Anksioznost i multipla skleroza: Može li se ova veza izbeći i kako ublažiti simptome

Anksioznost je čest problem mentalnog zdravlja do koga dolazi zbog niza različitih faktora. Pojedinačno ili kombinovano, okidač mogu da budu brojni faktori. Na primer, životna iskustva sa kojima se ne nosimo dobro, bilo koji problemi iz porodičnog, ličnog ili poslovnog ambijenta, drugi zdravstveni problemi, ali i genetska predisponiranost.

Anksioznost kod osoba sa multiplom sklerozom nikada ne treba uzimati olako

Većinu oblika anksioznosti ne izazivaju isključivo medicincki problemi. Ali, postoje bolesti od kojih se anksioznost gotovo nikada ne izuzima. Jedna od takvih je i multipla skleroza. O multiploj sklerozi, njenim simptomima i načinima sa kojima se pacijenti nose zna se dosta. Ipak, brojne predrasude i stigma prisutni su velikim delom i zbog toga što su osobe sa MS veoma često anksiozne i depresivne. Ta stanja se zapravo najčešće mešaju sa osnovnom bolešću.

Tako su oboleli neretko žrtve nerazumevanja okoline, jer mnogi izgledaju „kao da im nije ništa“ kada je bolest bar prividno u mirovanju. Međutim, za samo kratko vreme, može se dogoditi da ta osoba doslovno „padne“ u invalidska kolica, a da joj mnoge stvari o tome kako se bolest manifestuje nednostavno nismo verovali ili na njoj nismo primećivali. Stoga je njihova anksioznost nešto što nikada ne treba uzimati olako.

Zašto se uz multiplu sklerozu često, gotovo uvek javlja i anksioznost

Multipla skleroza je komplikovana bolest. Od prvih simptoma koji često imitiraju druge bolesti, preko ponekad dugog čekanja na potvrdu dijagnoze, do problematičnog lečenja, jer nije svaka terapija, pa ni inovativna, za svakog pacijenta. Iako je retka u odnosu na neke druge bolesti  (otprilike 1 odoba na 1.000 žena i 1 na 3.000 muškaraca oboli), izaziva mnogo problema ne samo za obolelog već i za njegovo okruženje.

Čak i iskustva osoba sa mutliplom sklerozom mogu da budu različita. Razlozi su brojni (godine života, stadijum bolesti, dostupnost terapije, razumevanje okoline…) Kako je MS bolest centralnog nervnog sistema, može da utiče na bilo koji deo mozga. To podrazumeva i pojavu problema sa mentalnim zdravljem, od anksioznosti, preko depresije, paničnog poremećaja, čak i do suicidalnih ideja. Jednostavno, ove osobe ponekad požele da se bol, gubljenje fizičkih funkcija i potreba za tuđom pomoći nekako prekinu.

Ukoliko bolujete od MS i ne možete da se izborite sa ovakvim mislima, obavezno potražite pomoć i porazgovarajte sa stručnim licem.

Anksioznost je stanje kojim često počinje MS ali se simptomi i maskiraju, pazite šta „guglate“

Postoji nekoliko saveta koji bi mogli da pomognu osobama obolelim od MS a tiču se očuvanja mentalnog zdravlja. Najpre, nikada sami ne procenjujte prirodu nijednog simptoma. Ono što ne ide na ruku onima kod kojih se jave simptomi koji bi mogli biti sumnja na multiplu sklerozu, jeste da su oni veoma slični anksioznom poremećaju.

Statistike kažu da je ovde poznata i jedna naizgled čudna uzročno-posledična veza. Naime, osobe koje su anksiozne, ponekad sebe „ubede“ da možda imaju MS. To takođe može da pokrene dodatne strahove i pojača teskobne misli.

Kod onih koji čekaju na potvrdu dijagnoze MS, može se desiti isto – da se anksioznost pojača, a da rezultati pokažu da MS i ne postoji. Zbog toga je neverovatno značajno ne pretraživati po internetu i ne upoređivati simptome. Ako to  već radite, izaberite relevantne izvore informisanja.

Kako umanjiti anksioznost kod multiple skleroze

Istraživanja kažu da anksioznost najviše izaziva strah zbog postojanja same MS. Odnosno, da za to nisu direktno odgovorne lezije u mozgu.

POVEZANE VESTI

In memoriam: "Ili si za velike, ili si za male stvari" - čemu nas je učila dr Dragana O...

Miloš Timotijević o bolesti koju je imala i njegova majka: Svi oboleli od multiple skle...

Svakako bi trebalo porazgovarati sa stručnim licem koje će se vašom anksioznošću pozabaviti bez obzira na multiplu sklerozu. Potrebno je tretiranje anksioznosti kao takve i njenih simptoma. Evo nekih efikasnih metoda samopomoći koje se preporučuju:

• redovno i umereno vežbanje, u odnosu na intenzitet MS
• primena različitih tehnika disanja
• ostanite aktivni što je moguće više (psihofizička neaktivnost i nedostatak stimulacije pokreću ili pogoršavaju anksioznost i otvaraju put za previše fokusa na bolest).