Prof. dr Aleksandar Jugović: Deca treba da budu priorotet digitalne politike Foto: Mina Jugović/Shutterstock
Deca su društvena bića koja imaju potrebu za povezanošću i socijalnim pripadanjem. Savremene informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) utkane su u živote dece kao posrednici koji prenose ideje, saznanja i informacije. Gotovo da ne postoji bolji primer i dokaz za upotrebnu vrednost, ali i zloupotrebu.
– Današnja deca odrastaju u doba „superpovezanog“ i tehno-društvenog života kroz digitalne tehnologije, koje predstavljaju tehnološki kontekst digitalnog okruženja. Ono prvobitno nije bilo dizajnirano za decu, ali danas ima značajnu ulogu u njihovoj socijalizaciji i edukaciji. U savremenom društvu menja se klasična distribucija društvenih nejednakosti kroz digitalne podele koje samo oslikavaju druge oblike socijalnih razlika (polnih, geoprostornih, statusnih). Sva deca treba da imaju pravo na jednak pristup IKT i digitalnu uključenost. Digitalno okruženje čine informaciono-komunikacione tehnologije koje uključuju internet, mobilne tehnologije i uređaje, kao i digitalne mreže, baze podataka, sadržaje i usluge – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Aleksandar Jugović (Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu – FASPER i Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu).
Naš sagovornik, koji se u dugogodišnjem naučnom radu bavi društvenim devijacijama i oblastima socijalne politike, precizira da su najčešće aktivnosti dece u digitalnom okruženju gledanje video-zapisa i fotografija, slušanje muzike, snimanje i postavljanje sopstvenih video-klipova i fotografija na društvene mreže, četovanje, igranje video-igara i gledanje igranih filmova i serija preko digitalnih servisa i kanala.
– S jedne strane, sva deca treba da imaju bezbedan pristup IKT i da budu osnažena da učestvuju, izražavaju svoju ličnost, traže informacije i uživaju sva prava utemeljena u Konvenciji o pravima deteta. IKT mogu da budu važno sredstvo u procesima obrazovanja, socijalizacije, slobode izražavanja, participacije i inkluzije dece. Pristup internetu i digitalnoj pismenosti zbog toga je deo ljudskih prava deteta. S druge strane, digitalno okruženje može i negativno da utiče na živote dece na različite načine, što je razlog za sve veću zabrinutost roditelja i osoba odgovornih za sprečavanje štetnih posledica upotrebe IKT. Neka starija istraživanja u SAD, s početka XXI veka, kada je dominantni medij bila televizija, ukazivala su na to da deca do 18. godine na televiziji vide oko 16.000 simuliranih ubistava i oko 200.000 nasilnih činova – prenosi profesor Jugović.
Izloženost nasilju kroz savremene IKT je potencijalno veća s obzirom na tehnološko objedinjavanje različitih medija kroz jedan uređaj, poput pametnog telefona, potvrđuje profesor i konstatuje da IKT proizvode nove forme rizika po decu:
– Nijedno dete danas nije zaštićeno od rizika iz digitalnog okruženja, jer se oni dešavaju unutar fizičkog prostora kuće i dečje sobe. Fizički prostor više nije barijera koja štiti dete od negativnih uticaja iz socijalne sredine. Nikada nije bilo lakše da dete iskusi zlostavljanje ili da bude izloženo nasilnim i brutalnim sadržajima nego što je to danas u „digitalnom dobu”. Dovoljno je da ima pristup internetu! A rizici digitalnog okruženja posebno se odnose na osetljive grupe dece koja već žive sa brojnim nedaćama i deprivacijama.
Profesor dr Aleksandar Jugović navodi da u digitalnom okruženju deca mogu biti izložena štetnim sadržajima kao što su: digitalno nasilje, kockanje, seksualno zlostavljanje, preterano seksualizovane slike, podsticanje suicidalnih ponašanja, motivisanje za učešće u kriminalnim i terorističkim aktivnostima, diskriminativne i rodno stereotipne informacije, govor mržnje, lažni narativi i različiti oblici eksploatacije. Ovakvi tipovi izloženosti dece u digitalnom okruženju potencijalno imaju negativan uticaj na fizički, emocionalni, kognitivni i socijalni razvoj deteta. Deca su mnogo izloženija opasnostima iz digitalnog okruženja od odraslih zato što manje razumeju rizike kojima mogu biti izložena, a trpe veće negativne posledice. Te posledice nalaze se u sferama rizika po blagostanje, uživanje ljudskih prava, zdrav razvoj i ukupnu dobrobit deteta. Današnja deca sve ranije ulaze u digitalno okruženje, a pojedina deca prva iskustva sa IKT stiču i pre treće godine života, naglašava sagovornik našeg portala.
Mešanje „onlajn“ i „oflajn“ svetova
– Kod dece koja odrastaju uz IKT „mešaju“ se „onlajn i oflajn svetovi“ kao nešto što je za njih „prirodno“. To su univerzumi koji se u njihovom svetu prožimaju. Digitalni život je za decu stvarni život i proširena stvarnost. U digitalnom okruženju deca misle, osećaju i delaju: doživljavaju bol, zabrinutost, radost, tugu i psihičko prisustvo. Digitalni prostor je mesto socijalizacije, istraživanja, samoaktualizacije, definisanja sopstva i identiteta deteta. Unutar digitalnog okruženja nastaju nov jezik (lajk, šer, selfi, sabskrajb, skrinšot, čet, jutjuber, influenser) i novi komunikacijski znakovi (emotikoni, skraćenice i onlajn žargoni). Ovde se rađa „ekonomija pažnje“, gde „lajk“ ima emotivnu i socijalnu vrednost, kojom se skreće pažnja na deljene sadržaje drugih. Život u digitalnom okruženju podstiče stvaranje „nove uljudnosti“ u vidu „praćenja za praćenje“ ili „lajka za lajk“ – definiše profesor, autor više desetina knjiga, publikacija i naučnih radova na srodne teme.
Informaciono-komunikacione tehnologije su deo „kulture dečje sobe“ u kojoj se deca sve više nalaze u digitalnim svetovima, a nadzor roditelja nad njihovim aktivnostima je sve manji. Poseban problem, naglašava profesor dr Jugović, predstavlja to što deca ulaze u digitalno okruženje bez razvijenih i adekvatnih digitalnih veština, što ih izlaže različitim rizicima. Zato je važno prepoznati rizike po prava i blagostanje dece koji mogu nastati u digitalnom okruženju. To su, prema njegovim rečima:
Rizici ponašanja:
Rizici po zdravlje su:
– Izloženost nasilju u digitalnom okruženju jeste oblik ugrožavanja blagostanja deteta jer ono narušava njegova prava da živi u bezbednoj sredini, da se pravilno psihosocijalno razvija, da se igra i slobodno izražava. Postoje dva osnovna oblika negativnih efekata izloženosti dece nasilju u digitalnom okruženju. To su neposredni i dugoročni efekti – kaže profesor dr Aleksandar Jugović i nabraja ih po grupama:
Neposredni efekti
Uticaj na ponašanje:
Fiziološki uticaj:
Emocionalni uticaj:
Saznajni uticaj:
Dugoročni efekti
Uticaj na ponašanje:
Fiziološki uticaj:
Emocionalni uticaj:
Saznajni uticaj:
Uticaj na porodicu:
Deca treba da budu prioritet digitalne politike, konstatuje stručnjak i dodaje:
– Iz ovih razloga, deca imaju pravo da budu zaštićena od svih oblika nasilja, eksploatacije i zlostavljanja u digitalnom okruženju. Država, roditelji ili staratelji i institucije koje se bave decom imaju primarnu odgovornost da poštuju, štite i ostvaruju prava deteta u digitalnom okruženju. To treba da čine na način koji je u skladu s najboljim interesima i razvojnim sposobnostima deteta. Takođe, nijedna zaštitna mera od rizika u digitalnom okruženju ne treba nepotrebno da ograničava ostvarivanje drugih prava deteta. Zbog toga postoji odgovornost odraslih i relevantnih institucija države da osiguraju deci nesmetano i bezbedno uživanje svojih prava u digitalnom okruženju. Roditelji aktivno učestvuju u digitalnim aktivnostima dece kroz diskusiju, objašnjenja i evaluaciju sadržaja kojima su ona bila izložena. Ograničenja kojima roditelji definišu pravila koliko (trajanje), kada (u koje vreme) i šta (vrsta sadržaja) deca mogu da koriste od digitalnih sadržaja. Roditelji nadziru, prate i proveravaju šta dete radi na internetu, uz razgovor ili bez konverzacije sa detetom.
Deo stručne publikacije „Deca i nasilje u digitalnom okruženju“, čiji je autor sagovornik naše današnje teme jesu i instrukcije za roditelje, koje prenosimo u celosti:
Prof. dr Aleksandar Jugović (1971) je doktor političkih nauka i redovni profesor Univerziteta u Beogradu. Predaje na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, a kao gostujući profesor na Fakultetima političkih nauka u Beogradu i Banjoj Luci na studijama socijalne politike i socijalnog rada. U naučnom radu bavi se društvenim devijacijama, kriminalitetom maloletnika, nasiljem u društvu, mediologijom antisocijalnosti i oblastima socijalne politike. Do sada ima više od 180 objavljenih radova u naučnim publikacijama domaćeg i međunarodnog značaja. Bio je rukovodilac Odeljenja za prevenciju i tretman poremećaja ponašanja i prodekan za nauku na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Višegodišnji je saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu, gde je rukovodio naučnim potprojektom „Mediji i kriminal“. U dva mandata bio je član Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije. Bio je sekretar je Nacionalnog saveta za oživljavanje zadužbinarstva u Srbiji.