Zamena aortnog zalistka je moguća i bez otvaranja grudnog koša

Katetersku zamenu aortnog zalistka, koja podrazumeva da se ne otvara grudni koš, u Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici ovih dana su uradili pedesetom pacijentu. Ova metoda se u ovoj ustanovi primenjuje od aprila prošle godine i od tada svi pacijenti mogu da je dobiju uz uput, odnosno o trošku RFZO (Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje). TAVI metoda, odnosno transkataterska zamena aortne valvule, je minimalno invazivna procedura i jedino rešenje za pacijente koji ne mogu da idu „pod nož“.

Pacijent je budan tokom zamene aortnog zalistka

Operacija, odnosno zamena aortnog zaliska hirurškim putem je intervencija koja zahteva otvaranje grudnog koša, radi se u opštoj anesteziji i u slučaju nekomplikovanog postoperativnog toka, pacijenti ostaju u bolnici sedam do 10 dana, a potrebno je i dva meseca da zaraste grudna kost što rehabilitaciju čini dužom. Sa druge strane, TAVI se radi bez reza i otvaranja grudnog koša.

– Kandidati za ovu metodu su stariji od 75 godina i oni mlađi kod kojih je klasična hirurška intervencija, koja je i dalji zlatni standard, visokorizična i neizvesnija u smislu ishoda i koji imaju pridružene bolesti poput bolesti pluća, maligniteta, cerebrovaskularnih insulta.
Intervencija se radi u lokalnoj anesteziji i pacijent je budan i svestan, a sve traje oko sat i po – kaže za portal eKlinika profesor dr sc. med. Milovan Petrović, kardiolog i upravnik Klinike za kardiologiju Instituta za KVB Vojvodine 

Učestalost javljanja aortne stenoze je veća sa godinama

Što su ljudi stariji, veća je učestalost ove bolesti i smatra se da 13 odsto starijih od 75 godina ima aortnu stenozu koja zahteva lečenje. U pitanju je degenerativno oboljenje, pa se sa godinama povećava mogućnost njegovog nastanka. Neki pacijenti nemaju uopšte simptome bolesti, a oni zavise od stepena oštećenja, odnosno suženja zaliska. Međutim, već pojava prvih simptoma smanjuje mogućnost preživljavanja. Simptomi su bol u grudima, zamor, nedostatak vazduha, vrtoglavica, gubitak svesti. Kada se simptomi pojave, dvogodišnje preživljavanje je 50 odsto, a petogodišnje preživljavanje je 20 odsto. Zato mora da se reaguje na vreme.

Uvežban tim je ključ uspeha za svaku intervenciju

Pacijentu se daje lokalna anestezija na mestu punktiranja, kao i venska anestezija, a potom se pravi manji rez na preponi i pod kontrolom ultrazvuka se punktira arterija, kroz koju se ubacuje kateter sa zaliskom. Dr Petrović naglašava da su uvek spremni i kardiohirurzi, ukoliko dođe do nerešivih situacija, ali do sada nisu imali takav slučaj.

Prema njegovim rečima, intervenciju rade od kako je njihova doktorka Mila Kovačević bila na specijalizaciji u Italiji i tamo naučila da je izvodi. Tim koji izvodi katetersku zamenu aortnog zaliska čine dva interventna kardiologa, dva strukovna radiologa, anesteziolog, anestetičar, dve instrumentarke i tehničar za pakovanje valvule u kateter. Osim toga, u pripremi za intervenciju je izuzetno važna i uloga radiologa koji snima pacijenta na CT aparatu pre intervencije.

– Tim mora da bude veoma uvežban, i lekari i medicinske sestre, jer tokom postupka nema improvizacije. Svaki korak mora pravilno da se uradi. Od mesta punkcije, do same implantacije veštačke valvule, koja se dodaje na mesto sužene valvule, čime se ona praktično proširi – objašnjava profesor Petrović.

Goveđi ili svinjski perikard

Prema njegovim rečima, kod ovih pacijenata je sužen zalistak, odnosno došlo je do aortne stenoze, što otežava protok krvi iz leve srčane komore. To je često kardiovaskularno oboljenje, drugo po učestalosti, odmah iza koronarne bolesti. Bolest napreduje sporo, ali ovo stanje ne može prođe samo od sebe. Zato je neophodna intervencija, ili pak operacija.

– Postoje dve vrste zalistaka i svaki se različito plasira, te je za svaki potrebna i obuka. Neki se postavljaju sa balona, kao stent, a neki se sami šire kada se postave. To je biološka valvula, u pitanju je goveđi ili svinjski perikard, odnosno srčana ovojnica – ispričao je dr Petrović i dodao kako i ovaj zalistak može vremenom da se suzi, te je i to jedan od razloga zašto se ova metoda radi kod starijih ljudi. Ovakav zalistak traje sigurno bar pet ili više godina – kaže prof. dr Petrović.

Važnost redovne kontrole

Svi pacijenti do sada su dobro podneli intervenciju i rekli da osećaju samo mali bol kod punkcije. Odmah nakon intervencije navode da imaju poboljšanje i kažu kako sada mogu „da nadišu“.

POVEZANE VESTI

Srce je savršena prirodna pumpa veličine pesnice, šta je važno da znamo o njegovom radu

Srčani zalistak može da se popravi ili zameni - kako hirurg odlučuje šta treba uraditi

– Ukoliko je sve dobro prošlo, pacijenti se otpuštaju kući dva, do tri dana nakon operacije. Posle toga piju svoju terapiju. Ne dobijaju lek protiv zgrušavanja krvi, što je takođe prednost u odnosu na klasičnu operaciju, ali treba da piju aspirin. U zavisnosti od njihove kondicije, mogu da se vrate normalnom životu. Dolaze na kontrole, a valvula se prati ultrazvukom, kako bi se videlo da li ima nekih promena – napomenuo je dr Petrović.