Rak se sve uspešnije leči zahvaljujući modernim metodama koje imaju za rezultat duži i kvalitetniji životni vek pacijenta. I pored razvoja nauke i bolje dostupnosti terapije dešava se da pacijent koji je preživeo jedan karcinom, dobije ponovo dijagnozu zloćudnog tumora. Rizik od dobijanja raka više puta u životu veći je kod pacijenata koji su lečeni visokim dozama određenih vrsta hemioterapije ili terapije zračenjem. U riziku su i osobe koje imaju naslednu predispoziciju, oni koji pate od endokrinih i poremećaja u funkcionisanju imunog sistema.
Pacijenata koji su preživeli karcinom je sve više
Ponovljeni rak se zapaža i kod osoba koje su zalečene, ali i dalje vode nezdrav način života, puše, koriste u visokoj meri alkoholna pića. Redovno praćenje pacijenata je jednini način da se nova bolest spreči i leči na vreme. Stručnjaci naglašavaju da ima pacijenata koji su nekoliko puta u životu pobedili rak.
U razvijenim zemljama sveta uz poboljšanu dijagnostiku i moderni terapijski pristup stopa izlečenja od raka dostigla je približno 80 odsto kod dece i skoro 70 odsto kod odraslih. Pacijenata koji su preživeli karcinom je sve više, ali sve više je i novih saznanja o dugoročnim problemima.
Uticaj dugotrajne hemio terapije i zračenja
Prema nekim izveštajima, jedna od šest osoba koje imaju rak dobija dijagnozu karcinoma i drugi put. Neke vrste hemioterapije i terapije zračenjem, posebno kada se primenjuju u visokim dozama i tokom dužeg perioda dovode se u vezu sa ponovljenim rakom. Najčešći tipovi karcinoma koji se javljaju kao posledica prethodnog lečenja su mijelodisplastični sindrom i akutna mijeloidna leukemija, navode stručnjaci.
Hemoterapija i terapija zračenjem ometaju procese deobe ćelija raka. Kancerogene ćelije aktivnije se dele u poređenju sa zdravim ćelijama, ali i zdrave ćelije su tokom terapije takođe u izvesnoj meri izložene DNK oštećenjima. Ova oštećenja na nivou DNK mogu da se akumuliraju tokom vremena i da onesposobe mehanizme popravke DNK. Sve na kraju može imati za posledicu ponovni nastanak karcinoma.
Štetne životne navike
Pušenje, konzumacija alkohola, gojaznost su faktori koji mogu ugroziti zdravlje i potpuno zdrave osobe, a posebno pacijenta koji je lečen od karcinoma. Pušenje je, na primer, povezano ne samo sa rakom pluća, već i sa kancerom usne duplje, ždrela, jednjaka, želuca, jetre, pankreasa.
Rizik od bolesti je veći ukoliko osoba praktikuje ne samo jednu, već više oblika štetnih životnih navika. Primećeno je da se ponovljeni rak dojke u većem procentu javljao kod žena koje su upotrebljavale cigarete.
Pridružene bolesti i ponovljeni rak
Dijagnoza pridruženih bolesti, posebno onih koje utiču na rad endokrinog i imunog sistema povećava rizik od ponovnog razvoja karcinoma. Hormonski uslovljeni rak dojke, jajnika, materice i prostate mogu uticati na ponovni razvoj karcinoma. Jak imuni sistem ima jednu od najvažnijih uloga u borbi protiv raka.
Urođena ili stečena imunodeficijencija povećava rizik od razvoja određenih karcinoma. SIDA se dovodi u vezu sa povećanim rizikom od razvoja ne-Hodgkinovog limfoma (jedne vrste raka krvi), Kapošijevog sarkoma koji je oblik retkog karcinoma koji se određuje kao multicentrični vaskularni tumor, ova bolest zahvata krvne sudove i može se odjednom razviti na više delova tela. Povećan rizik od nekih infekcija, na primer humanog papiloma virusa, kod imunokompromitovanih pacijenata može dovesti do razvoja višestrukih karcinoma.
Genetske mutacije
Do 10 odsto karcinoma nastaje kao posledica nasledne mutacije, koje se često uočavaju u genima čija je uloga da štite organizam od oštećenja genetskog materijala. Nasledne mutacije u genima BRCA1 i BRCA2 povećavaju, na primer, rizik od raka dojke, jajnika i pankreasa kod žena i raka prostate kod muškaraca.
I stečene genetske abnormalnosti mogu povećati rizik od raka po drugi put. Hromozomske abnormalnosti i mutacija TP53 gena često su pratioci mijelodisplastičnog sindroma koji se može razviti i nekoliko godina posle terapije zračenjem ili hemioterapije. Stručnjaci navode da su mutacije gena TP53 nađene u skoro svim tipovima humanih karcinoma. Ovih mutacije ima u raku mokraćne bešike, ezofagusa, kostiju, kolona, mozga, cerviksa, jetre, dojki, tiroidne žlezde, larinksa, pluća, hematopoetskih ćelija, limfoidnog tkiva, jajnika, kože, pankreasa, želuca. Prema nekim istraživanjima česte su mutacije gena TP53 u kolorektalnim karcinoma (oko 70 odsto), kancerima pluća ( 50 odsto) i dojke (40 odsto).
Žena preživela 12 tumora
Rad objavljen u časopisu Science Advances predstavio je slučaj žene koja je preživela 12 tumora, uključujući i pet malignih karcinoma do 36 godine života. Zbog mutiranih kopija gena MAD1L1 koje je nasledila od oba roditelja, 30 do 40 odsto njenih krvnih zrnaca imalo je previše ili premalo hromozoma. Kod pacijentkinje su zabeležene mutacije na obe kopije gena MAD1L1, što je prvi takav slučaj kod ljudi. Ovaj gen MAD1L1 odgovoran je za proces koji pomaže u ređanju hromozoma pre deobe ćelije. Stručnjaci već neko vreme razmatraju ulogu gena MAD1L1 u proces potiskivanju tumora. Embrioni miševa sa ovakvim mutacijama obično umiru pre rođenja.
Kod ove žene dijagnostikovan je embrionalni rabdomiosarkom (vrsta raka mišića) kada je imala dve godine, rak grlića materice dobila je u 15-oj godini, benigni tumor parotidne žlezde u 20 godina i maligni tumor parotidne žlezde u 21-oj godini. Operisala je lezije kože, benigni tumor dojke, benigni tumora folikula dlake i čvorića na štitnoj žlezdi. Uklonjeno joj je i nekoliko benignih i malignih formacija u debelom crevu i rektumu.
Ponovljeni rak se teže leči, kako da se zaštitimo?
Ponovno otkriveni rak je teže lečiti od prvog malignog tumora. Rano otkrivanje bolesti ključno je za ishod lečenja. Zato se svim pacijentima koji su se uspešno oporavili od karcinoma savetuje pored zdravih životnih navika i redovno praćenje zdravstvenog stanja.
Uspešno sam izlečen ali sam još u procesu praćenja stanja organizma nakon bolesti.Lečen sam zračenjem pre 3godine jer mi je tada tumor bio samo na drugom i trećem vratnom pršljenu koji su i oštećeni da bi onda imao operaciju tumornog mekog tkiva pored ta dva pršljena.Pršljenovi nisu dirani,a onda je došla korona i sve je zapostavljeno tako da su mi prošle godine ustanovili multiplimijalom koji je lečen biološkom hemoterapijom.Zasada se osećam solidno mada još ne mogu da se vratim u formu u kakvoj sam bio jer mi je zabranjeno preveliko zamaranje i opterećivanje.Prvi pregledi u Nišu su po doktorima bili benignog karaktera dok su mi po snimcima iz Niša doktori u Beogradu na Banjici odmah rekli da je maligno oboljenje samo bez metastaza.