Kroz istoriju, beli luk je korišćen zbog njegovih zdravstvenih i lekovitih svojstava Foto Shutterstock
„Neka hrana bude tvoj lek, a lek neka bude tvoja hrana”, rekao je starogrčki lekar Hipokrat, često nazivan ocem zapadne medicine. Propisivao je beli luk za lečenje raznih zdravstvenih stanja, a savremena nauka potvrdila je mnoge od njegovih korisnih efekata na zdravlje.
Beli luk je biljka iz porodice Allium (luk). U rodu je sa crnim lukom, vlašcem i prazilukom. Svaki segment lukovice belog luka naziva se čen. U lukovici ima oko 10-20 čenova. Beli luk raste u mnogim delovima sveta i popularan je sastojak svake kuhinje zbog svog jakog mirisa i prijatnog ukusa.
Kroz istoriju, beli luk je korišćen zbog njegovih zdravstvenih i lekovitih svojstava. Postoje dokumentovani dokazi o tome da su ga koristile mnoge velike civilizacija, uključujući Egipćane, Grke, Rimljane, Kineze i Indijce.
Naučnici sada znaju da je većina zdravstvenih prednosti belog luka posledica stvaranja jedinjenja sumpora kada sečemo, zgnječimo ili žvaćemo čen belog luka. Možda je najpoznatije jedinjenje alicin. Međutim, alicin je nestabilno jedinjenje koje je samo kratko prisutno u svežem belom luku nakon što ga isečemo ili zgnječimo.
Druga jedinjenja koja belom luku daju zdravstvene prednosti uključuju dialil disulfid i s-alil cistein.
Jedinjenja sumpora iz belog luka ulaze u organizam iz digestivnog trakta. Zatim putuju po celom telu, pokazujući svoje snažne biološke efekte.
Beli luk je neverovatno hranljiv. Jedan čen (oko 3 grama) sadrži 4,5 kalorija, 0,2 grama proteina i 1 gram ugljenih hidrata. Beli luk je dobar izvor nekoliko hranljivih materija, posebno:
Beli luk sadrži i tragove raznih drugih hranljivih materija.
U istraživanju iz 2016. navodi se da ekstrakt starog belog luka (AGE) može ojačati imuni sistem. Studija je otkrila da su ljudi koji su uzimali AGE suplemente 3 meseca tokom sezone prehlade i gripa imali manje ozbiljne simptome i manje dana izostajanja iz škole ili sa posla.
Drugo istraživanje sugeriše da jedinjenja u belom luku mogu imati antivirusna svojstva. Pored jačanja imunološkog sistema, može da pomogne i da spreči da virusi uđu u ćelije domaćina ili da se repliciraju u ćelijama.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, smrtni ishodi kao posledica kardiovaskularnih bolesti kao što su srčani i moždani udar mnogo su češći nego oni od gotovo bilo kojeg drugog stanja. Visok krvni pritisak, ili hipertenzija, jedan je od najvažnijih faktora koji mogu dovesti do ovih bolesti. Meta-analiza studija iz 2020. godine pokazala je da suplementi belog luka smanjuju krvni pritisak kod ljudi sa visokim krvnim pritiskom. Istraživači su povezali ovaj efekat sa 16-40 odsto smanjenim rizikom od kardiovaskularnih događaja. Analiza je primetila da je dejstvo belog luka slično nekim lekovima za krvni pritisak, ali sa manje neželjenih efekata.
Pregled iz 2019. navodi da alicin u belom luku može ograničiti proizvodnju angiotenzina II, hormona koji povećava krvni pritisak. Takođe može opustiti krvne sudove, omogućavajući lakši protok krvi.
Pregled istraživanja iz 2018. sugeriše da beli luk može da smanji ukupni i LDL (loš) holesterol. Autori preporučuju da ljudi sa visokim holesterolom jedu više belog luka, ali upozoravaju da je potrebno više istraživanja kako bi se potvrdili njihovi nalazi.
Prema istraživanju iz 2016, uzimanje suplemenata belog luka duže od 2 meseca može smanjiti LDL do 10 odsto. Naučnici su primetili ovaj efekat kod ljudi sa blago povišenim nivoom holesterola.
Ali čini se da beli luk nema isti efekat na nivoe triglicerida, još jednog faktora rizika za srčana oboljenja. Istraživanja takođe sugerišu da beli luk nema uticaj na HDL (dobar) holesterol.
Oksidativna oštećenja od slobodnih radikala doprinose procesu starenja i povezanom kognitivnom padu. Beli luk sadrži antioksidante koji podržavaju zaštitne mehanizme tela protiv oksidativnog oštećenja. Istraživanja sugerišu da ovi antioksidansi mogu značajno smanjiti oksidativni stres i smanjiti rizik od povezanih bolesti kao što je Alchajmerova bolest, najčešći oblik demencije.
Studije na životinjama sugerišu da alicin u belom luku takođe može pomoći u zaštiti od kognitivnog pada. Potrebno je istraživanje na ljudima pre nego što u potpunosti razumemo njegov potencijal.
Neke studije su otkrile da suplementi belog luka direktno koriste ljudima sa Alchajmerovom bolešću.
Potencijalne efekte belog luka na dugovečnost u osnovi je nemoguće dokazati kod ljudi. Ali s obzirom na blagotvorne efekte na važne faktore rizika kao što je krvni pritisak, logično je da beli luk može pomoći da živimo duže.
U kineskoj studiji iz 2019. godine, starije osobe koje su konzumirale beli luk barem jednom nedeljno živele su duže od onih koji su jeli beli luk manje od jednom nedeljno.
Važna je i činjenica da može pomoći u odbrani od zaraznih bolesti. Takve bolesti česti su uzroci smrti, posebno kod starijih osoba ili ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom.
Beli luk je bio jedna od najranijih supstanci koje su „poboljšale performanse”. Drevne civilizacije koristile su beli luk za smanjenje umora i poboljšanje radne sposobnosti radnika. Olimpijski sportisti u staroj Grčkoj konzumirali su beli luk da bi poboljšali svoje performanse.
Dok su studije o glodarima pokazale da beli luk pomaže u vežbanju, bilo je vrlo malo studija na ljudima. Nedavna studija otkrila je da beli luk nije poboljšao performanse biciklista u vožnji na hronometar od 40 km. Međutim, može smanjiti oksidativni stres povezan sa vežbanjem i oštećenje mišića.
Mala studija iz 2015. godine takođe je primetila da suplementi belog luka mogu povećati kapacitet kiseonika tokom vežbanja. Ali potrebno je više istraživanja da bi se potvrdila ova potencijalna korist.
U visokim dozama, pokazalo se da jedinjenja sumpora u belom luku štite od oštećenja organa usled toksičnosti teških metala. Alicin u belom luku može pomoći u smanjenju nivoa olova u krvi i vitalnim organima.
Studija iz 2012. u koju su bili uključeni zaposleni u fabrici akumulatora za automobile (koji su bili prekomerno izloženi olovu), otkrila je da beli luk smanjuje nivo olova u krvi za 19 procenata. Takođe je smanjio mnoge kliničke znake toksičnosti, uključujući glavobolje i visok krvni pritisak. Tri doze belog luka svakog dana čak su nadmašile lek D-penicilamin u smanjenju simptoma.
Nekoliko nedavnih studija merilo je efekte belog luka na zdravlje kostiju, posebno kod žena nakon menopauze. Rezultati kliničkog ispitivanja, objavljeni 2017. godine, pokazali su da beli luk može smanjiti oksidativni stres koji dovodi do osteoporoze. Učesnici su uzimali tablete belog luka u količini od oko 2 grama svežeg belog luka dnevno.
Studija iz 2018. pokazala je da je uzimanje suplemenata belog luka (1 gram dnevno) 12 nedelja pomoglo u smanjenju bolova kod žena sa osteoartritisom kolena i gojaznošću ili prekomernom težinom.
Beli luk veoma lako može da se uključi u ishranu. Dopunjuje većinu slanih jela, posebno supe i sosove. Snažan ukus belog luka takođe može dodati oštrinu inače blagim receptima.
Beli luk može da se nabavi u nekoliko oblika, od celih glavica i glatke paste do praha i dodataka kao što su ekstrakt belog luka i ulje belog luka.
Uobičajeni način korišćenja belog luka jeste da se nekoliko čenova svežeg belog luka pritisne presom za beli luk, a zatim se pomeša sa ekstra devičanskim maslinovim uljem i malo soli. Ovo je veoma jednostavan i hranljiv preliv za salatu.
Imajte na umu da beli luk ima neke mane, kao što je loš zadah. Neki ljudi su takođe alergični na beli luk.
Beli luk takođe može uticati na sposobnost zgrušavanja krvi. Osobe koje imaju poremećaj krvarenja ili uzimaju lekove za razređivanje krvi, treba da razgovaraju sa lekarom pre nego što povećaju unos belog luka.
Pravilo 10 minuta za pripremu belog luka obično se odnosi na to koliko dugo beli luk treba da odstoji nakon što ga isečemo ili zgnječimo pre nego što ga zagrejemo. Ovaj postupak može zadržati deo alicina, korisnog ali nestabilnog jedinjenja u belom luku koje se razgrađuje kada se svež beli luk zagreje.