Mikoprotein može biti bolja alternativa mesu za smanjenje holesterola, pokazuju istraživanja Foto Shutterstock
Protein iz pečuraka, mikoprotein, koristi se u nekim proizvodima kao zamena za meso. Nedavno istraživanje pokazalo je da mikoprotein kao zamena za meso i ribe može pomoći u značajnom smanjenju nivoa holesterola.
Ishrana igra ključnu ulogu u svim sistemima organizma. Proteini su često deo dobro izbalansirane ishrane i potiču iz različitih izvora. Istraživači su zainteresovani za izvore proteina koji nisu životinjskog porekla i njihove prednosti za potrošače, uključujući i način na koji utiču na komponente poput holesterola i nivoa glukoze u krvi.
Studija objavljena u Clinical Nutrition uporedila je ishranu mikoproteinskim proizvodima, odnosno proizvodima koji sadrže proteine iz pečuraka, sa konzumiranjem ribe i mesa tokom četiri nedelje. Rezultati studije pokazali su da je kod grupe koja je jela mikoprotein zabeležen pad određenih nivoa holesterola i do 10 odsto.
Ukoliko buduća istraživanja potvrde ove nalaze, konzumiranje mikoproteina moglo bi postati još jedno sredstvo koje pomaže ljudima da održe nivo holesterola u zdravom opsegu.
Mikoprotein potiče iz pečurke i ima visok sadržaj proteina. Proizvodi sa mikoproteinom mogu biti zamena za životinjske izvore proteina poput mesa ili ribe. Mikoprotein takođe sadrži velike količine vlakana.
Istraživači trenutne studije želeli su da vide kako konzumiranje mikoproteina umesto mesa i ribe utiče na nivo holesterola, posebno kod ljudi koji su imali prekomernu težinu i povišene nivoe holesterola. Primetili su da su ove osobe više izložene riziku od kardiovaskularnih bolesti.
Ljudi mogu uticati na svoj nivo holesterola promenama životnih navika, uključujući promene u ishrani. Beata Rydyger, registrovani nutricionista sa sedištem u Los Anđelesu, Kalifornija, koja nije bila uključena u studiju, objasnila je važnost kontrole holesterola:
– Kontrola holesterola je značajna jer utiče na zdravlje srca i rizik od kardiovaskularnih bolesti (KVB). Holesterol je istovremeno vitalna supstanca koju telo proizvodi za ključne funkcije kao što su formiranje ćelijskih membrana, proizvodnja hormona i sinteza vitamina D. Telu je potreban holesterol, ali višak, posebno LDL ili „lošeg” holesterola, može izazvati nakupljanje plaka u arterijama, što dovodi do ateroskleroze. Ovo povećava rizik od krvnih ugrušaka, smanjenog protoka krvi i ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su srčani udari i moždani udari. Stoga, upravljanje holesterolom kroz izbalansiranu ishranu (smanjenje zasićenih i trans masti, povećanje unosa vlakana i zdravih masti), prilagođavanje životnih navika (redovno vežbanje, bez pušenja, ograničeno konzumiranje alkohola) i lekove kada je to potrebno od suštinskog je značaja za zdravlje kardiovaskularnog sistema i održavanje holesterola na zdravom nivou – objasnila je ona.
Studija je bila randomizovano kontrolisano ispitivanje. Učesnici su imali između 18 i 70 godina. Svi su imali indeks telesne mase od 27,5 ili više, što ukazuje na prekomernu težinu. Istraživači su pretpostavili da će, zahvaljujući ovim kriterijumima, učesnici sigurno imati povišen holesterol. Učesnici su bili isključeni ako su imali alergiju na penicilin ili mikoprotein ili su već koristili lekove za snižavanje holesterola.
Istraživači su 72 učesnika nasumično podelili u dve grupe. Jedna grupa je dobijala mesne i riblje proizvode, a druga mikoproteinske proizvode, na osnovu njihove težine. Svake nedelje, istraživači su sprovodili 24-časovni opoziv ishrane sa svim učesnicima, koji su zatim slali uzorke krvi pre i posle intervencije na analizu.
Istraživači su otkrili veće poboljšanja nivoa holesterola u grupi koja je jela mikoproteinske proizvode. U ovoj grupi ukupni holesterol u serumu smanjen je za oko 5 odsto. Slično, u grupi mikoproteina nivoi holesterola lipoproteina male gustine u serumu i holesterola lipoproteina niske gustine smanjili su se za oko 10, odnosno 6 procenata. Učesnici u grupi mikoproteina takođe su imali niže prosečne vrednosti šećera u krvi i koncentracije c-peptida od kontrolne grupe.
Autor studije dr George Pavis primetio je sledeće:
– Već neko vreme znamo da konzumiranje mikoproteina ima potencijal da snizi holesterol. Do sada se ovo oslanjalo na studije sprovedene u strogim laboratorijskim uslovima, tako da nismo znali da li će funkcionisati u „stvarnom životu”. U našem novom radu, udaljili smo se od laboratorije i ušli u zajednicu. Učesnici su mikoproteinske proizvode jeli tokom 4 nedelje, a sada moramo da vidimo šta će se desiti ako ovo vreme produžimo možda na 3 ili 6 meseci.
Ova studija doprinosi sve većem broju dokaza o zdravstvenim prednostima mikoproteina, uključujući njegov potencijal da smanji rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Ovo istraživanje ima određena ograničenja. Prvo, trajalo je kratko i uključivalo je mali broj učesnika. Takođe ne uspostavlja uzročnu vezu između bilo kojeg od faktora.
Neka prikupljanja podataka oslanjala su se na samoizveštavanje učesnika, što nije uvek tačno. Merenje šećera u krvi nije uključivalo A1C test, tako da je potrebno više istraživanja da bi se videli pravi efekti mikoproteina na nivo šećera u krvi.
Smanjenje holesterola takođe nije promenilo specifične odnose holesterola, što opravdava dalje istraživanje uticaja mikoproteina na holesterol.
Istraživači priznaju da je način na koji su prikupljali uzorke krvi možda uticao na rezultate. Studija je takođe sprovedena tokom pandemije COVID-19, koja je mogla da utiče na metaboličko zdravlje.
Potrebno je više istraživanja da bi se razumelo zašto mikoprotein može uticati na holesterol i uključene mehanizme.
Buduća istraživanja možda će morati više da se fokusiraju na dugoročne zdravstvene koristi mikoproteina i sve štetne dugoročne posledice. Ljudi koji žele da smanje unos mesa i povećaju mikoproteine mogu da se konsultuju sa lekarom ili nutricionistom.
Chelsea Johnson, registrovani dijetetičar u Memorial Herman u Hjustonu, koja nije bila uključena u studiju, primetila je sledeće:
– Za zdravlje srca uvek se savetuje uzimanje proteina na bazi biljaka, tako da bi mikoprotein bio još jedan tip biljnih proteina koji se može uvesti u ishranu odraslih.
– Kod nekih osoba mogu da se jave neželjene i teške gastrointestinalne ili alergijske reakcije na mikoprotein, tako da je važno da prate svoju reakciju kada ga prvi put konzumiraju. Ponekad obrađeni mikoprotein može imati visok sadržaj natrijuma ili masti, tako da je provera oznake sastojka od vitalnog značaja. Kada se pripremi na zdrav način, mikoprotein je odličan izvor proteina i vlakana koji se mogu uvesti u bilo koju ishranu – kaže Chelsea Johnson.