorne za razumevanje govora. Ove osobe koje naglašavaju da čuju (imaju očuvan sluh u području niskih frekvencija), ali da ne razumeju govor, obično imaju i visokofrekventni tinitus. Slušnim aparatima popravlja se sluh u području visokih frekvencija, razumevanje govora, a samim tim se maskira i tinitus – precizira prof. dr Zoran Komazec.
Upotreba belog šuma
Pojedini stručnjaci nekim pacijentima preporučuju i korišćenje takozvane bele buke – audio zapisa koji se mogu puštati sa mobilnih telefona ili drugih uređaja sa ciljem da maskiraju osnovni zvuk zujanja. Pitali samo profesora i koliko je ovaj metod delotvoran, kao i neke alternativne metode lečenja?
– Kada se govori o upotebi belog šuma, mora se znati kako se primenjuje ova terapija koja se zove – Tinnitus Retraining Therapy (TRT). Tinnitus Retraining Therapy ustanovio je profesor Jasteboff devedesetih godina prošlog veka. Ona se zasniva na dva fenomena koja su poznata svakom pacijentu. Najpre, pacijenti uopšte ne čuju zujanje ili im ono ne smeta u velikoj meri u situacijama kada su okruženi pozadinskim šumovima, bukom, muzikom. Tegobe, zapravo, postaju izraženije u večenjim satima, kada se sve smiri. Drugi fenomen zasnovan je na činjenici da naš mozak ne registruje oko 70 odsto zvukova koje uvo čuje. Niko od nas ne registruje rad frižidera u kuhinji, buku koju pravi klima uređaj. Na kraju krajeva, nismo svesni zvuka koje proizvodi sopstveno disanje pre uspavljivanja – kaže prof. Dr Komazec.
TRT terapija ne može da „ugasi“ zujanje
Navedeni zvuci se registruju u uvu, ali se zaustavljaju u delu mozga koji se zove retikularna formacija i signali o ovim zvucima ne stižu do kore velikog mozga gde zapravo postajemo svesni zvuka, objašnjava profesor.
– Tinnitus Retraining Therapy sprovodi se belim šumom, instrumentalnom muzikom, zvucima prirode i slično. Napominjem da se na ovaj način leče isključivo pacijenti kojima su dijagnostikom isključeni uzroci zujanja koji se mogu ili moraju lečiti na drugi način. Potrebno je voditi računa da taj šum ili muzika ne budu glasniji od zujanja, odnosno da se i preko šuma zujanje tiho čuje – kaže doktor.
Posle nekoliko sedmica višečasovne primene šuma pacijenti primete da pri nepromenjenom intenzitetu šuma više ne čuju zujanje. Ovo je momenat kada je potrebno malo stišati pozadinski šum ili muziku, kako bi se opet malo čulo zujanje, objašnjava prof. dr Komazec.
– Na taj način, postepeno potiskujemo zujanje u zonu ispod retikularne formacije i u jednom momentu ga nećemo biti svesni kao i navednih zvukova kojima smo svakodnevno okruženi. Ukoliko želimo da čujemo zujanje nakon sprovedene TRT moraćemo dati komandu iz kore velikog mozga, našeg svesnog dela i „otključati“ retikularnu formaciju. Terapija šumom, odnosno TRT dakle, ne može da „ugasi“ zujanje, niti predstavlja privikavanje na zujanje, nego potiskuje ovaj zvuk u zonu sa 70 odsto drugih zvukova koje uvo čuje, ali ga mozak ne registruje – naglašava prof. dr Zoran Komazec.
Zuji pošti kad prolaze vozila kamioni tutnji