Bolesti srca, bubrega, žlezda sa unutrašnjim lučenjem, najčešći su uzroci sekundarne hipertenzije kod dece Foto: Shutterstock/ Lična arhiva dr Karin Vasić
Visok krvni pritisak nekada je bio zdravstveni problem koji se dovodio u vezu sa izrazito starijom populacijom. Potom su od pritiska počele da pate i nešto mlađe radno sposobne osobe, a danas i deca. Lekari navode da je mnogo razloga za sve veći broj mališana sa povišenim vrednostima krvnog pritiska. Sve smo teži, pa se stanje najčešće zapaža kod izrazito gojazne dece, ali nekada može da bude i posledica urođenih bolesti. Pred decu se u isto vreme nameću brojni zahtevi, sve više je vannastavnih obaveza, a sve manje vremena za igru i fizičku aktivnost. Zapaža se da hipertenzija kod najmlađih može da bude i posledica pojačanog psihičkog stresa. Dobra vest je da se hipertenzija u dečjem uzrastu, posebno ako je posledica gojaznosti, može relativno lako izlečiti. Sa smanjenjem telesne težine, smanjuju se i povišene vrednosti krvnog pritiska.
Stručnjaci naglašavaju da je broj dece koja boluju od hipertenzije značajno veći u odnosu na podatke od pre dvadeset godina, što je jasan pokazatelj potrebe da se ovaj problem približi roditeljima. Lekari kliničari u svakodnevnom radu na dnevnom nivou, povišen krvni pritisak utvrde bar kod jednog deteta. Od hipertenzije boluje oko 2 do 5 odsto dece u svetu, ali zapravo se učestalost u mlađem uzrastu iznosi 1 do 3 odsto, a kod adolescenata i do 30 odsto. Drugim rečima, 1 od 25 dece uzrasta 12 do 19 godina boluje od hipertenzije, dok 1 od 10 dece ima povišene vrednosti krvnog pritiska u odnosu na uzrast i druge faktore (ranije nazvana prehipertenzija).
– Najčešći oblik hipertenzije u pedijatrijskoj populaciji bila je sekundarna hipertenzija, ali usled sve veće prevalence hipertenzije udružene sa gojaznošću, učestalost sekundarne hipertenzije pala je sa 85 na 9 odsto. Danas se češće srećemo sa takozvanom primarnom hipertenzijom. Praksa pokazuje da je učestalost arterijske hipertenzije u porastu delimično zbog povećanja prevalence gojaznosti u dečjem dobu – kaže za portal eKlinika sepcijalista pedijatar – kardiolog dr Karin Vasić.
Ukoliko se sa lečenjem ne krene na vreme deca kod kojih se dijagnostikuje visok krvni pritisak verovatno će imati povišen pritisak i kasnije tokom odraslog doba, navode stručnjaci.
– Hipertenzija uzrokuje promene na krvnim sudovima u vidu povećanje debljine zidova karotidnih arterija, hipertrofiju leve komore srca, insulinsku rezistenciju, oštećenje bubrega, promene na očnom dnu. Na taj način hipertenzija u dečijem dobu dovodi do brojnih komplikacija, ali ujedno čini jedan od najznačajnijih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti već tokom ranog odraslog doba (na primer infarkt miokarda, moždani udar). Zato je rano prepoznavanje i lečenje hipertenzije kod dece od naročitog značaja u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja kod odraslih – podvlači dr Vasić.
U poslednjih 13 godina sve više gojazne dece
Institut Dr Milan Jovanović Batut upozorava da problem sa povišenom telesnom težinom sve više hvata maha među decom u Srbiji i da se iz godine u godinu povećava broj dece koja imaju ovaj problem, dok se beleži pad broja dece koja su fizički aktivna, objašnjava dr Vasić.
– Prevalenca gojaznosti kod dece i adolescenata u svetu iznosi 2 do 3 odsto, a prekomerne uhranjenosti 10 odsto. Porast prevalence gojaznosti kod dece posebno je izražen u ekonomski razvijenim zemljama Severne Amerike i Evrope. Jedan od najporažavajućih statističkih podataka je i taj da je ovom epidemijom pogođena sve više i najmlađa uzrasna populacija. Skoro 12 odsto dece uzrasta 6-23 meseca u SAD se mogu klasifikovati kao deca sa prekomernom telesnom težinom. Prevalenca preuhranjenosti je veća u razvijenim zemljama među siromašnim, dok je u zemljama u razvoju veća u bogatijim slojevima stanovništva. U Srbiji je prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2013. godini prekomerno uhranjeno bilo 28,2 odsto dece i adolescenata uzrasta 7 do 14 godina, od čega je 14,5 odsto dece bilo predgojazno, a 13,7 odsto gojazno. Rezultati istraživanja pokazuju da je tokom poslednjih 13 godina prevalenca gojaznosti porasla 3,1 puta (sa 4,4 na 13,7 odsto), a predgojaznosti 1,8 puta (sa 8,2 na 14,5 odsto) – precizira dr Vasić.
Poznato je da povišeni krvni pritisak može da postoji duže vreme kod odraslih osoba i da ne bude praćen simptomima ili znacima bolesti. Dr Vasić potvrđuje da je hipertenzija i kod dece podmukla bolest koja godinama ne mora da izaziva tegobe, otuda naziv „tihi ubica“.
– S obzirom da arterijska hipertenzija nije oboljenje na koje ekskluzivno pravo imaju odrasle osobe, važno je da kod sve dece starije od tri godine redovno merimo krvni pritisak na sistematskim pregledima, a po potrebi koristiti ambulatorno merenje krvnog pritiska (ABPM), to jest, dvadesetčetvoročasovni monitoring krvnog pritiska. U najvećem broju slučajeva deca sa blagom do umerenom hipertenzijom nemaju tegobe. Međutim, dete se ipak može povremeno požaliti na određene tegobe koje mogu pobuditi sumnju da se u pozadini krije povišen krvni pritisak. U našoj zemlji od visokog krvnog pritiska dva puta češće oboljevaju dečaci. Zbog porasta prevalence gojaznosti, hipertenzija postaje češća kod adolescenata u odnosu na prepubertetsku decu – navodi dr Karin Vasić.
Prema rečima dr Vasić povišen krvni pritisak kod dece najčešće je udružen sa sledećim tegobama:
Dr Karin Vasić nam objašnjava i da hipertenzija u pedijatrijskoj populaciji može da bude primarna bolest, ali takođe i posledica prethodnog oboljenja.
– Pre puberteta povišen krvni pritisak nastaje uglavnom kao posledica oboljenja bubrega, nadbubrežnih žlezdi ili urođenog suženja aorte, a posle puberteta deca imaju hipertenziju uglavnom kao primarnu bolest, pri čemu znatno veći rizik da obole od hipertenzije imaju gojazna deca – kaže dr Vasić.
Sagovornica portala eKlinika pojašnjava da su bolesti srca, bubrega, žlezda sa unutrašnjim lučenjem najčešći uzroci sekundarne hipertenzije kod dece.
– Iako svi odmah pomisle na srce, ono nije najčešći organ koji utiče na krvni pritisak. Postoji jedna srčana mana koja izaziva hipertenziju (suženje – koarktacija aorte), kao i još neke bolesti srca koje su ipak retko uzrok hipertenzije. Bolesti bubrega i mokraćnih puteva su najčešći uzrok hipertenzije kod dece. Kod male dece se obično radi o anomalijama mokraćnih puteva koje oštećuju bubreg, ali postoje i oboljenja bubrežnog tkiva koje mogu biti uzrok hipertenzije. Zato je kod mališana koji imaju hipertenziju, a nemaju suženje aorte, potreban pregled nefrologa koji će isplanirati potrebne dijagnostičke procedure sa ciljem da se utvrdi uzrok povišenog pritiska – ističe dr Vasić.
Doktorka dodaje da su nešto ređi uzrok visokog krvnog pritiska kod dece bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Druga hronična stanja koja se povezuju sa hipertenzijom u detinjstvu uključuju poremećaj sna, to jest, opstruktivnu apneju tokom spavanja i hronične bolesti bubrega.
– Porodična istorija hipertenzije ili kardiovaskularnih bolesti, muški pol, mala porođajna težina i pušenje majke tokom trudnoće su dodatni faktori rizika, dok deca koja su bila dojena imaju smanjen rizik od hipertenzije. U poslednje vreme se primećuje trend porasta stope anksioznosti i depresije kod dece. Tokom svake stresne situacije dolazi do oslobađanja hormona nadbubrega (takozvanih „hormoni stresa“ kortizol, adrenalin), koji nakon određenog perioda ponovljenih stresnih situacija, dovode do porasta vrednosti krvnog pritiska – naglašava dr Vasić.
Deca mogu da imaju povišen krvni pritisak i zbog genetske sklonosti.
– Ukoliko se i pored ispitivanja ne otkrije uzrok, onda kažemo da se radi o idiopatskoj hipertenziji. Ona je verovatnija kod starije dece i adolescenata, a tada se obično otkrije da je i neko od članova porodice u mladosti imao povišen pritisak,onda je jasno da se radi o genetskoj sklonosti – kaže dr Vasić.
Stručnjaci ističu da je gojaznost u dečjem uzrastu često praćena povišenim arterijskim pritiskom, posebno ako nema drugih razloga (koji su navedeni) kao mogući uzrok hipertenzije.
– Gojaznost je ozbiljan poremećaj koji uključuje druge brojne probleme, od kojih je hipertenzija jedan od najozbiljnijih. Sa regulacijom težine obično se normalizuju i vrednosti arterijskog pritiska. Ipak, da bi se otkrio uzrok hipertenzije, često je potreban veliki broj pregleda i dijagnostičkih procedura. Nekada je potrebno i nekoliko nedelja da bi se sve obavilo, što zahteva strpljenje i roditelja i deteta – upozorava dr Vasić.
U drugom delu intervjua sa dr Karin Vasić biće više reči o dijagnostici i načinima lečenja. Čućemo zašto put do dijagnoze nije uvek lak, saznaćemo da postoji više oblika terapija, ali i da su u nekim situacijama neophodni lekovi. Dr Vasić objasniće nam i koji su najbolji načini prevencije visokog pritiska kod dece.