„Suvo utapanje“ je izraz koji opisuje niz simptoma i dovodi se u vezu sa komplikacijama posle prodra vode u nosi i/ ili usta, usled kojeg nastaje grč i zatvaranje disajnih puteva. „Suvo utapanje“ najčešće se dešava posle izlaska iz vode. Do problema može da dođe i u plićaku, koji je nekada opasan posebno za decu.
“Suvo utapanje“ je retko, ali moguće
U medicini se utapanje određuje kao proces poremećaja disanja usled prisustva vode u disajnim putevima i plućima. Suvo utapanje nije medicinski priznat izraz, pa pojedini stručnjaci u potpunosti odbacuju ovaj pojam. Situacije u kojima dođe do prodora vode u usta i/ ili nos i zatvaranja disajnih puteva, lekari tretiraju kao povrede pri ronjenju, plivanju. Kažu da su isto opasne kao i klasično utapanje u vodi, jer dovode do velikih komplikacija sa disanjem i u najtežim slučajevima smrtnog ishoda.
Potrebno je naglasiti i da se „suvo utapanje“ retko događa, ali da je nažalost moguće. U svim slučajevima utapanja zastupljeno je sa 1 do 2 odsto. Lekari American Academy of Pediatrics kažu da je ovo suvo utapanje jedan od vodećih uzroka smrti dece od 1. do 4. godine života.
Deca su najosetljivija, ali incidenti su mogući i kod starijih osoba
Stručnjaci upozoravaju da dete može da se utopi i u plićaku u malom kućnom bazenu. Deca su najosetljivija kategorija, ali svako nesmotreno ponašanje, kao na primer upotreba alkohola i plivanje, može da se završi davljenjem.
Akutna povreda pluća
Pedijatar dr Stephen Robert iz Cedars-Sinai objašnjava da se izraz „suvo utapanje“ odnosi na akutnu povredu pluća uzrokovanu aspiracijom vode. Stanje nastaje nekoliko minuta do nekoliko sati posle kontakta sa vodom i dovodi do respiratorne insuficijencije.
Dr Robert podvlači da su veoma male mogućnosti da dođe do „suvog utapanja“, ali da bi bilo uvek dobro da decu držimo pod maksimalnim nadzorom u vodi. Ne samo dok su u moru, na plaži, bazenu, jezeru već i u manjim vodenim površinama.
Sekundarno utapanje je posledica prodora vode u pluća, u ovakvoj situaciji telo se prirodno bori da izdahne, a usled svega dolazi do taloženja ugljen dioksida i veoma niskog nivoa kiseonika. Prvi znaci mogućeg problema mogu da se jave i posle 24 sata.
Kada je potrebno da reagujemo?
Stručnjaci zato navode da je potrebno posle vremena provedenog u vodi da obratimo pažnju na disanje deteta. Savet je da reagujemo ako je ono otežano, ubrzano, plitko, ako primetimo da dete širi nozdrve, koristi napor da bi disalo. Uporan kašalj i jače disanje, pošto se dete zagrcne s vodom još jedan je alarm. Može da dođe i do povraćanja, jakog umora, pospanosti, izmena u ponašanju, vrtoglavice usled pada nivoa kiseonika.
– Tokom 12 godina pedijatarske prakse videla sam samo jednog pacijenta koji je pokazivao ove simptome posle izlaska iz bazena. Stanje je ipak potencijalno opasno i kada boravite sa decom na moru, jezeru, bazenu bitno je da poznajete simptome – kaže pedijatar dr Kathleen Berchelmann iz Washington University School of Medicine u Sent Luisu.
Prevencija
Kako bismo bezbedno letovali, savet stručnjaka jeste da naučimo decu da plivaju, da ih pratimo dok su u vodi, preporuka je da deca koja ne znaju da plivaju nose šlaufe. Nikada ne bi trebalo malo i radoznalo dete, koje istražuje okruženje, da ostavimo samo u blizini vodene površine.
