Deca su društvena bića koja imaju potrebu za povezanošću i socijalnim pripadanjem. Savremene informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) utkane su u živote dece kao posrednici koji prenose ideje, saznanja i informacije. Gotovo da ne postoji bolji primer i dokaz za upotrebnu vrednost, ali i zloupotrebu.
Šta je digitalno okruženje
– Današnja deca odrastaju u doba „superpovezanog“ i tehno-društvenog života kroz digitalne tehnologije, koje predstavljaju tehnološki kontekst digitalnog okruženja. Ono prvobitno nije bilo dizajnirano za decu, ali danas ima značajnu ulogu u njihovoj socijalizaciji i edukaciji. U savremenom društvu menja se klasična distribucija društvenih nejednakosti kroz digitalne podele koje samo oslikavaju druge oblike socijalnih razlika (polnih, geoprostornih, statusnih). Sva deca treba da imaju pravo na jednak pristup IKT i digitalnu uključenost. Digitalno okruženje čine informaciono-komunikacione tehnologije koje uključuju internet, mobilne tehnologije i uređaje, kao i digitalne mreže, baze podataka, sadržaje i usluge – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Aleksandar Jugović (Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu – FASPER i Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu).
Digitalno okruženje: Mač sa dve oštrice – edukacija, ali i nasilje
Naš sagovornik, koji se u dugogodišnjem naučnom radu bavi društvenim devijacijama i oblastima socijalne politike, precizira da su najčešće aktivnosti dece u digitalnom okruženju gledanje video-zapisa i fotografija, slušanje muzike, snimanje i postavljanje sopstvenih video-klipova i fotografija na društvene mreže, četovanje, igranje video-igara i gledanje igranih filmova i serija preko digitalnih servisa i kanala.
– S jedne strane, sva deca treba da imaju bezbedan pristup IKT i da budu osnažena da učestvuju, izražavaju svoju ličnost, traže informacije i uživaju sva prava utemeljena u Konvenciji o pravima deteta. IKT mogu da budu važno sredstvo u procesima obrazovanja, socijalizacije, slobode izražavanja, participacije i inkluzije dece. Pristup internetu i digitalnoj pismenosti zbog toga je deo ljudskih prava deteta. S druge strane, digitalno okruženje može i negativno da utiče na živote dece na različite načine, što je razlog za sve veću zabrinutost roditelja i osoba odgovornih za sprečavanje štetnih posledica upotrebe IKT. Neka starija istraživanja u SAD, s početka XXI veka, kada je dominantni medij bila televizija, ukazivala su na to da deca do 18. godine na televiziji vide oko 16.000 simuliranih ubistava i oko 200.000 nasilnih činova – prenosi profesor Jugović.
Nove forme rizika po decu: Fizički prostor više nije barijera za negativne uticaje
Izloženost nasilju kroz savremene IKT je potencijalno veća s obzirom na tehnološko objedinjavanje različitih medija kroz jedan uređaj, poput pametnog telefona, potvrđuje profesor i konstatuje da IKT proizvode nove forme rizika po decu:
– Nijedno dete danas nije zaštićeno od rizika iz digitalnog okruženja, jer se oni dešavaju unutar fizičkog prostora kuće i dečje sobe. Fizički prostor više nije barijera koja štiti dete od negativnih uticaja iz socijalne sredine. Nikada nije bilo lakše da dete iskusi zlostavljanje ili da bude izloženo nasilnim i brutalnim sadržajima nego što je to danas u „digitalnom dobu”. Dovoljno je da ima pristup internetu! A rizici digitalnog okruženja posebno se odnose na osetljive grupe dece koja već žive sa brojnim nedaćama i deprivacijama.
Kojim negativnim pojavama mogu biti izložena deca u digitalnom okruženju
Profesor dr Aleksandar Jugović navodi da u digitalnom okruženju deca mogu biti izložena štetnim sadržajima kao što su: digitalno nasilje, kockanje, seksualno zlostavljanje, preterano seksualizovane slike, podsticanje suicidalnih ponašanja, motivisanje za učešće u kriminalnim i terorističkim aktivnostima, diskriminativne i rodno stereotipne informacije, govor mržnje, lažni narativi i različiti oblici eksploatacije. Ovakvi tipovi izloženosti dece u digitalnom okruženju potencijalno imaju negativan uticaj na fizički, emocionalni, kognitivni i socijalni razvoj deteta. Deca su mnogo izloženija opasnostima iz digitalnog okruženja od odraslih zato što manje razumeju rizike kojima mogu biti izložena, a trpe veće negativne posledice. Te posledice nalaze se u sferama rizika po blagostanje, uživanje ljudskih prava, zdrav razvoj i ukupnu dobrobit deteta. Današnja deca sve ranije ulaze u digitalno okruženje, a pojedina deca prva iskustva sa IKT stiču i pre treće godine života, naglašava sagovornik našeg portala.
Mešanje „onlajn“ i „oflajn“ svetova
– Kod dece koja odrastaju uz IKT „mešaju“ se „onlajn i oflajn svetovi“ kao nešto što je za njih „prirodno“. To su univerzumi koji se u njihovom svetu prožimaju. Digitalni život je za decu stvarni život i proširena stvarnost. U digitalnom okruženju deca misle, osećaju i delaju: doživljavaju bol, zabrinutost, radost, tugu i psihičko prisustvo. Digitalni prostor je mesto socijalizacije, istraživanja, samoaktualizacije, definisanja sopstva i identiteta deteta. Unutar digitalnog okruženja nastaju nov jezik (lajk, šer, selfi, sabskrajb, skrinšot, čet, jutjuber, influenser) i novi komunikacijski znakovi (emotikoni, skraćenice i onlajn žargoni). Ovde se rađa „ekonomija pažnje“, gde „lajk“ ima emotivnu i socijalnu vrednost, kojom se skreće pažnja na deljene sadržaje drugih. Život u digitalnom okruženju podstiče stvaranje „nove uljudnosti“ u vidu „praćenja za praćenje“ ili „lajka za lajk“ – definiše profesor, autor više desetina knjiga, publikacija i naučnih radova na srodne teme.
Kako prepoznati zamke digitalnog okruženja i rizike ponašanja
Informaciono-komunikacione tehnologije su deo „kulture dečje sobe“ u kojoj se deca sve više nalaze u digitalnim svetovima, a nadzor roditelja nad njihovim aktivnostima je sve manji. Poseban problem, naglašava profesor dr Jugović, predstavlja to što deca ulaze u digitalno okruženje bez razvijenih i adekvatnih digitalnih veština, što ih izlaže različitim rizicima. Zato je važno prepoznati rizike po prava i blagostanje dece koji mogu nastati u digitalnom okruženju. To su, prema njegovim rečima:
- sajber gruming ili udvaranje, kako bi se uspostavio seksualni kontakt sa detetom
- seksualno iskorišćavanje i zlostavljanje
- namamljivanje dece u seksualne svrhe
- regrutovanje dece na internetu za vršenje krivičnih dela
- delovanje u ekstremnim političkim ili verskim pokretima i u svrhu trgovine ljudima
- bezbednost podataka računara (spamovi, virusi, hakovanja, nepoželjni mejlovi)
- ugrožavanje privatnosti dece kroz deljenje dečjih fotografija, kako od same dece, tako i od roditelja („šerenting“)
- ponižavajuće i stereotipno prikazivanje ljudi i situacija
- rana i preterana seksualizacija
- prikazivanje i glorifikovanje nasilja i samopovređivanja, a posebno samoubistva
- ponižavajući, diskriminatorni ili rasistički stavovi (govor mržnje)
- oglašavanje sadržaja za odrasle
- patološke forme zadovoljavanja seksualnih potreba odraslih (pedofilija, voajerizam, egzibicionizam)
- sadržaj govora nekih influensera koji iskazuju mržnju, surovost, vulgarnost, bahatost, primitivizam
- lažne vesti i pogrešne informacije
- manipulativni govor pojedinaca
- promovisanje nezdravih i opasnih ponašanja (npr. izgladnjivanje i mršavljenje).
Rizici ponašanja:
- uvrede i digitalno uhođenje
- virtuelna surovost i različiti načini uznemiravanja drugih osoba
- širenje seksualizovanih slika bez pristanka druge osobe
- iznuđivanje
- ispoljavanje govora mržnje
- hakovanje
- kockanje
- ilegalno skidanje sadržaja sa interneta i druga kršenja intelektualne svojine
- komercijalna eksploatacija
- digitalno isključivanje druge dece iz sajber grupa
- digitalna poslušnost
- virtuelni voajerizam i egzibicionizam.
Rizici po zdravlje su:
- prevremena i prekomerna upotreba
- zavisnost od internet sadržaja
- anksioznost i depresivnost
- nedostatak sna
- problemi sa koncentracijom i rasutost pažnje
- zaboravljanje informacija
- hronični umor
- oštećenje vida
- sedeći (sedentarni) način života
- gojaznost
- izloženost zračenju mobilnih uređaja.
Negativni efekti nasilja u digitalnom okruženju
– Izloženost nasilju u digitalnom okruženju jeste oblik ugrožavanja blagostanja deteta jer ono narušava njegova prava da živi u bezbednoj sredini, da se pravilno psihosocijalno razvija, da se igra i slobodno izražava. Postoje dva osnovna oblika negativnih efekata izloženosti dece nasilju u digitalnom okruženju. To su neposredni i dugoročni efekti – kaže profesor dr Aleksandar Jugović i nabraja ih po grupama:
Neposredni efekti
Uticaj na ponašanje:
- imitiranje nasilnog akta i nasilne osobe
- podsticanje nasilnog ponašanja
- manjak suzdržavanja i kontrole ponašanja
- privlačnost nasilja kao odgovora u socijalnim interakcijama
- manja saosećajnost prema drugima.
Fiziološki uticaj:
- pojačanje telesnog uzbuđenja
- lupanje srca
- noćne more.
Emocionalni uticaj:
- uznemirenost
- neprijatnost
- prolazni strah različitog intenziteta
- tuga
- anksiozne i depresivne reakcije.
Saznajni uticaj:
- učenje nasilnih postupaka.
Dugoročni efekti
Uticaj na ponašanje:
- usvajanje nasilnih modela i načina ponašanja
- učvršćivanje stava o poželjnosti nasilja.
Fiziološki uticaj:
- fiziološka adaptacija
- razvoj digitalne zavisnosti kroz traganje za sve jačim podsticajima i surovijim oblicima doživljenog nasilja.
Emocionalni uticaj:
- neosetljvost na patnju drugih
- „gajenje“ stalnog straha i osećanja visokog rizika od viktimizacije
- depresivnost.
Saznajni uticaj:
- precenjivanje izraženosti nasilja i kriminala u društvu;
- prihvatanje legitimnosti nasilja u socijalnim i društvenim odnosima.
Uticaj na porodicu:
- razvoj nasilnih modela ponašanja deteta u porodici
- sukobi u porodici.
Uloga društva i roditelja u zaštiti dece od digitalnog nasilja
Deca treba da budu prioritet digitalne politike, konstatuje stručnjak i dodaje:
– Iz ovih razloga, deca imaju pravo da budu zaštićena od svih oblika nasilja, eksploatacije i zlostavljanja u digitalnom okruženju. Država, roditelji ili staratelji i institucije koje se bave decom imaju primarnu odgovornost da poštuju, štite i ostvaruju prava deteta u digitalnom okruženju. To treba da čine na način koji je u skladu s najboljim interesima i razvojnim sposobnostima deteta. Takođe, nijedna zaštitna mera od rizika u digitalnom okruženju ne treba nepotrebno da ograničava ostvarivanje drugih prava deteta. Zbog toga postoji odgovornost odraslih i relevantnih institucija države da osiguraju deci nesmetano i bezbedno uživanje svojih prava u digitalnom okruženju. Roditelji aktivno učestvuju u digitalnim aktivnostima dece kroz diskusiju, objašnjenja i evaluaciju sadržaja kojima su ona bila izložena. Ograničenja kojima roditelji definišu pravila koliko (trajanje), kada (u koje vreme) i šta (vrsta sadržaja) deca mogu da koriste od digitalnih sadržaja. Roditelji nadziru, prate i proveravaju šta dete radi na internetu, uz razgovor ili bez konverzacije sa detetom.
Instrukcije za roditelje: Kako preduprediti digitalno nasilje i njegove posledice
Deo stručne publikacije „Deca i nasilje u digitalnom okruženju“, čiji je autor sagovornik naše današnje teme jesu i instrukcije za roditelje, koje prenosimo u celosti:
- Budite dobar model digitalnog korisnika za vašu decu. Ne ispoljavajte bes i mržnju prema drugima u digitalnom svetu jer deca uče i iz vašeg primera. Koristite IKT balansirano. Provodite značajno vreme sa decom i van upotrebe IKT.
- Naučite decu da štite svoju privatnost u digitalnom svetu.
- Roditelji treba da kroz adekvatnu komunikaciju i nadzor u odnosu na uzrast deteta i kroz aktivno učešće budu deo detetovog razvoja digitalnih kompetencija i veština.
- Deci nuditi kvalitetne prosocijalne edukativne, kreativne i zabavne digitalne sadržaje koji su razvojno primereni potrebama deteta.
- Upoznati se sa rizicima i negativnim posledicama izloženosti dece nasilnim sadržajima iz digitalnog okruženja.
- Poštovati definisana uzrasna ograničenja za korišćenje medijskih sadržaja i platformi.
- Izgraditi sa detetom odnos uzajamnog poverenja kako bi vam se dete obratilo uvek kada se kroz digitalno okruženje susretne sa bilo čime što kod njega izaziva strah, brigu i loše raspoloženje.
Profesor dr Aleksandar Jugović: Izvod iz biografije
Prof. dr Aleksandar Jugović (1971) je doktor političkih nauka i redovni profesor Univerziteta u Beogradu. Predaje na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, a kao gostujući profesor na Fakultetima političkih nauka u Beogradu i Banjoj Luci na studijama socijalne politike i socijalnog rada. U naučnom radu bavi se društvenim devijacijama, kriminalitetom maloletnika, nasiljem u društvu, mediologijom antisocijalnosti i oblastima socijalne politike. Do sada ima više od 180 objavljenih radova u naučnim publikacijama domaćeg i međunarodnog značaja. Bio je rukovodilac Odeljenja za prevenciju i tretman poremećaja ponašanja i prodekan za nauku na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Višegodišnji je saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu, gde je rukovodio naučnim potprojektom „Mediji i kriminal“. U dva mandata bio je član Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije. Bio je sekretar je Nacionalnog saveta za oživljavanje zadužbinarstva u Srbiji.
