Turšija, neizbežni deo zimnice, obiluje vitaminima i mineralima kojima štiti naš organizam i čini ključnu stvar za imunitet u hladnim zimskim mesecima. Procesom fermentacije povrća i voća dobre bakterije dobijaju svoj puni značaj i svrhu.
Važnost lactobacilus bakterije: Zašto je turšija zdrava?
Fermentisano povrće dobijamo uz pomoć vode i soli – to je baza za pravljenje turšije. Ovim procesom, koji dovodi do razvoja i razmnožavanja laktobacilus bakterije, koja je zaslužna za kiseli ukus. Turšija je, dakle, i ukusan i zdrav prilog jelovniku. Lactobacilus je korisna, anaerobna bakterija, koja koristi šećere iz povrća i voća koje u vodi a bez prisustva kiseonika fermentiše proizvodeći mlečnu kiselinu, ugljen-dioksid, etil-alkohol i druge korisne produkte fermentacije.
Turšija može da se spremi i pasterizacijom, drugačijim procesom, koji za cilj takođe ima maksimalnu iskoristljivost hranljivih materija. To je model kiseljenja povrća ili voća vrelom vodom. Međutim, tako se uništavaju i dobre i loše bakterije, ali spore bakterija ostaju. Zbog toga je češći izbor ipak fermentacija, jer istraživanja pokazuju dugoročniju i veću dobit u odnosu na pasterizaciju.
Turšija sadrži obilje vitamina i minerala, uz pomoć u sagorevanju masti
Fermentisana hrana, zbog visokog sadržaja vitamina C, dijetalnih vlakana i neutralisane fitinske kiseline iz povrća i nekih žitarica, je korisna ne samo za digestivni sistem. Pre svega, lako se vari, obezbeđuje duži osećaj sitosti, podiže nivo energije, detoksikuje kožu i creva, kao i ceo gastrointestinalni trakt.
Neki sojevi laktobacilus bakterije u crevima utiču na ph vrednost i praktično prebiotičkim dejstvom stvaraju omega-3 masne kiseline neophodne za pravilno funkcionisanje našeg imunskog sistema. Uz to, fermentisana hrana pozitivno utiče na proces razlaganja masti, vezuje višak holesterola i slobodnih radikala. Oni se tako prerađeni izbacuju iz organizma, a sve to utiče na stabilnost imuniteta, normalnu telesnu težinu i gubitak kilograma, čišćenje od toksina i ukupno zdravlje.
Njegovo „veličanstvo“ kiseli kupus
Stručnjaci za ishranu kažu da ne možete pogrešiti sa fermentisanom hranom. Koju god namirnicu izaberete, učinićete nešto dobro za svoje zdravlje. Nije slučajno što su naši stari zimnici dali posebno mesto u sezonskim ritualima pripreme hrane. Zeleni paradajz, obična paprika ili feferone, krastavčići, šargarepa, u novije vreme i brokoli, jedan su od najboljih izbora koje možemo da napravimo u toku hladnih dana.
Ipak, kiseli kupus drži neprikosnovenu poziciju ako govorimo o zdravstvenim prednostima fermentisanog povrća. Sadrži obilje probiotika koji rade za zdravlje creva i imunitet. Bogat je vitaminom C, K, vlaknima i antioksidansima. Pomaže u regulaciji varenja i može doprineti smanjenju zapaljenskih procesa u organizmu. U kombinaciji sa alevom paprikom, predstavlja pravi zimski eliksir zdravlja.
Šargarepa iz turšije
Lagano fermentisanje povećava biodostupnost vitamina poput vitamina A i beta-karotena. Šargarepa iz turšije sadrži više korisnih bakterija koje balansiraju mikrobiom creva i daju prednost dobrim bakterijama.
Cvekla u fermentisanom obliku
Sadrži nitrate koji pospešuju cirkulaciju i zdravlje srca. Tokom fermentacije stvara se dodatna količina vitamina B i enzima.
Fermentisani krastavci (kiseli krastavčići)
Pomažu u hidrataciji zbog visokog sadržaja vode i minerala. Bogati su probioticima ako su fermentisani prirodnim putem (nisu spremani za zimnicu pasterizacijom).
Turšija je zdravija ako je u njoj i ovo povrće: Ko je šampion zdravlja i najveća pomoć u mršavljenju?
Na kraju, evo i najzdravije fermentisane namirnice uz turšije. Bogata nutritivna vrednost karfiola je dokazana, jer je prirodno bogat vitaminima C, K, B6, folatom i vlaknima. Fermentacija povećava biodostupnost ovih hranljivih materija i dodaje korisne probiotike. Prirodni probiotici nastali fermentacijom poboljšavaju varenje i balansiraju crevnu mikrofloru, a enzimi pomažu u boljoj apsorpciji hranljivih materija.
Glukozinolat koji sadrži karfiol poznat je po svojoj sposobnosti detoksikacije organizma i zaštite ćelije od oksidativnog oštećenja. Kao i drugo fermentisano povrće, fermentisani karfiol jača imunski sistem zahvaljujući probioticima i vitaminima. Karfiol je odličan za one koji žele da se hrane sa malo kalorija, ali mnogo hranljivih materija.
