Prof. dr Dušan Lalošević: Razni su načini na koje čovek može da se zarazi ovim bolestima, a zoonoze ne idu kao pandemija, a izuzetak je korona Foto: Shutterstock/ Lj. Petrović
Zoonoze su zarazne bolesti uzrokovane bakterijama, virusima, gljivicama ili parazitima – koje se prenose sa životinja na ljude. One se mogu preneti direktnim fizičkim kontaktom, putem vazduha ili vode, ili preko posrednika kao što je insekt.
Zoonoze su za čoveka većinom teške bolesti i često mogu biti smrtonosne. Na primer, antraks ili tetanus, koje šire preživari i za čoveka su opasni, a ti zagađivači ostaju vekovima u zemljištu.
–Mnoge zoonoze mogu da ostave teške posledice, kao što je na primer toksoplazmoza, koju šire mačke. Ovu bolest praktično imaju sve mačke koje žive dvorišnim životom. Miševi su prelazni domaćin a mačke glavni. Čovek se zarazi od zemljišta koje zagadi mačka. Ako žena prvi put u životu dobije toksoplazmozu tokom trudnoće, ona će je preneti na plod, što izaziva teška oštećenja bebe, naročito na nervnom sistemu. Iako je toksoplazmoza relativno laka bolest, izuzev kod trudnica, jer su svi njome inficirani još u detinjstvu i ni ne znaju da su je imali. Kod nas je važan izvor infekcije toksoplazmom i termički neobrađeno meso – kaže za portal eKlinika profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, član Medicinske akademije Srpskog lekarskog društva i profesor medicinske zoologije na biološkom departmanu novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta dr Dušan Lalošević.
Neke zoonoze mogu da budu izuzetno podmukle, jer na prvi pogled izgledaju lako, a kasnije daju teške komplikacije. Takva je na primer lajmska bolest koju prenose krpelji, koji su člankonošci, a mogu da je dobiju i psi i druge domaće i divlje životinje. Ovakve bolesti koje se ne prenose direktno sa životinje na čoveka, nego preko vektora, krpelja, stručno se nazivaju i transmisivne.
– Lajmska bolest daje različitu sliku i teško može da se postavi dijagnoza. Spada u grupu „velikih imitatora“, jer simptomi mogu da budu kožni, nervni, srčani, može da napadne zglobove, dakle jedna polimorfna slika. Ima tri faze. Prva je kožna, kada se na mestu uboda pojavi tipičan crveni krug koji izgleda kao meta, ali on često može da izostane i kod oko 20 odsto slučajeva ovaj simptom izostaje. Druga je faza kada napada srce i zglobove, a u trećoj fazi napada nervni sistem i javljaju se degenerativne bolesti kože – acrodermatitis chronica atroficans – navodi dr Lalošević.
Prema njegovim rečima, kod nas je 40 odsto krpelja zaraženo lajmskom bolešću i mi smo hiperendemsko područje za ovu bolest.
U grupu transmisivnih bolesti zoonoza spada i groznica zapadnog Nila, koja nije samo afrička bolest nego je autohtona i kod nas. Prvo su je dokazali naši veterinari kod konja. Groznica zapadnog Nila kod nas postaje vodeća zoonoza po broju inficiranih, jer je prenose komarci. Na sreću, većina obolelih ima blage simptome infekcije, a samo mali broj dobije zapaljenje mozga, čak sa smrtnim ishodom.
Neke zoonoze su jako retke, ali mogu biti smrtonosne, kao što je hemoragična groznica sa bubrežnim sindromom koju prenose glodari a endemsko područje je Fruška gora. Zato je, napominje dr Lalošević, važno znati medicinsku geografiju, te neke bolesti kao što su kju-groznica i bruceloza očekivati naročito u južnom Banatu, gde ima najviše ovaca i koza.
Svi su čuli da se nedavno pojavio prvi slučaj multilokularnog ehinokoka prenet sa lisice na čoveka, koje je otkrio upravo profesor Lalošević. Ova bolest se prenosi tako što lisice zagade tlo, na primer u baštama, a povrće se ne opere dobro ili se ne operu ruke nakon rada u bašti. Kod nas oduvek postoji cistična ehinokokoza, koju prenose psi.
– To je pseća pantljičara, koja je velika dva do tri milimetra, a kada čovek proguta jaje ove pantljičare, stvaraju se ciste na raznim organima u čoveku. Ova bolest može da bude i smrtonosna. Najčešće se ciste stvaraju na jetri, ali je lokalizacija moguća svuda, pa i na srcu, kostima, mozgu – objašnjava dr Lalošević, koji je analizirao obdukcioni i operativni materijal ovakvih slučajeva.
Kućni ljubimci, a naročito štenad, su rezervoar toksokarijaze, crevne gliste čije larve se prenose na decu i izazivaju “sindrom larve migrans”. Izvor infekcije opet je zagađeno zemljište, uključujući i pesak iz neograđenih i nehigijenskih peščanika za dečju igru.
Među zoonozama prvo mesto po opasnosti i težini sigurno zauzima besnilo. Lalošević navodi da je poslednji slučaj u Srbiji zabeležen 2018. godine, kod jedne lisice ubijene u šumi u okolini Valjeva.
– Međutim, rat u Ukrajini, gde ima besnila, pokrenuo je i talas migracije životinja, među kojima su i besne lisice. Besnilo se širi u Mađarskoj i Rumuniji, što je blizu naših granica, te može da se očekuje da se pojavi i kod nas – navodi dr Lalošević.
Naš sagovornik podseća da postoje i brojne druge bolesti kao što su listerioza koja je važna za stočare, leptospiroza koja je važna za ribare, bruceloza i kju groznica, gde su ovce i koze rezervoar. Bolesti se prenose u direktnom kontaktu sa životinjama, ali i sa životinjskim proizvodima, kao što su meso, mleko, koža, ali i zagađeno zemljište. Razni su načini na koje čovek može da se zarazi ovim bolestima. Napominje kako zoonoze ne idu kao pandemija, a izuzetak je korona.
– Od ovih bolesti najbolje je sačuvati se znanjem. Meso uvek nositi na trihinelosopski pregled. Da meso i mleko uvek bude kontrolisano. Oni koji imaju psa trebalo bi da imaju i izabranog veterinara, koji će redovno vakcinisati ljubimca i primeniti sve potrebne preventivne mere. Važna je i lična higijena, pranje ruku, zaštita od komaraca. Od krpelja je zaštita i da se prilikom boravka u prirodi oblači odeća dugih rukava i nogavica, kako krpelj ne bi mogao da se zakači za kožu. Međutim, i kada se pazi dogode se problemi – istakao je dr Lalošević, koji je deset godina bio profesor i na veterini u Novom Sadu i napomenuo da su veterinari jako važni za zaštitu zdravlja ljudi.