Problemi u detinjstvu mogu da naškode zdravlju srca deteta, dok pozivna iskustva pružaju neku vrstu „tampon zone“ i na taj način čuvaju srce, otkriva nova studija naučnika sa Murdoch Children’s Research Institute, objavljena u International Journal of Cardiology.
Problemi u detinjstvu doživljeni do 11. godine utiče na zdravlje srca
Istraživanje je otkrilo da loša iskustva negativno utiču na kardiovaskularno zdravlje u detinjstvu, dok su ona pozitivna imala blagotvoran efekat i mogla bi da spreče neke štete uzrokovane raznim nedaćama. Za studiju su korišćeni podaci dobijeni iz Longitudinalne studije australijske dece (LSAC), koja je pratila 5.107 beba od rođenja do 12 godina.
Utvrđeno je da nevolje, problemi u detinjstvu, koji se doživljavaju od rođenja do 11. godine, kao što su nasilje u porodici i mentalno zdravlje roditelja, mogu da dovedu do lošeg kardiovaskularnog zdravlja kasnije u detinjstvu. Nasuprot tome, pozitivna iskustva poput brižnih roditelja i života u bezbednom životnom okruženju bila su dovedena u vezu sa boljim zdravljem srca.
Bezbedno društvo, stabilna porodica i školač ključni su za prevenciju budućih kardiovaskularnih bolesti
Doktor Jun Guo iz Murdoch Children’s Research Institute kaže da nalazi naglašavaju važnost ranih životnih iskustava za kardiovaskularno zdravlje dece, a posebno zaštitnu ulogu imaju pozitivna iskustava. Dr Guo ističe da su programi javnog zdravlja, koji se fokusiraju na prevenciju i koriste pristupe zasnovane na dokazima, potrebni za podršku svoj deci i porodicama. Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti širom sveta, odgovorne za otprilike jednu trećinu svih smrtnih slučajeva.
– Promovisanje pozitivnih iskustava iz detinjstva, kao što je izgradnja zdravih i bezbednih zajednica, negovanje čvrstih porodičnih veza i jačanje angažovanja škole i zajednice, ključni su za prevenciju budućih kardiovaskularnih bolesti – naglašava dr Guo i dodaje da novo istraživanje pokazuje da ulaganjem u decu, odnosno u najraniju životnu dob čoveka, možemo da imamo zdraviju budućnost za svu decu.
Svi problemi u detinjstvu na neki način prenose se i u odraslo doba
Verbalno zlostavljanje u detinjstvu, na primer, proučavano je kroz studiju, nedavno objavljenu u časopisu Child Abuse & Neglect. Tokom proteklih nekoliko decenija, istraživači su potvrdili negativne doživotne uticaje maltretiranja dece na ponašanje, socijalno, mentalno i fizičko zdravlje. Maltretiranje je široko kategorisano u 4 podtipa, uključujući fizičko, emocionalno i seksualno zlostavljanje, kao i zanemarivanje.
Prevalencija emocionalnog zlostavljanja u detinjstvu je u porastu, posebno verbalnog zlostavljanja koja dolazi od odraslih, kao što je vikanje, omalovažavanje ili pretnje. Uprkos tome što je šteta uporediva sa fizičkim i seksualnim zlostavljanjem, na verbalno zlostavljanje se obraća manje pažnje. Ali, osobe koje su često doživljavale verbalne pretnje tokom detinjstva, čak i od staratelja ili nastavnika, posledice verbalnog zlostavljanja u detinjstvu prenose se i u odraslo doba i dovode se u vezu sa povećanim rizikom od besa, depresije, zloupotrebe supstanci, gojaznosti i samopovređivanja.
