Deca „grade“ imuni sistem tako što se izlažu upravo tim bakterijama zarobljenim u slini Foto: Shutterstock
Kopanje nosa definitivno nije nov fenomen. U Egiptu je 1970. godine otkriven zapis na kome se diskutuje o plati Tutankomonovog ličnog kopača nosa.
Na taj čin se u moderno doba naravno gleda sa gađenjem. Međutim, da li je moguće da jedenje slina ipak ima nekog smisla?
Šta kaže nauka?
Kopanje nosa samo po sebi, deci i odraslima je najčešće samo vid čišćenja nosa, ili češanje zbog svraba. Deca, dok ne nauče „pravila socijalnog ponašanja“ rade to i u javnosti, za razliku od većine odraslih. Ali neka deca, a i neki odrasli, nakon vađenja sadržaja iz nosa, isti i pojedu.
Da li je to kod dece samo radoznalost, ili je to neki urođeni obrazac ponašanja, ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo.
Nažalost, ne postoje neke ozbiljnije, veće studije na ovu temu, zbog toga što većina ljudi ne želi da učestvuje u istraživanju zbog koga bi morali da jedu sline. Ali neke teorije i istraživanja navode da je vrlo moguće da jedenje slina, ne samo da nije štetno po organizam, već ima i pozitivne efekte.
Čemu služe sline?
Nos i sinusi stvore oko litar slina, odnosno mukusa, u toku 24 sata. U slučaju kijavice i mnogo više. I te sline imaju veoma važnu ulogu u našem organizmu. Na prvom mestu, mukus održava sluzokožu nosnih šupljina vlažnim i greje vazduh koji udišemo. Još važnija uloga je ta što se sve materije koje se nalaze u vazduhu koji udahnemo kroz nos, zalepe za lepljivi mukus.
Na taj način se pluća štite od prašine, mikroorganizama, polena i raznih drugih čestica koje udišemo svakog trenutka. Potom sve one sitne dlačice u nosu „guraju“ te čestice napolje – kroz nos ili u grlo. Kada se sva ta prljavština pomešana sa lepljivim mukusom nagomila – dobijemo slinu.
Sline potencijalno stimulišu imunitet
Dakle, slina je prepuna bakterija. I to je upravo osnov teorije da jedenjem slina stimulišemo naš imuni sistem, odnosno deca „grade“ imuni sistem tako što se izlažu upravo tim bakterijama zarobljenim u slini.
U medicini postoji takozvana higijenska hipoteza, koja kaže da decu treba u određenoj meri izlagati mikroorganizmima od ranog detinjstva kako bi razvila svoj imunitet i kako bi se sprečio nastanak alergija u kasnijem periodu.
Ono što je sigurno, je da svakako nije štetno po organizam. To su uglavnom veoma male količine mikroorganizama i prljavštine koje ne mogu da izazovu bolest. Svakako deo tih slina i završi u stomaku tako što se iz nosa slivaju u grlo a potom u želudac. Jedenje je samo drugi put ulaza. Ali decu nikako ne treba podsticati na to ne samo zbog „lepog ponašanja“, već zbog toga što postoji rizik od povrede nosa i krvarenja.
